O vodi su zborili filosofi i mudraci, pretočio joj bitak u muziku veliki Hendl, da dočara žubor koji tka život.
Život koji spaja i razmiče, plavi, zaceljuje..
U nju potanjaju ljudi, zveri, tonu misli, potanjaju zamišljeni svetovi i ništa oblikom isto bez nje ne ostaje…
Branislav Strugar nam skriva Atlantidu njegovih najdubljih poriva, oseta što se pod površinom samo nazru, pa izmaknu, bez kojih ove fotografije nikada ovako ne bi opstale.
Mirišu njegove fotografije, olfaktivne opsene nadmašuju umetnikovu zbilju, koji opet, hrli dalje – da pronikne, da se napoji, da crpi i utoli večitu žedj kreativne duše…
Za nastajanjem, nestajanjem, taloženjem i sećanjem…
Pustite da vas vodi iskusno oko umetnika, ponekad preumornog, ali uvek brižnog da obznani lepotu, da zastane, da nas pogleda…
Impresija unutarnjih tokova njegove duše, nesebično nam daruje snagu da prodremo, pojmimo, utkamo se…
Da se okupani njegovom iscrtanom svetlošću ponovo u vodi rodimo, obnažimo, ogledamo,
Da se nadamo i da zaboravimo… →
Sa BOX TENGOR analognom kamerom snimićete veoma dobre fotografije. To je tako jednostavan aparat za upotrebu, da ništa ne može da krene u pogrešnom pravcu.
BOX TENGOR je idealan fotoaparat za početnike, a i za napredne foto amatere željne istraživanja na polju analogne fotografije.
Čak i dete može da ga koristi. Neuništivo metalno telo će izdržati svaku nepriliku.
Mnoge generacije fotografa su otkrili umetnost fotografije sa Box Tengor kamerom, koja je prvi put napravljena pre više od 88 godina.
“Letimičan pogled na priručnik za koršćenje ove kamere naveo me je na pitanje da li su ove stare kamere zaista tako jednostavne za korišćenje kao što svi pretpostavljaju. Pogledajte ovaj citat iz prospekta :
“Kamera nije bezvredna igračka i treba je tretirati sa pažnjom. Nemojte je izlagati kiši ili ostaviti na mokroj travi, pazite da se nalazi na mestu gde ne može da se ošteti.”
“Nije bezvredna igračka”?
Hvala što ste me na to podsetili!… ”
ISTORIJA BOX TENGOR kamere
Box Tengor linija je preuzeta iz Goerz linije u Zeiss Ikon-u posle spajanja, 1926. godine. Linija je dobila Zeiss Broj modela 54. U početku je bilo samo tri modela, 54/2 formata 6x9cm na 120 roll filmu, 54/15 formata 6.5x11cm na 116 roll filmu i 54/14 formata 5×7.5cm na 129 roll filmu. Kamere imaju frontalni deo obložen kožom, dva tražila, i ključ za premotavanje filma prema dnu kamere.
Godine 1928. je kamera prepravljena. Optika tražila je unapredjena, a ključ za premotavanje filma se pomera ka vrhu kamere.
1931. godine uveden je model Baby Tengor sa kataloškim brojevima 54/18 i 54/18 (E).
Cela linija je ponovo preuređena 1933 / 34. godine – kamera dobila je dekorativnu šestougaonu prednju ploču.
Modeli 54/2 i 54/15 su bili izbačeni iz proizvodnje 1938. godine.
1939. godine model Box Tengor 55/2 je pušten kao zamena za 54/2. On je posedovao blokadu dvostruke ekspozicije ugrađenu u sistem za premotavanje.
Posle II Svetskog rata, poslednji model Box Tengor-a je prodat. To je bio 56/2, formata 6x9cm na roll 120 filmu. Lako je prepoznatljiv po satenski hromiranom obodu oko frontalnog dela kamere. Poseduje Frontar F/9 objektiv, i blic sinhronizaciju. Proizvodnja se završila 1956. godine.
Naravno, kada planirate da fotografišete vaše prijatelje na ulici, možda neće biti dovoljno vremena za postavljanje stativa. Pejzaži, s druge strane, zahtevaju više pripreme i vredi odvojiti vreme za podešavanje kadra. Zašto koristiti stativ kada možete ručno držati kameru? Korišćenjem stativa u mogućnosti ste da zadržite svoju postavku ISO vrednosti na minimumu i dobijete najbolji mogući kvalitet slike po pitanju šuma i oštrine. Upotrebljivi opseg ekspozicije opada zajedno sa ISO vrednostima i zato je potrebno da aparat bude stabilan. Svaki objektiv ima idealan otvor blende na kojem daje najbolje rezultate. Vrlo često, stativ je jedini način da se to postigne, pogotovo ako svetlost nije savršena. Čitav spektar: blenda / ekspozicija / ISO i sve njihove kombinacije postanu dostupne, bez obzira da li koristite moćan DSLR ili mali kompakt aparat.
2 – Igrajte se sa zamućenjima
U jednom koraku, mi smo se koristeći stativ otarasili slučajnog zamućenja. Fotografije se ne nazivaju “kadrovima” bez razloga, one uspevaju da izdvoje pokret na sceni i da ga zamrznu u večnosti. Tu se pojavljuju dugačke ekspozicije. Kada eksponiramo duže (ponekad i mnogo duže) od sekunde, voda se pretvara u mlečni tok, noćna svetla automobila ostavljaju neverovatne svetlosne šare, ljudi koji se kreću dobijaju fantastične oblike, nekada polako isčezavaju ili jednostavno potpuno nestaju. 3 – Uhvatite nevidljivu svetlost
Naše oči su loši senzori i slabo registruju pojedine delove spektra. Stativ omogućava duge ekspozicije u potpunom mraku, kada naše oko ne registruje dešavanje, blenda otvorena na nekoliko minuta čini da se novi svet pojavljuje, svetao, šaren i potpuno neočekivan.
4 – Testirajte afinitet sa HDR
Jedini način da efikasno uradite HDR je da koristite stativ, pre nego auto bracketing opciju. Preporučujem da podignete ogledalona DSLRu ako imate veoma duge ekspozicije i da izbegnete vibracije izazvane kretanjem zatvarača.
Samo stativ dozvoljava strpljenje i preciznost potrebnu za većinu makro snimaka, makro fokusiranje će jedino uspeti uz maksimalno korišćenje stativa i omogućava jednostavno kadriranje i fokusiranje. Ako je stativ previše nestabilan ili lagan, okačite nešto teško da visi sa sredine ka zemlji, često puta je sasvim dovoljno.
Iako mnogi to ne rade, snimanje u RAW formatu predstavlja mogućnost najvećeg stepena kontrole u fazi obrade nakon pretvaranja kolor fotografija u u crno-bele. Ukoliko Vaš fotoaparat to dozvoljava, obavezno snimajte u RAW formatu. Naravno snimanje u JPEG formatu nije isključeno, ali sirovim formatom ćete biti iznenađeni onim što vam nudi u postprodukciji.
Ako vaš fotoaparat ne dozvoljava snimanje RAW (ili to iz nekog razloga ne želite) – fotografišite u boji i uradite konverziju u crno-belo kasnije, na računaru.
Većina digitalnih fotoaparata nudi opciju snimanja monohrom (mogu se dobiti sasvim pristojni rezultati), ipak mnogo veću kontrolu i obilje mogućnosti nad svojim krajnjim rezultatima imate ako obradjujete fotografiju u boji i konverziju u crno-belu radite na vašem računaru.
Snimajte sa najnižim mogućim ISO vrednostima. Ovo je posebno važno kada je u pitanju crno-bela fotografija, gde “šum” ili zrno kod velikih ISO vrednosti postaje još očiglednije. Šum uvek možete dodati kasnije u postprodukciji, što je obrnuto jako teško izvesti.
Tamni ili tmurni dani mogu biti sjajna prilika za snimanje napolju.
Ironično, ali ovo su dani za koje se žale oni koji snimaju samo u boji sedeći kod kuće, jer je to za njih “loše svetlo”. Dakle, sledeći put kada bude poneki mračni ili sumoran dan – fotografišite ponešto i crno-belo.
Većina opštih saveta o kompoziciji može se primeniti kako na crno-belu, tako i na kolor fotografiju. Međutim, glavna razlika je očigledna – niste u mogućnosti da koristite boje koje vode oko posmatrača u bit fotografije. Potreban je trening u posmatranju oblika, tonova i tekstura u jednom kadru, kao najbitnije tačke od interesa u kompoziciji. Obratite posebno pažnju na igru senke i svetlosti, koje će biti od presudnog interesa za dobru crno-belu fotografiju.
Običan snimak pokazuje svetu šta vaša kamera vidi, ali pažljivo komponovana fotografija pokazuje svetu šta ste vi zapravo videli i osetili.
Iako kompozicija može biti složena, nekoliko osnovnih strategija nastaju prilikom fotografisanja prirode.
Ovde su pet takvih tehnika kojima postižemo kretivne fotografije prirode.
1. Vodimo oko posmatrača unutar fotografije
Sea stack , Samuel H. Boardman State Park, 1/2 sek exp. zamagljuje talas. Slikano sa Canon EOS 5D Mark III i 16-35mm f/2.8L II Canon EF sočiva f/16, ISO 50, stativ .
Jedan od najefikasnijih načina da se napravi moćna kompozicija je da se koriste vizuelni elementi koji dovode oko posmatrača u scenu. Vodeći elementi mogu biti bilo šta – linija, kriva, ili progresija oblika. Vodeće linije koje se protežu od prednjeg plana do pozadine su naročito snažan motiv za gledaoca u sceni. Na slici na levoj strani, koristio sam odlazni talas da deluje kao jedna od vodećih linija. Ostali oblici smešteni u prvom planu mogu da učini isto: vijuga može da uvede pogled do meandra kroz okvir, dok trougao oblikom ukazuje na samu kompoziciju.
Višestruki elementi mogu suptilno da podstaknu gledaoca da istraži fotografiju – od dna do vrha – vizuelna progresija je često naročito efikasna.
2. Pronađite dobar prvi plan
Los Cuernos, Tores del Paine, Nacionalni park, Patagonija, Čile: 24-70mm f/2.8 Di VC Tamron objektiv je korišćen sa polarizacionim filterom da intenzivira boje, i3 – stop ND filtera za zamućenja oblaka: 30 sekundi na f/11, ISO100.
Prvom planu se dodaje dubina, ukazivanjem na referentnu tačku, što može pojednostaviti haotične scene. Na površini mirne vode, tokom vatrenog izlaska sunca, inkorporira se vijugava linija obale. Njen oblik uokviruje refleksiju planine, poboljšava kompoziciju i dodaje potrebnu dubinu.
3. Angažovati oko obrascima koji se ponavljaju
Tarn 2, Acadia Nacionalni park, ME:A polarizator preko 100 – 400mm f/4.5-5.6L IS objektiv Canon EF je pomogao da se pojača refleksija jesenjih boja. EOS 5D Mark II, 1,3 sek na f/32, ISO 100.
Ljude prirodno privlači obrazac, kao deo naše sposobnosti i biološke potrebe da se organizuje naš haotični svet. Kada oko istražuje, ono teži da poseti svaki element koji se ponavlja. Shodno tome, fotograf može koristiti ponavljajuće oblike i boje da podstakne gledaoca da prodre u što više delova kompozicije. Vizuelno ponavljanje daje posmatraču utisak kretanja i daje kompoziciji potrebnu energiju. Sa druge strane, ponavljanje može takođe pomoći u stvaranju harmonije i ravnoteže, dodajući kompoziciji strukturu, stvarajići red u inače haotičnoj sceni. Takođe možete da kreirate fotografiju tako što je sam obrazac fokus kompozicije, kao što sam uradio sa vrckavim oblicima i flekama boje u malom ribnjaku. Manje dinamični oblici ljiljana plutaju u vodi i blede u pozadini, pružajući strukturi fotografije red u inače energičnim i haotičnim vizuelnim elemenatima.
4. Naglasite subjekat
Crveni drekavac majmun, Tambopata, Nacionalni rezervat, Peru 500mm f/4L EF 1.4k Tele sa Canon EF Ekstender III, snimano širom otvorenom blendom za postizanje male dubinske oštrine. 1 / 200 sek, ISO 800, stativ, montiran EOS 5D Mark III.
Koristite vizuelne elemente koji usmeravaju pažnju gledaoca na ono što je važno. Uramljivanje je jedan efikasan alat za pojednostavljenje i fokusiranje pažnje. Primeri granja, prozori ambara, prirodne lukovi organizuju vizuelne elemente oko subjekta. Ponekad najbolje funkcioniše ako postoji element kontrasta između okvira i subjekta. Još jedan način da se skrene pažnja na subjekat je pravilno korišćenje svetla: centar pažnje, ili izvesna doza osvetljenja iza subjekta, može privući gledaoca.
5. Kreiranje vizuelne energije
Lago Pehoe, Tores del Paine, Nacionalni park, Patagonija, Čile: 60 sekundi ekspozicija na f/5 stvara jako zamućenje u oblaka. Korišćen je EOS 5D Mark III i 16-35mm f/2.8L II Canon EF sočva, stativ, ISO 400.
Potražite načine da prenese osećaj energije. Koristite linije drveća čije grane dosežu različite uglove na nebu ispunjenom oblacima. Ali budite oprezni: previše energije može izgledati neuravnoteženo – klasičan primer je životinja koja izlazi iz ivica okvira ivice okvira.
Duge ekspozicije i pokretni elementi takođe mogu preneti osećaj energije. Motion Blur daje kompoziciji linije i oblike, čini je zanimljivom.
Fotografisanje refleksije vas može nagraditi i proizvesti zapanjujuće rezultate, ali ponekad postizanje tih dramatičnih snimaka može biti teže nego što pomislite.
Evo nekoliko brzih saveta za suočavanje s temom refleksije, koje će vam pomoći u ovom fotografskom poduhvatu!
1. korak: Osnove
Refleksije dolaze u različitim oblicima, krećući se od dramatičnih pejsaža do detaljnih makro kompozicija , ali postoji nekoliko osnovnih tehnika koje će vam pomoći da postignete bolje rezultate kada se bavite refleksijama.
S obzirom na dubinsku oštrinu, pokušajte da odaberete visoki F-broj kao što je f/11 ili više, to će vam pomoći na nivou subjekata u kadru, tako da oko ima bolju percepciju, što povećava efekat refleksije.
Fokus zavisi dosta od udaljenosti između subjekta i refleksije. Prvo, pokušajte s naglaskom na temu subjekta , a zatim pokušajte s naglaskom na refleksiju. To bi trebalo da proizvede nešto izmenjene rezultate, zavisi koliko pažnje želite da privučete na refleksiju.
Na kraju , razmislite o uglu pod kojim pada svetlost i kako to utiče na refleksiju. U studiju scenu možete menjati i naglasiti refleksije, ali u prirodnom ambijentu možda poželite da istražite različite pristupe i da pronađete ugao pod kojim je refleksija najvidljivija .
2. korak : Voda i pejsaži
Raskoš, boje i detalji u prirodi mogu nas ostaviti bez daha – vrh planine koji se ogleda u mirnoj površini jezera. Prizor iz snova.
Kako da snimite što bolju fotografiju?
Prvo, pokušajte da foografišete kada je svetlo najbolje, rano ili naveče kad sunce zalazi. Budite sigurni da ste poneli stativ kako bi osigurali oštrinu snimka. Pokušajte s nekoliko filtera. Polarizacioni filter će vam pomoći da kontrolišete količinu površinskog sjaja vode, filter neutralne gustine pomoći će vam da se nebo ne preeksponira.
Isprobajte nekoliko sporih brzina okidanja da izgladite površinu vode i svakako uzmite u obzir dubinsku oštrinu i ugao pod kojom pada svetlost. Pokušajte da se fokusirate se na vodu, u cilju dodatnog dramatičnog efekta. 3. korak: Sjajne stvari!
Fotografija koja prikazuje refleksiju ne mora biti ograničena samo na vodu kod snimanja pejsaža. Ima dosta drugih reflektivnih površina koje možete iskoristiti i koje nalazimo u svakodnevnom životu, kao što su ogledala, staklo, metal, keramika, pa čak i lakirano drvo.
Važno je zapamtiti da sjajne površine kao što su ove ne upijaju svjetlost, tako da ako koristite veštačku rasvetu, dobro razmislite o količini i uglu pod kojim pada svetlost u odnosu na vašu površinu. Pokušajte sa eksperimentom – rasvetom odozgo ili iza objekta.
To se odnosi i na upotrebu blica.
Pokušajte da osigurate da površina bude bez ogrebotina i otisaka prstiju, pogotovo kada se fokusirate se na detalje u refleksiji. Ravne površine je lakše raditi, jer one daju više potpune refleksije.
Nakon što ste pronašli svoju površinu, pokušajte da koristite različite predmete da vidite šta se sve refleksijom može postići. Možete koristiti šta god želite, u cilju postizanja što zanimljivijeg oblika refleksije. 4. korak: Eksperimentišite i uživajte
Refleksija fotografiju često čini apstraktnom i kada koristite refleksiju, snimak potpuno zavisi od fotografa.
Sada je na vama da idete i napavite što lepše foto refleksije!
Kandidat majstor fotografije Foto saveza Srbije i Crne Gore, Rajko Karišić, priredio je 13. februara 2014. godine, u Galeriji ’73 u Beogradu, svoju samostalnu izložbu fotografija pod nazivom HILANDARSKI SVETLOPISI.
U postavci je izložio 68 svetlopisa.
Podvižnički prikazujući svetlopise svete srpske carske lavre manastira Hilandar, Karišić se svrstava u grupu onih stvaralaca koji doprinose da se ova predačka svetinja ne zaboravi i da se prenese novim naraštajima srpskog naroda.
Izložbu je otvorio Dušan Milovanović, istoričar umetnosti, teoretičar, kritičar, publicista, sledećim rečima:
za manje od 20 dana navršiće se tačno deset godina od velikog požara u Hilandaru. Godišnjica ni velika ni mala, ali sasvim na mestu da se nekakav rezime sačini. Šta smo, koliko smo, da li smo dovoljno učinili da se ova velika lađa predačka renovira i uputi dalje ka budućim pokolenjima. Neki jesu poput ovoga pored mene, na čemu – svaka čast; a kako su, da li su i drugi u njegovom jatu ili se za podvig tek pripremaju?
Ali bolje ovako. Koliko li je ljudi zakoračilo na prag ove svetinje, koliko ih se iskreno pomolilo pred njenim vratima, koliko njih je celivalo dveri manastira, skrušeno prominulo prema Sabornom hramu? Koliko je njih istočilo zahvalnicu pred ikonom Presvete Bogorodice Trojeručice, zaneseno odslušalo prozbe i jektenija? Da li iko zna broj onih što su se ispovedili i pričestili, onih što su zauvek poneli zvuk slavoslovlja hilandarskih zvona, za navek sačuvali miris ondašnjeg tamjana?
Da li je iko opazio sve blažene što su upamtili lelujavu svetlost sveća, ili bistra atonska svanuća, i u njihovim očima i dušama prepoznali čežnju za onim nestvorenim – Tavorskim svetlom… (?) Koliko li je onih što su pričestili oči i duše svoje ikonama i drugim lepotama – dobrotama hilandarskim; onih što su, zagledajući se u zidove i freske svetinje, silazili niz Reku Vremena, ka precima i istočnicima; koliko li je njih uistinu bilo? Po slabosti ljudskoj, dato nam je samo da se o tome domišljamo i pretpostavljamo. Dok odgovore zna jedino Onaj Koji Jeste, Prvi i Pravi, Istinoljubac, Čovekoljubac i Gospod naš – Isus Hristos. Sve je zapisano u Njegovoj Knjizi Života, do poslednje ižice.
A smerni sakupljajući mrvice znanja, i na predanje se oslanjajući obilato, vekovno blago izlažu onima što imaju oči da gledaju, uši spremne na slušanje i blagorazumije da srcem prime i dalje ka budućima lepotu i mudrost predačku pronose.
A prava namera Svetog Save i Svetog Simeona, pri gradnji Hilandara, bila je da na Svetoj Gori, u najsnažnijem duhovnom središtu Pravoslavlja i u najživljoj matici isihazma obrazuje Srbe, koji će dalje uspešno krmaniti Crkvom i zemljom svojom. O tom plemenitom naumu svedoči sam Sveti: ”Ne gradim ja Hilandar sebe radi, već radi moga zemaljskog Otačastva. Jer, gde će se sveštenstvo srpsko bolje obrazovati, nego li na Svetoj Gori i odakle će se spremnije povraćati u rod svoj, nego li sa Svete Gore”. I rezultat je svima znan: u hilandarskom bratstvu mnogi su revnovali, u Veri se utvrđivali, trpljenju i vrlinama se poučavali a najrevniji, njih šesnaestorica su se, kroz vekove, okrunili vencem svetiteljstva; ovde su bdeli i molili se još i tri buduća patrijarha srpska, postilo se nekoliko mitropolita, a o broju arhiepiskopa, episkopa i igumana srpskih manastira mi račun nemamo; o tome brigu vodi Onaj koji sve zna.
U Svetom manastiru sve je sveto, jer je pripadalo svetiteljima, jer je osveštano, ili činom ili samim prisustvom svetitelja, pa kada bogoslužbenim predmetima, sasudima i utvarima prođe vreme, oni se nikako ne odbacuju, već se samo odlažu u riznice, kao svedočanstva velike prošlosti. I tako se čuva sećanje, na naše velike, revne i verne, na oce naše koji su u tkivo povesnice polagali svu snagu svoju, suze svoje, znoj, pa i krv kad zatreba. I blaga nepojamna i molitvena energija slagana vekovima i svetost svetinja hilandarskih mnogobrojnih kao magnet i kao svetionik jesu za sve Srblje, i sve ljude dobre volje i namere čiste.
Ka Hilandaru, kroz vekove, kreću se reke vernih što Vodu Života ištu; ka Istočniku svoje Vere hrle i oni gladni istinitog Znanja; stižu i mnogi nevoljnici s nadom da će im svetitelji i svetinje hilandarske biti od pomoći; mnoštvo je i onih, blagovernih što se po drugi put povraćaju da prinesu zahvalnice svetinjama; ali svi što su kušali vodu sa bunara Svetog Save, pomolili se pred hilandarskim čudotvorkama, celivali mošti, napunili oči i duše svoje lepotama – dobrotama hilandarskim – zauvek ostaju zaljubljenici i zarobljenici mesta ovog. I vraćaju mu se kao mestu pričasnom, mestu inicijacije, duhovnom svetilniku; na ljubav ljubavlju uzvraćajući. I šta god mogu čine da i trud svoj ugrade u velelepnost njegovu.
Mnogi su bezimeni, na hiljade, tragove svoje u Hilandaru i na hilandarskim dobrima mnogobrojnim vazda, kroz vekove – ostavljali. Dosta je i onih kojima se imena pamte, što su na Lestvicu Srpskoga Uspenja polagali dela trudova i talenata svojih, e ne bi li se Lestve očuvale, ojačale, i svedočile da još uvek jesu, jesmo i budet; da ima nade za Srpstvo i Pravoslavlje, i da se neće pred potomcima glava saginjati. O tome svedoče dela velelepna, uščuvana po riznicama, hramovima i kelijama mnogobrojnim. Obilje ikona, sasuda, tekstilija, drvo i kamenorezbe, i dela svetovna: slike, grafike, crteži i fotografija mnoštvo.
Sa njima, mnogi su fotografosi, na našem lepome jeziku – svetlopisci predelima hilandarskim prohodili, tiho gotovo na prstima, mir mesta ovog svetoga čuvajući i prašinu ne dižući. I za sobom dela ostavljali, u knjigama ponajčešće ili na ono malo izložbi, dosad viđenih. Jer strašna je obaveza i velika trema obuzima svakoga blagočestivoga koji se usudi pokušaju upodobljavanja svetinje velike i nesagledive. I viđali smo dobro, i manje dobro pa i neprimereno kući ovoj i odnosu prema njoj.
No manimo se i izoštrimo malo blendu na ovo delo oko nas. Mogao bih da vam pričam satima o tome gde je šta i kako od hilandarskih i svetogorskih upodobljenja predstavio, odštampao, čime je sve ukrasio publikacije mnoge, koliko mu već fotografija s mesta ovoga krasi mnogobrojne prostore svete i svetovne u Otačastvu ali i van njega. Ali neću o tome. Prisustvovao sam mnogo puta njegovom radu na terenu, ispotiha, prateći ga kao senka, jer me oduvek zanimao ”onaj trenutak” nastajanja dela, kreacija, jer u tome trenu pravi i iskreni umetnik pokušava da oponaša Tvorca, sve prema talentima od Njega dobijenim. I razumeo sam da ovaj čovek nosi srce blagočestivo i veliku ljubav za sa svoj Rod, za Gospoda svoga, za svu tvar i svu tvorevinu Njegovu. Jer bez toga i nema pristupa u blagoslovenu Umetnost, bez toga se ne može ništa započeti, a i ako se i pokuša – nikakve vajde biti neće. A vodilja njegova jeste, velika Ideja Pravoslavlja i promocija njenog dobroljepija, simfonije dobrote i lepote koje u svakom iskrenom delu počivaju, blistaju i pune energijama sve koji im čista srca pristupe.
Mogao bih o svakome od ovih dela pred vama da esej sačinim, da nižem slavoslovlja o hilandarskim maglama i maslinama, kako ih niko do sada nije svetlom opisao, mogao bih i o mnoštvu portreta da se raspričam, o odsjajima Sunca na fasadama starostavnim i slici Hilandara u kristalnom jezercetu… Ali čemu? Duboko verujem da će svako od ovih dela u svakome od vas uzburkati emocije i bez moga praznoslova.
Nažalost, s Rajkom sam bio u Hilandaru samo dva puta, ali nezaboravna; jer, samo mi je potvrdio da pripada soju vrhunskih, koji vidi ono što drugima izmiče, ili im žuta mrlja, radi grehova njihovih – ne dozvoljava da vide. Ovaj pred vama je pomilovan, njemu je jednostavno dato; on je čovek za velike zadatke i o njemu će se još i tek govoriti.
Još nešto, veoma važno. Nesreća što je zadesila Hilandar u noći ¾. marta 2004. leta Gospodnjeg, pred ovu generaciju je postavila naročito poslušanije. Pa potecite i pomozite i vi; pomolite se, odvojite od suviška svoga ili od imanja, i uvek se sećajte Udovičine lepte. I još ovo, prema tome kako ćemo se i koliko slavnom zadatku obnove odazvati – meriće nas i poštovati oni što dolaze, duboko verujemo – budući – daleko bolji Srbi od nas sadašnjih. A prava plata, plata za revnost, već je unapred pripremljena, za dobrostive, u Gospodu.
Kao primer, gospodin Rajko Karišić već se upriličio velikoj koloni darodavaca. Na razne načine; darujući dela svoja ali i okupljanjem velikog jata prijatelja koji su, zaslugom njegovom – darivali dela za obnovu Hilandara. Više od stotinu dela prikupljeno i čeka se zgodna prilika da se ona i predaju manastiru. Možda bi najbolje bilo slediti njegov primer i prema moćima svojim pridružiti se ovome plemenitom naumu i poslanju.
Pa uživajte, dragi moji, u lepotama naše Carske Lavre i pomjanite raba Rajka koji ih je pred vaše oči i srca prineo i kao svedočanstvo vremena, ali i na ponos Rodu, na slavu Bogu i mladima što će za njim nastupiti – kao metu za ugledanje – ogledanje, i pokušaj vrlog nadgrađivanja; što ni malo neće biti jednostavno niti lako.
A svima na zdravlje i na spasenije i javite svima vašima da dođu u ovaj divni prostor i pričeste oči svoje i srca svoja lepotama – darovima Rajka Karišića i našega vrlog i blagoslovenog Hilandara.
U Beogradu 13. Februara 2014. Leta Gospodnjeg Dušan Milovanović ”
ko želi da učestvuje na foto izletu potrebno je da se najkasnije do 10. februara 2014. godine javi Božidaru Vitasu na tel. 064 8452494 ili e-mejlom: bpvitas@eunet.rs
Ovo radi dostavljanja obaveštenja TSC “Zlatar” da li prihvatamo ponudu ili ne. Dalja obaveštenja slede nakon toga.
Hotel “Panorama” se nalazi u borovoj šumi na nadmorskoj visini 1230m i izgrađen je u specifičnom alpskom stilu.
• Usluga na bazi punog pansiona (smeštaj u 1/1 i 1/2 sobama, svaka soba poseduje kupatilo, TV sa kablovskim priključkom, objekat je delimično pokriven bežičnim internetom).
• Cena po osobi za 1/1 sobu je 2.795,00 RSD, a za 1/2 je 2.345,00 RSD bez uračunate boravišne takse, koja iznosi 50,00 RSD po osobi dnevno.
• U 1/2 smeštajnim jedinicama postoji mogućnost ubacivanja dodatnog ležaja i doplata za isti iznosi 80% od redovne cene.
• Objekat raspolaže prostorijom sa projektorom i video bimom. U ovoj prostoriji mogu se predstaviti autori koji to žele, projekcijom u trajanju oko 10 minuta pojedinačno. Možemo prikazati izbor i fotografija nastalih u toku prethodnog dana.
• Postoji mogućnost organizovanja prevoza do SRP “Uvac”, cena je 4.000,00 RSD u oba pravca. Troškovi se dele na svakog učesnika posete SRP “Uvac”.
• Slobodan termin je 4/6. april 2014.
• Mogućnost organizovanja izleta:
Krstarenje kanjonom Uvca, uz obilazak Ledene pećine i posmatranje Beloglavog supa, obilazak manastira Mileševa u Prijepolju, manastira Kozme i Damjana, Dubnice na Zlataru, poseta etno selu Štitkovo… (izleti se naknadno ugovaraju i plaćaju).
Pet godina je prošlo kako nije organiziran izlet na Zlatar i Uvac.
Ja sam se zaželeo! A vi?
Vredelo je biti tamo i družiti se s kolegama po kameri, izmjenjivati iskustva i steći neko novo.
Uveren sam da će i ovoga puta biti tako.
Pre nego što pojasnimo šta su, napominjemo kako je ovo još jedan pojam o kojem nauka zna jako malo ili gotovo ništa. Često ni sami nismo svesni da su na fotografijama, pa nam nije jasno kakve su to svetle kuglice na slici.
Da li je greška na aparatu, sočivu objektiva, prostoru?
Ili je možda nešto natprirodno?
Definicija orbova
Orbovi ili svetleće kugle, tumače se kao pojave prilikom fotografisanja kada su u pitanju insekti i čestice prašine od kojih se odbija svetlo. Kao anomalije izazvane prašinom na sočivima ili kao rezultat prisustva vlage. No, da li je to njihova poslednja definicija? Je li to tako jednostavno poput najobičnije prašine ili tu ipak ima nešto više? Nauka ne zna..
Ono što navodi na razmišljanje o tome kao nečemu posebnom, su verovanja da su orbovi zapravo duše umrlih osoba, bića iz drugih dimenzija, posebna vrsta života, možda čak i vanzemaljci. Neke teorije kažu da ih je hiljade oko nas, svakodnevno, no toga nismo ni svesni. Orbovi se, navodno, pojavljuju i kao dobre vibracije, pa tako neki tvrde da je slika neba nakon grupne meditacije puna orbova, što, navodno, ima prefiks pozitivnog.
Prirodni i neprirodni orbovi
Na fotografijama možemo razlikovati dve vrste ”orbova”, one sasvim uobičajene, prirodne, nastale najčešće prisustvom prašine ili vlage i one neprirodne, paranormalne, za koju se veruje da predstavljaju nekakav oblik energije. Tumači se i kao Božanska energija.
Govori se da je svako središte svetlosne kugle povezano s Izvorom i donosi najčistiju Božansku energiju. Svetlost je iz središta raspoređena u koncentričnim krugovima. To nam pokazuje različite slojeve duhovnoga sveta u odgovarajućoj frekvenciji do najvišeg reda. Unutar kruga je aura, koja utiče na vašu auru, odnosno usklađuje vašu auru i prenosi informaciju.
Svetlosnih kugla ima raznih oblika, boja, dimenzija, pojavljuju se same ili u grupi, ali uvek nam prenose informacije i pomažu da se podignemo na viši nivo vibracije.
Neki, prestrašeni rezultatom svojih fotografija, su svoje foftografije i prijavili, a dokazano je sledeće: “Većina prijavljenih fotografija ne sadrže nikakav paranormalan element, nego je efekat ”orba” nastao zbog refleksije i prelamanja svetlosti na sočivima fotoaparata. Rezultat je savršena kugla svetla koja kao da se nalazi u području fotografisanja, no, to je u suštini slika samog sočiva. Mnogi ljudi ovu pojavu zamenjuju kao pravi dokaz postojanja spiritualnog ili onoga za šta već veruju da ”orbovi” predstavljaju.”
Šta je istina?
Pojedinci smatraju da je kugla dobijena digitalnim fotoaparatom greška u digitalnoj obradi fotografije kod samog aparata. No, kada se zaista tako nešto dogodi, te greške nisu kružnog nego kvadratnog oblika i ukoliko su poluprovidne, pikseli koji se vide kroz njih bi isto tako trebalo da budu poremećeni. Prašina i nečistoća isto nisu redak slučaj. Tada svaka fotografija sadrži kuglaste forme, ukoliko se fotografije rade u seriji na istoj lokaciji.
Primećeno je da se paranormalni ”orbovi” ne ponavljaju prilikom serijskog fotografisanja. Neki orbove smatraju i mislima usmerenim prema slici.
Neki opet, tvrde, da je pitanju ljubav :
“Fotograf je u petoj dimenziji i ima raširenu auru. Ključ je ljubav. Um i treće oko nisu važni u ovom slučaju. Parapsihološke sposobnosti takođe nisu bitne. Da biste snimili svetlosnu kuglu treba razviti svest o ljubavi.”
Svako će svoje ”kuglice” tumačiti na svoj način. Neko će u njima prepoznati dragu osobu, neko prašinu, a neko ljubav.
Je li u pitanju ljubav?
Je li u pitanju Božanska snaga ili su orbovi, ipak, tajna prljavih objektiva.
