Lomografija je bunt protiv standardnih pravila fotografije. Neka od tih pravila su da se pazi na fokus, ekspoziciju, merenje svetlosti, zlatni presek, kadar.
Za kratko vreme skupila je veliki broj obožavalaca.
Nekima omražena, nekima omiljena, lomografija danas nije samo podvrsta fotografije ili način izražavanja, već način života.
Kako je sve počelo?
Matthias Fiegl i Wolfgang Stranziger verovatno nisu ni sanjali da će im mali fotoaparat marke LOMO promeniti život. Obojica su studirali u Beču i poželeli da zabeleže atmosferu svojih studentskih provoda. Matthias je tom prilikom doneo mali ruski fotoaparat marke LOMO LC-A koji je kupio na ulicama Praga.
Rezultat je bio živopisan, efektan i bajkovit, a osim fotografija, razvila se i nova vrsta fotografske umetnosti, zvana lomografija.
Za LOMO fotoaparat prvo se zainteresovalo mnoštvo njihovih prijatelja, a kako se dobar glas daleko čuje, ubrzo su počeli kontakti zainteresovanih ljudi, u početku čak i po desetak dnevno. Gradom je zavladala prava LOMO groznica, pa su Matthias i Wolfgang došli na ideju da organizuju izložbe koje bi se temeljile na LOMO fotografijama.
Ipak, pre svega, morali su da osnuju LOMO zajednicu koju su finansirali naplaćivanjem članarine u obliku fotoaparata. Uskoro je postalo problem švercovati aparate iz Rusije, pa su morali potražiti neko drugo rešenje. Put u Rusiju doveo ih je do fabrike gde su se proizvodili LOMO aparati i sa čijim su direktorom kasnije započeli saradnju. Problem je bio u tome, što je baš tada proizvodnja LOMO fotoaparata trebala biti obustavljena jer je potražnja bila slaba, a proizvođaču se nije isplatilo da prodaje fotoaparate po ceni manjoj od proizvodne.
Nakon niza poteškoća i pregovaranja bečkih lomografa i Rusa, rukovodstvo fabrike LOMO odlučilo je da nastavi proizvodnju. Veliku ulogu u tome imao je tadašnji zamenik gradonačelnika Sankt Peterburga, kum lomografije – Vladimir Putin.
Tako su, preko trnja do zvijezda, očevi lomografije postali glavni distributeri LOMO-LC fotoaparata u celom svetu.
U čemu je trik? Verovatno se pitate po čemu je lomografija tako posebna?
Naime, osim što je razigrana i vesela ona je pre svega sasvim spontana i nepredvidiva.
Njena suština nije napraviti vrhunsku fotografiju noseći sa sobom što više skupocene opreme, već je suština zabeležiti trenutak na što neobičniji način što nekvalitetnijom kamerom.
Cilj je izraziti kreativnost, obratiti pažnju na detalje koji čine našu svakodnevicu i napraviti malu stvar iz velike i obrnuto.
Lomografija nije samo podvrsta fotografije, već i način života, o čemu nam govore:
Deset pravila lomografije:
1. kameru uzmi uvek sa sobom, gde god pošao
2. koristi je bilo kad – danju ili noću
3. lomografija nije smetnja u tvom životu, već deo tvog života
4. probaj okidati s boka
5. objektima tvoje lomografske želje priđi što bliže
6. ne razmišljaj (William Firebrace)
7. budi brz
8. ne moraš znati unapred šta ćeš snimiti na film
9. ne moraš znati nakon razvijanja šta je na filmu snimljeno
10. ne brini oko ikakvih pravila.
Čar lomografije je u korišćenju filmova kojima je prošao rok, razvijanju negativa u rastvorima koji za njih nisu predviđeni i u nekvalitetnim fotoaparatima poput Smene, Ljubitela, Holge ili Diane, načinjenim od plastike, koji u najboljem slučaju propuštaju svetlo na film i time daju poseban efekat fotografijama.
Zvuči zabavno i primamljivo?
Svakako i jeste!
Ako ste u Beogradu, uputite se nedjeljom do Avale ili gde god da se nalazite, otidjite na mesta koja volite!
Kupite LOMO fotoaparat i budite ono što jeste!
Bavite se LOMOgrafijom!