David Pujadó (David PuÄ‘ado) je fotograf koji voli da se kreće sa jednostavnošću i minimalizmom, koji daje tiÅ¡inu slici, neÅ¡to Å¡to je naizgled veoma lako, a zapravo je priliÄno teÅ¡ko.
On zna kako da otvori duÅ¡e koje gleda i polazi mu za rukom da prodre u suÅ¡tinu, Å¡to je obiÄno veoma teÅ¡ko da se postigne.
Njegovi sivi tonovi postaju suptilni, sa nekoliko elemenata pomogne nam da putujemo u druge svetove, veoma živopisne, sa otuđenim pogledima punim usamljenosti.
SuoÄavamo se sa jednim od tih bića Äija svetlost i talenat poklanja duÅ¡u svakoj njegovoj fotografiji.
“Ovaj projekat je nastao iz potrebe za komunikacijom, potrebe da sruÅ¡im svoje zidove i stvorim druÅ¡tvene odnose.
Sate i sate sam proveo setajući ulicama Londona, Berlina, Barselone, Beograda, Istambula ili Oslo poÄevÅ¡i od 2011, pa sve do danas u potrazi za licima…
Kao lovac…
Lovac na lica.
Svaki portret, skoro 500 njih, ima svoju pravu priÄu…
Koja je nastala za vreme ili nakom snimanja.
Svaka osoba otkriva svoju liÄnost kroz pozu, osmeh ili postiÄ‘enost. MeÄ‘utim nekolicina je stvorila priÄe upravo u trenutku snimanja koje su se pretvorile u sesije, poslovne ponude, nova prijateljstva i sliÄno.
U svakom portretu mogu se proÄitati linije života ovih ljudi, kao i sreća, tuga ili bol.
Ponekad imam osećaj da je ovaj projekat završen…
Ali ja i dalje ne mogu da prestanem da se igram…
Urban portraits… 3-29.12.2013., Kafe-knjižara “Meduzaâ€, Beograd