Instagram je aplikacija za Mac iOS (od aprila 2012. i za korisnike android uređaja) koja je predstavljena oktobra 2010. godine i koja poput društvene mreže omogućava korisnicima da fotografije napravljene mobilnim telefonom crop-uju (kvadratni oblik tj. odnos strana je 1:1) tako da izgledaju kao stare polaroid fotografije, fotografije snimane aparatom koji odmah izbacije oštampanu fotografiju. Fotografiju je moguće provući kroz 17 filtera + 1 tj. “normal” bez filtera. Ovi filteri ili efekti su verovatno i najzahvalniji za uspeh ove aplikacije, jer daju fotografiji bolji izgled, neku vrstu kreativne dimenzije. Tu je još i okretanje fotografije, uramljivanje, promena osvetljenja i sl.

Tako dobijenu fotografiju je moguće sačuvati na svom telefonu ali i okačiti na server, gde će biti vidljiva svima koje Vas prate, jer je Instagram kao što sam već napomenuo i društvena mreža nalik Twitter-u – imate mogućnost da pratite osobu bez potrebe da i ona Vas prati. Kada pratite nekog na Instagramu, možete da gledate sve fotografije koje osoba deli, ali ta osoba ne vidi fotografije koje Vi postavljate (poput Twittera). Naravno, ukoliko Vas kontaktira i dobije dozvolu onda i ona Vaše fotografije može da pregleda. Fotografije korisnika koga pratite možete da komentarišete i da ih “lajkujete”. Jedna od bitnih opcija je i deljenje fotografija sa ostalim društvenim mrežama kao što je Facebook, Twitter, Tumblr, Flickr i Foursquare.

Početkom avgusta 2012. godine se pojavljuje verzija aplikacije Instagram za Android uređaje, koja pored ostalog pruža i mogućnost da za napravljenu fotografiju odredite i lokaciju na mapi gde je napravljena takozvani photo map, ali i bolji pregled profila kao i dodatne alatke za obradu fotografije.

Najveću popularnost Instagram je verovatno doživeo u Srbiji pojavom verzije za Android uređaje, jer u Srbiji ipak zvanično još uvek nije moguće nabaviti iPhone. Međutim, odmah nakon pojave aplikacije za Android uređaje, pojavila se vest kako je Facebook kupio Instagram. Instagram krajem jula 2012. je imao preko 80 miliona korisnika koji su postavili preko 4 biliona fotografija (da sa 9 nula) na njihovom serveru. Trenutno je to daleko veći broj korisnika ove sve popularnije aplikacije vezane za fotografiju. Investicija Facebook-a koji je takodje krenuo kao mreža za deljenje fotografija jasno pokazuje koliko ova aplikacija vredi.

U Srbiji i dalje raste broj korisnika i ova društvena mreža je sve više prihvaćena.

Zato ne gubite vreme počnite sa postavljanjem fotografija na Instagram!

Preko Instagrama se preuzima oko 5 miliona fotografija dnevno. Ujedno, ova aplikacija drži rekord, jer je za najkraće vreme stigla do milion preuzimanja.
Mnoge poznate kompanije i svetski političari su članovi Instagram-a.

I na kraju, 10 saveta za korišćenje instagrama:

1. Redovno objavljujte, makar 2-3 puta nedeljno
2. Objavljujte vlastite tj. autentične fotografije
3. Pažljivo birajte filtere i ostale opcije kada postavljate fotografije
4. Pišite kratke, ali atraktivne opise objavljenih sadržaja
5. Koristite mogućnost lokacije
6. Ne zanemarujte važnost i uticaj “hashtagova”
7. Komunicirajte Proaktivno a ne samo Reaktivno
8. Objavljujte sadržaj kada je vaša zajednica najaktivnija
9. Povežite Instagram sa svojim ostalim offline i online odredištima
10.Ne objavljujte na Instagramu ako vaša publika nije tamo ili ako niste spremni za komunikaciju i komentare

Lomografija je bunt protiv standardnih pravila fotografije. Neka od tih pravila su da se pazi na fokus, ekspoziciju, merenje svetlosti, zlatni presek, kadar.
Za kratko vreme skupila je veliki broj obožavalaca.

Nekima omražena, nekima omiljena, lomografija danas nije samo podvrsta fotografije ili način izražavanja, već način života.

Kako je sve počelo?

Matthias Fiegl i Wolfgang Stranziger verovatno nisu ni sanjali da će im mali fotoaparat marke LOMO promeniti život. Obojica su studirali u Beču i poželeli da zabeleže atmosferu svojih studentskih provoda. Matthias je tom prilikom doneo mali ruski fotoaparat marke LOMO LC-A koji je kupio na ulicama Praga.

Rezultat je bio živopisan, efektan i bajkovit, a osim fotografija, razvila se i nova vrsta fotografske umetnosti, zvana lomografija.

Za LOMO fotoaparat prvo se zainteresovalo mnoštvo njihovih prijatelja, a kako se dobar glas daleko čuje, ubrzo su počeli kontakti zainteresovanih ljudi, u početku čak i po desetak dnevno. Gradom je zavladala prava LOMO groznica, pa su Matthias i Wolfgang došli na ideju da organizuju izložbe koje bi se temeljile na LOMO fotografijama.

Ipak, pre svega, morali su da osnuju LOMO zajednicu koju su finansirali naplaćivanjem članarine u obliku fotoaparata. Uskoro je postalo problem švercovati aparate iz Rusije, pa su morali potražiti neko drugo rešenje. Put u Rusiju doveo ih je do fabrike gde su se proizvodili LOMO aparati i sa čijim su direktorom kasnije započeli saradnju. Problem je bio u tome, što je baš tada proizvodnja LOMO fotoaparata trebala biti obustavljena jer je potražnja bila slaba, a proizvođaču se nije isplatilo da prodaje fotoaparate po ceni manjoj od proizvodne.

Nakon niza poteškoća i pregovaranja bečkih lomografa i Rusa, rukovodstvo fabrike LOMO odlučilo je da nastavi proizvodnju. Veliku ulogu u tome imao je tadašnji zamenik gradonačelnika Sankt Peterburga, kum lomografije – Vladimir Putin.

Tako su, preko trnja do zvijezda, očevi lomografije postali glavni distributeri LOMO-LC fotoaparata u celom svetu.

U čemu je trik? Verovatno se pitate po čemu je lomografija tako posebna?

Naime, osim što je razigrana i vesela ona je pre svega sasvim spontana i nepredvidiva.

Njena suština nije napraviti vrhunsku fotografiju noseći sa sobom što više skupocene opreme, već je suština zabeležiti trenutak na što neobičniji način što nekvalitetnijom kamerom.
Cilj je izraziti kreativnost, obratiti pažnju na detalje koji čine našu svakodnevicu i napraviti malu stvar iz velike i obrnuto.

Lomografija nije samo podvrsta fotografije, već i način života, o čemu nam govore:

Deset pravila lomografije:

1. kameru uzmi uvek sa sobom, gde god pošao
2. koristi je bilo kad – danju ili noću
3. lomografija nije smetnja u tvom životu, već deo tvog života
4. probaj okidati s boka
5. objektima tvoje lomografske želje priđi što bliže
6. ne razmišljaj (William Firebrace)
7. budi brz
8. ne moraš znati unapred šta ćeš snimiti na film
9. ne moraš znati nakon razvijanja šta je na filmu snimljeno
10. ne brini oko ikakvih pravila.

Čar lomografije je u korišćenju filmova kojima je prošao rok, razvijanju negativa u rastvorima koji za njih nisu predviđeni i u nekvalitetnim fotoaparatima poput Smene, Ljubitela, Holge ili Diane, načinjenim od plastike, koji u najboljem slučaju propuštaju svetlo na film i time daju poseban efekat fotografijama.

Zvuči zabavno i primamljivo?

Svakako i jeste!

Ako ste u Beogradu, uputite se nedjeljom do Avale ili gde god da se nalazite, otidjite na  mesta koja volite!
Kupite LOMO fotoaparat i budite ono što jeste!
Bavite se LOMOgrafijom!

Pravilo trećine je jedna od kompozicijskih tehnika u fotografiji i drugoj vizuelnoj umetnosti poput slikarstva.
Prema pravilu, slika je podeljena u devet jednakih delova, i to dvema horizontalnim i dvema vertikalnim linijama jednakog rastojanja. Time nastaju četiri tačke preseka u koje se obično smešta glavni objekat na slici. Ovakva kompozicija slici daje više energije, interesa i veću napetost, nego jednostavno smeštanje objekta u centar, što može delovati statično, nepokretno i eventualno neinteresantno.
Kod horizonta, u pravilu trećine, on se smešta na gornju ili donju horizontalnu liniju. Slika prikazuje kompoziciju po pravilu trećine. Horizont je smešten na gornju horizontalnu liniju, čime je fotografija podeljena na dva dela, zemlja 2/3 i nebo u 1/3. Objekat je smešten u preseke, koji se nazivaju i engl. power point.
Dakle, prema pravilu trećine, za komponovanje se koriste trećine i preseci tih trećina.
Pravilo trećine se javilo oko 1845. godine, tada je bilo namenjeno slikarstvu.