USPEŠNA SMOTRA MLADIH FOTO STVARALACA IZ SRBIJE I INOSTRANSTVA
Pod patronatom Foto saveza Srbije, a u organizaciji Foto kino video kluba “Rada Krstić”, u Somboru su od 8. do 10. novembra održani Dani omladinske fotografije.
U okviru ove tradicionalne smotre mladih stvaralaca upriličena je 32. omladinska izložba fotografije Srbije i 3. međunarodna omladinska izložba fotografije.
Učesnici Dana Omladinske Fotografije u Somboru
U kategoriji A (autori do 16 godina) konkurisalo je 95 autora sa 465 radova, od kojih je selektor izložbe MF FSS Geza Lenert izabrao 159 radova od 75 autora. U kategoriji B (autori od 16 do 21 godine) prispela su 343 rada od 57 autora, a selektor je izabrao 122 rada od 45 autora.
U međunarodnoj konkurenciji, u kategoriji A od devet autora prispelo je 47 radova, a primljeno je 28, a u kategoriji B od 11 autora prispela su 52 rada, a primljeno je 30 fotografija.
Od domaćih autora, u kategoriji A prvu nagradu za fotografiju dobila je Anja Stojković (Leskovac), druga nagrada pripala je Jeleni Lakić (Pančevo), a treća Amandi Patocs (Utrine). Pohvaljeni su radovi Ors Poborai (Mol), Klare Gajić (Despotovac) i Milice Mitić (Ivanovo). Kolekcija Milana Stamenkovića (Bašaid) odnela je prvu nagradu, drugom je nagrađena Andrijana Jošić (Ivanovo), trećom Jovana Blagojev (Ivanovo). Pohvalu je zaslužila Nataša Pavlović (Leskovac).
Dodela nagrada
U kategoriji B prva nagrada je pripala Jeleni Kostić (Beograd), druga Ani Milinković (Valjevo), treća Kseniji Bogdanović (Pančevo). Pohvaljeni su Stefan Stević (Valjevo), Natalija Jovanović (Odžaci) i Anđela Borić (Beograd). Prva nagrada za kolekciju pripala je Nemanji Tačiću (Obrenovac), druga Miroljubu Miladinoviću (Beograd), treća Lórántu Csákány-u (Subotica). Pohvaljeni su radovi Natalije Lupšić (Vršac), Vanje Jovanović (Leskovac) i Stefana Podunavca (Medveđa).
U međunarodnoj konkurenciji, u A kategoriji prvu nagradu zaslužila je Nikolina Radonjić (Prnjavor, BiH), drugu Anđela Riđešić (Trebinje, BiH), treću Kitty Kovács (Baja, HU). Pohvala je dodeljena Staši Božinovskoj (Bitola, BJR Makedonija). Za kolekciju je prvu nagradu dobio Dario Korolija (Kumanovo, BJR Makedonija).
U kategoriji B prvu nagradu dobio je Ilce Blaževski (Bitola, BJR Makedonija), druga je pripala Krešimiru Strahonji (Osijek, Hrvatska), treća Milošu Tončevskom (BJR Makedonija). Pohvaljen je rad Darka Grundlera (Osijek, Hrvatska) i Thafyne Raisse (Brazil). Najboljom kolekcijom proglašeni su radovi Katarine Opačak (Osijek, Hrvatska), drugu nagradu dobila je Milica Michelle (Prnjavor, BiH), treću Tomislav Safundžić (Pleternica, Hrvatska).
U okviru programa Dani omladinske fotografije održano je nekoliko veoma uspešnih radionica i zanimljivih predavanja.
Sombor Dani Omladinske Fotografije – Radionica Portret
Foto radionicu na temu Portret vodio je Goran Tesanović, student treće godine Akademije umetnosti Novi Sad , a na temu Modna fotografija govorio je Dimitrije Nedeljković, student četvrte godine Akademije umetnosti Novi Sad, obojica sa odseka Fotografija.
Inspirativna i korisna bila je i foto radionica Praktičan rad – snimanje u studiju. Veliko zanimanje vladalo je i za predavanje Milice Walker Tepavac na temu USA – umetnost i biznis.
Fotografije teže da postignu što veću tačnost u interpretaciji stvarnosti, dok istovremeno izborom motiva i stila u kombinaciji sa uslovima fotografisanja postižu subjektivnost.
Sandra Aleksov je rođena 1987. godine u Beogradu.
Diplomirala je Grafički dizajn i trenutno se fotografijom bavi uglavnom iz hobija.
Fotografija joj je oduvek bila fascinacija kao moćan medij izražavanja
i komunikacije koji nudi beskrajno raznoliku percepciju i tumačenje.
Predrag Vučković
Zahvaljujući Predragu Vučkoviću, spuštali smo se niz strmoglave bele padine, leteli slobodnim padom s visine od nekoliko stotina metara, ronili najlepšim morima sveta i shvatili zašto je ekstremni sport tako privlačan i uzbudljiv. Sada je na redu kanjoning, naizgled bezazlen i ne tako atraktivan sport, ali samo naizgled
Kanjon Međurečki potok
Mnogo je napora i truda potrebno za prolazak kanjona, a samim tim i za svaku fotografiju.
16 mm, ISO 200, f/3,5, 1/1.250 s.
Peđa Vučković i dalje uspešno spaja dve velike ljubavi: prema fotografiji i ekstremnom sportu. Istražujući lepote i uzbuđenje koje donose razne sportske vratolomije, dospeo je i u duboke, hladne i mračne kanjone koji, za one najhrabrije i najistrajnije, kriju neslućene lepote i izazove. Peđa je, zajedno s Milošem Radevićem (jedan od vodećih ljudi u gorskoj službi spasavanja), oformio tim ”Extreme Canyoning”. Njega čine zaljubljenici u različite vrste ekstremnog sporta, a kanjoning (Canyoning) ih spaja kroz alpinizam, ronjenje i boravak u prirodi! Kanjoni predstavljaju pravu netaknutu prirodu i zaista malo ljudi može kroz njih da prođe, naročito kroz one ekstremnije. Ipak, Peđa na sve ovo doda i skoro 30 kg foto-opreme s kojom se spušta niz uže, penje po klizavim stenama, roni, pliva, hoda po vodenom toku, provlači kroz uske procepe… i to sve zbog dobre fotografije!
Kanjon Međurečki potok
Izgled kanjona zavisi od položaja sunca jer to određuje s koje strane i kako će kanjon biti osvetljen.
16 mm, ISO 200, f/4,5, 1/800 s
Samo za iskusne Fotografisanje u kanjonu vrlo je zahtevno i to od samog početka. Pored pomenutih tehnika, neophodno je poznavati i planinarske tehnike, sistem orijentacije i navigacije i traženje pravog puta, jer su kanjoni najčešće u zabačenim predelima, daleko od domašaja civilizacije. Fotograf nosi opremu, tešku i kabastu, i uz sve to mora paziti da je ne razbije o stene ili pokvasi, a u kanjonima je svuda spoj kamena i vode. To sve otežava uspešan prolazak. Na ekspedicijama s ”Extreme Canyoning” timom Peđa nosi dva fotoaparata i jedno podvodno kućište, s tim da je jedan fotoaparat zaštićen od vode, a drugi se nalazi u kućištu. Kao i u svakoj oblasti fotografije, i ovde je najveći izazov – kako snimiti svu lepotu kanjona na nov i inventivan način, kako pridobiti gledaoce jedinstvenim pogledom na, ionako mnogima nedostupna mesta, kao što su kanjoni?
Foto-oprema
U zavisnosti od vrste kanjona, Peđa određuje koju će opremu nositi. Osnovnu opremu čini Nikon D3 i tri objektiva (16 mm, 17–35 m i 14–24 mm). Tu je i podvodno kućište veoma osetljivo na udarce i ogrebotine, a teren je vrlo zahtevan i grub. Da bi dočarao ambijent kanjona koji je uvek veoma uzak, Peđa koristi širokougaone objektive. Svetlosno jaki objektivi se podrazumevaju jer u kanjonu nema svetla. Peđa to ističe kao veliki izazov za fotografa jer u lošim svetlosnim uslovima treba snimiti dobru i atraktivnu fotografiju. U uskim kanjonima voli da se fokusira na svetlosne rupe, koje koristi kao snopove svetlosti za osvetljavanje nekoga ili nečega u kanjonu, i time daje akcenat fotografiji.
Nikada ne koristi blic!
Kanjon Međurečki potok
Svako godišnje doba kreira drugačiji izgled kanjona.
16 mm, ISO 400, f/2,8, 1/400 s.
Voda, vazduh, zemlja Specifičnost kanjona jeste to što ih čine stene, mahovina, trava, drveće, voda… Oni su često mračni, što dodatno otežava fotografisanje. Peđa je, naravno, primenio svoje veliko iskustvo u snimanju raznih sportova, pa je upotrebio podvodno kućište za svog ”mezimca”, fotoaparat Nikon D3, da bi fotografisao direktno iz vode, i to tako da pola fotografije bude snimak pod vodom, a pola nad vodom. Pukotine kroz koje se probija sunce iskoristio je na sličan način kao kad fotografiše pod vodom, pa su tako nastali snimci koji na izuzetan način dočaravaju svu lepotu kanjona, ali i zahtevnost terena. Iako 90 odsto fotografija snimi iz ruke, Peđa nosi i mali stativ, koji je neophodan kada je količina svetla minimalna. Na pitanje kako nastaju ovi snimci, Peđa s osmehom kaže: ”Teško!” Uglavnom dok pliva u vodi koja je jako hladna, oko 5-6 stepeni Celzijusovih, ili se nogama oslanja na neke stene pod vodom da bi bio stabilniji, jer su ekspozicije često veoma duge zbog pomenutog nedostatka svetla. Kada tome dodate nekoliko sati provedenih u vodi, jasno vam je koliko je ovaj poduhvat težak i zahtevan. Specifičnost kanjona jeste što nema povratka, već samo izlaska na drugu stranu, pa treba voditi računa i o vremenu – da ekipu ne uhvati mrak.
Kanjon Bogutovski potok
U njemu preovladavaju senke i jaki kontrasti. 14 mm, ISO 1.600, f/2,8, 1/30 s.
Autor teksta Milan Živković
Preuzeto iz časopisa REFOTO
Foto klub “PhotoCG” organizovao je Godišnju izložbu fotografija članova kluba i petu foto radionicu u okviru manifestacije “Dani fotografije 2013”, od 31. oktobra do 3. novembra u Podgorici.
U okviru ove manifestacije klub je održao i prvu Foto berzu aprila ove godine.
31. oktobar, dan za izložbu.
Godišnja izložba fotografija članova Foto kluba “PhotoCG” bila je održana u Galeriji “Art”, na Trgu Republike u Podgorici, počev od 31. oktobra u 20h.
19 članova Kluba je izložio po dve fotografije u Galeriji “Art”. Tema je bila slobodna, pa su svi članovi izložili ono što žele.
Uživali smo posmatrajući predele i lica sa fotografija.
Galerija “Art”
1. novembar, dan za izlet.
Trideset pet fotografa iz Foto klubova iz Skoplja, Leskovca, Niša, Kragujevca, Beograda, Sombora, Doboja i Trebinja, zajedno sa članovima kluba “Photo CG”, obišli su mesta oko Skadarskog jezera, Rijeku Crnojevića, Poseljane i Virpazar. Čarobni krajolik potpuno je, kao prava poslastica, obuzeo fotografe.
Organizator se pobrinuo da izlet teče besprekorno. Uživali smo u svakom trenutku, svakom zalogaju. Sve je bilo precizno isplanirano, valjalo se samo prepustiti ugođajima.
Učesnici manifestacije na izletu
2. novembar, dan za predavanja.
Predavanje Predraga Vučkovića, jednog od najpoznatijih extreme fotografa u svetu, fotografa Red Bull tima, promotera NIKON korporacije, čoveka koji je fotografisao Feliksov skok sa ivice svemira prošle godine, bilo je održano 2. novembra na Ekonomskom fakultetu u sali Mediteran sa početkom u 11h.
“Svi koji dođu biće u prilici i da vide fotografije i čuju iskustva ovog fotografa sa mjesta koja su nedostupna ogromnoj većini ljudi na zemaljskoj kugli, ali i da postave pitanja našem gostu i traže objašnjenje za sve što ih zanima”, rečeno je u saopštenju domaćina.
Ovo četvorosatno predavanje bilo je organizovano u saradnji sa Ekonomskim fakultetom u Podgorici, u okviru Otvorenog amfiteatra ovog fakulteta. Ulaz je bio slobodan.
Prezentacija NIKON opreme održana je u prostorijama Galerije “Art”, na Trgu Republike u 19h.
Firmu NIKON i njihove najnovije proizvode prezentovao je Milan Živković, urednik najpoznatijeg časopisa za kulturu fotografije u regionu REFOTO.
Čuli smo šta ima novo po pitanju NIKON opreme ali, kao i uvek kada je Milan Živković u pitanju, nisu izostali praktični saveti i neposredna atmosfera. Autor je prisutnim fotografima omogućio i da, u improvizovanom studiju, isprobaju NIKONove novitete fotografišući model (pelepu devojku iz publike).
3. novembar, dan za predavanje, analizu fotografija i rastanak.
Predavanje Imre Szaba, koji je fotoaparatom zabeležio dešavanja na našim prostorima poslednjih decenija, fotografa nemačkog časopisa Štern i čoveka koji ima neprocenjivo iskustvo u novinskoj fotografiji, održano je u Galeriji “Art”, na Trgu Republike u Podgorici, u nedelju 3. Novembra u 11h.
Čuli smo veoma zanimljivo predavanje koje je bilo inspirativno za postavljanje pitanja.
Analiza fotografija bila je organizovana u Galeriji “Art” na Trgu Republike u Podgorici u 13.30h.
Dakle, impresije su brojne.
Hvala domaćinima, na čelu sa predsednikom kluba Dejanom Kalezićem, za nezaboravne trenutke i uživanje, koje su nam svojim beskrajnim trudom i pažljivim planiranjem priuštili.
Hvala pravim profesionalcima, Predragu Vulčkoviću, Milanu Živkoviću i Imreu Szabou za sve ono što smo naučili od njih a nadasve na iskrenosti i otvorenosti što je osobina samo onih koji nisu sujetni i surevnjivi, koji svoje bogatstvo neštedimice dele a samim tim ga oplemenjuju.
Na vrhu Medvednik – Platno Šesti foto izlet na Medvednik, u organizaciji Foto kluba „Valjevo“ iz Valjeva održan je 25. 26. i 27. oktobra 2013. godine, uz učešće 12 članova Foto saveza Srbije.
Našlo se tu i 7 fotografa „padobranaca“ koji su se sa prijavljenima družili jedan subotnji dan.
Spiritus movens, izvršilac, domaćin, vodič, savetnik… iznad svega prijatelj svim učesnicima ovog zanimljivog foto izleta bio je Vladan Tanasković, član Foto kluba „Valjevo“.
Da je to tako svedoči i činjenica da se ni jedan član izleta nije izgubio niti je ko bio zaboravljen negde u vrletima među planinskim bojama jeseni. Na obedima svi su bili na broju.
Može se reći da je tome svakako doprineo i kuvar Cvetko svojim kulinarskim veštinama koje su oduševile sve fotografe. Interesantno je reći da kuvar Cvetko i nije pravi kuvar već komunalni inspektor u Valjevu. To mu ne smeta da varjačom rukuje perfektno, kao kuvar u nekom luksuznom hotelu.
Planinarski dom Holding kompanije Krušik u Valjevu bio je stecište i polazište ovogodišnjih učesnika izleta. Budjenje dana, Božidar Vitas
Mnogo toga lepog je viđeno i doživljeno na ovom foto izletu no svakako treba spomenuti gostoljubivost meštana sela Poćute, Rebelj i Bebića Luka.
Za mnoge fotografe ostaće u nezaboravnom sećanju poseta manastiru Pustinja i gostoljubivost mati Nine i monahinje Jelene kao i razgovor sa njima.
Vlasnik je jednog od najprestižnijih Frizerskih salona za muškarce u gradu.
Svoje prve korake, kao fotograf, napravio je: 2002-2004. godine, koristeći potpuno običan analogni foto aparat, dok ozbiljnije ulazi u taj svet 2010. godine, kupovinom svog prvog DLSR aparata.
Član je Foto Kino Kluba Paraćin i Foto Saveza Srbije, gde je nosilac F1 zvanja. U 2013-toj dobija i medjunarodno zvanje AFIAP.
Nalazi se na listi 10-najuspešnijih autora u Srbiji za 2012-tu godinu.
Učestvovao na preko 130 kolektivnih izložbi, uglavnom sa FIAP patronatom, u oko 25 zemalja, gde je nagrađen sa preko 80 medalja i pohvala u 11 različitih zemalja, od kojihje najznačajnija: FIAP Gold medalja na konkursu “16th International Exhibition of Photography – Sri Lanka”.
Najdraža nagrada mu je FIAP Bronze medalja na konkursu “14th International Biennial Zena Strakonice- Czech Republic”.
Održao je dve samostalne izlozbe, prvu u svom rodnom gradu Paraćinu, dok je drugu otvorio na poziv Foto Kluba Kozjak u Kumanovu i tu izlozbu istice kao svoj najveći uspeh do sada.
Pored izložbene fotografije vrlo često radi i komercijalnu fotografiju za firme u zemlji i inostranstvu, modnu fotografiju, političke kampanje i Wedding book-ove… na taj nacin finansira svoj kreativni rad.
Svoju strast prema ženi, kao najdivnijem božanskom bicu, uspeo je da spoji sa fotografijom, koja je okupirala u potpunosti njegov zivot.
Pravac u fotografiji koji predstavlja kao svoj prvi izbor, je fine art nude.
Radeći isključivo sa potpuno običnim devojkama i ženama, ne placenim modelima, teži da sazna više, upozna osobu sa kojom saradjuje, sa ciljem da sto bolje prikaže karakter tih osoba na svojim fotografijama, kroz emocije, boje na njihovim telima, slikanje svetlom. Ponekad jednostavno prikaže lepotu samu po sebi.
Sve to sa ciljem da Vama, posmatračima njegovih dela, približi ono sto je doživeo u dugim razgovorima sa tim osobama, kao i svoja razmišljanja, osećanja u trenutku kada su fotografije nastajle.
Megaletoskop je optički aparat koji je dizajnirao Karlo Ponti iz Venecije pre 1867. godine. On predstavlja evolutivni sled aparata koji se zove Aletoskop, koga je Ponti izmislio izmedju 1859 i 1862. godine. Tako je, uglavnom bogati sloj u Italiji toga doba mogao da posmatra fotografije sa specijalnim efektima, u koloru, pre nego je kolor fotografija nastala.
Megaletoskop
Pomoću aparata, gledajući kroz velika sočiva, stvara se optička iluzija dubine i perspektive na fotografiji.
Fotografije su, takodje, prosvetljavane sa druge strane unutrašnjim izvorom svetlosti, kao što je kerozinska lampa, ili putem prirodnog spoljašnjeg svetla.
Ponti, a i drugi zaljubljenici u optiku proizvodili su specijalne fotografije za megaletoskop, koje su za tu priliku posebno bojene.
Sitne rupice na fotografijama su davale vizuelni utisak noćnog osvetljenja i posebnu dramatičnost tim fotografijama.
Fotografija u megaletoskopu
Megaletoskop su često zabunom mešali sa Stereskopom, koji je bio durgačijeg dizajna i davao je druge efekte.
Kako god, megaletoskop je bio sposoban da stvori odedjenu iluziju koja se u nauci zove hromostereopsija.
pozivamo Vas da budete naš gost na manifestaciji Dani fotografije 2013. koja će se održati 31.oktobra,1,2 i 3. novembra u Podgorici, u organizaciji Foto kluba ,,PhotoCG”.
U prilogu Vam šaljemo plan i program manifestacije. Dani fotografije
Ukoliko ste zainteresovani molimo Vas da nam javite najkasnije do 21. oktobra:
kad i kojim prevoznim sredstvom dolazite
koliko dana možete da ostanete
kako bi smo napravili dobru organizaciju.
Svim zainteresovanima koji bi došli pružit ćemo svu logistiku kako bi im obezbijedili smještaj i ishranu po najpovoljnijim uslovima.
Bilo bi nam drago ako uspijete da se organizujete i učestvujete na ovom najvećem fotografskom događaju u Crnoj Gori u ovoj godini.
Činjenica jeste da i ovakvi motivi mogu biti inspirativni, ali prema onome što (na fotografijama koje stižu do nas) imamo priliku da vidimo, to nije slučaj. Razloga za to ima zaista mnogo, ali jedan je veoma važan, a to je kreativnost. Nije dovoljno samo podići fotoaparat i pritisnuti okidač, a o gotovoj fotografiji razmišljati isključivo kroz mogućnosti naknadne obrade.
Bez obzira na to da li snimate za kućni album ili imate veće pretenzije, dobra fotografija uvek će biti primećena jer osmišljavanje kadra i načina prikazivanja neke osobe čini veliku razliku između škljocanja i fotografisanja. Veoma mi se svidelo razmišljanje jednog stranog profesora koji je rekao da ako u tražilu vidiš poznatu sliku, ne treba da fotografišeš!
Snimanje portreta ima svoja pravila, kao i sve ostale oblasti u fotografiji. Za početak, odmah treba reći da, iako je fotografija za dokumenta takođe portret, osim u nekim zaista retkim prilikama, frontalno prikazano lice na kome se jasno vide oba uveta i deo grudi, nije ono što želimo. Portretom u širem smislu mogu da se smatraju sve fotografije koje, dovoljno krupno, prikazuju neku osobu.
Često se dešava da, kada poželite da snimite nečiji portret, osoba ispred vas okrene glavu i kaže kako ne želi da se ”slika” jer ne izgleda dobro na fotografijama. Dve stvari su uzrok ovakvom stavu i obe su apsolutno tačne.
Prvo – skoro sve fotografije koje neko ima u albumu snimljene su pogrešnim objektivom, tj. žižnom daljinom. U većini slučajeva žižna daljina objektiva koji je korišćen obuhvata širokougaono područje. Posledica toga jeste perspektivna distorzija koja bliže objekte čini većim no što stvarno jesu. Na ovako snimljenim portretima to se vidi kao ogroman nos i lice koje kao da je istegljeno prema krajevima snimka.
Drugi razlog loših portreta jeste ugrađeni blic čije ravno i jako svetlo doslovno spljošti lice i uništi svu njegovu plastičnost, tj. trodimenzionalnost. Uz sve to, blicevi ugrađeni u male fotoaparate suviše su blizu osi objektiva i na snimku daju neugodan efekat crvenih očiju.
U ovoj priči o osnovnim pravilima snimanja portreta izbegavaćemo ugrađeni blic, a koristićemo telepoložaj zuma uz osnovna pravila kadriranja. Pravila kadriranja nije previše teško naučiti, a kao i sva pravila, ponekad je njihovo kršenje put ka nečemu novom i zanimljivom.
Na početku treba upoznati pravila kadra. Siguran sam da ste do sada čuli za tzv. ”zlatni presek”. Neki od editora danas imaju, u okviru Crop alata, pomoćnu mrežu, a slična stvar postoji i na fotoaparatima gde čak možete naći linijom nacrtanu siluetu koja označava mesto gde treba smestiti osobu koju snimate.
Na većini kompaktnih fotoaparata nema drugih kontrola fokusa osim automatskih, a najvažnije je da je ravan oštrine zahvatila oči, jer ako su oči mutne, portret jednostavno nije dobar.
Sa D-SLR fotoaparatima kontrola fokusa može biti i ručna, što vam daje dodatnu brzinu u radu jer snimak možete napraviti bilo kog trenutka, bez čekanja da fotoaparat odluči da li je fokus dobar ili ne.
S obzirom na to da ćemo za snimanje portreta najčešće koristiti teleobjektive, sledeći važan faktor jeste vreme eksponiranja. Iako imate na raspolaganju sisteme ”smirivanja”, i dalje je dobro držati se pravila da broj koji označava vreme ekspozicije treba da odgovara žižnoj daljini koju koristite. U praksi to znači da ako je žižna daljina objektiva 250 mm ne bi, bez stativa, trebalo da snimate ekspozicijama dužim od 1/250 sekundi.
Upoznajte osobu
Jedan od svakako najvažnijih uslova neophodnih za snimanje dobrog portreta jeste komunikacija, a nju je najlakše ostvariti ako vam je model poznat od ranije. Ako nije, potrudite se da ostvarite kontakt pre ”glavnog” snimanja, a nije na odmet da tokom tog prvog susreta objasnite šta želite i napravite nekoliko probnih snimaka – kako biste model navikli na fotoaparat. Ovo je neophodno jer ljudi podsvesno pokušavaju da se predstave u ”najboljem svetlu” i imaju potpuno drugu mimiku lica i kretanja (”govor”) tela..
Sa upravo završenog 3. Samita Ex YU Fotografa koji se već tradicionalno održao u Leskovcu, od 10-13.10.2013. godine, imamo čast da objavimo intervju sa našim poznatim umetnicima fotografije – Ivanom Tomanović i Fadilom Šarkijem.
Iz intervjua sa Ivanom Tomanović Pripremila Ivana Ristić
– Vaš fotografski put je započeo na čuvenoj Praškoj akademiji?
– Jeste, davne ’92. sam otišla u Prag, to su bila loša vremena, nisam baš imala novca za studije, pa sam krenula, pa su me izbacili, pa su me ponovo primili. Znate kako, Zapad je surov, imate para studirate, nemate para ne studirate. Sve u svemu, ’99. ja sam magistrirala, mogu da se pohvalim da sam bila dobar student. Divno je kada studirate nešto što volite, profesori su bili fenomenalni, ta škola mi je ostala u jako lepom sećanju. Posle toga, bilo je tu nekih putovanja, traženja iskustava, časopis „Refoto“ kao vrlo bitna stavka u mom životu. Eto, ja sam vezana za njega od 2001. godine, prvo kao pomoćnik urednika, pa glavni urednik, pa sam onda malo otišla na drugu stranu u pedagogiju, od 2009/2010. sam docent na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu. Onda sam napravila pauzu što se tiče uredničkog posla, bila sam samo saradnik u časopisu. U međuvremenu sam počela da radim i kao predavač na beogradskoj privatnoj Akademiji umetnosti (bivša BK). Od ovog utorka sam ponovo u timu časopisa Refoto, Milan Živković i ja smo sada urednički tim, mi smo i onako funkcionisali kao tim, eto, ponovo zajedno radimo, unosimo neke novine. Naravno, internet web izdanje časopisa će postati dominantno, časopis se vraća na ono dvomesečno izdanje, kriza je i na nas uticala, ali ne damo se, ponudićemo neke druge, možda i bolje sadržaje, to će publika reći. Ja, eto, držim predavanja, radionice, dosta radim sa mladima, radim na toj edukaciji, bavim se, ne mogu da kažem teorijom fotografije, bavim se čitanjem fotografije i njenim plasiranjem u medijima, kako je vidimo, kako je prepoznajemo. Bavim se savremenom fotografijom, ona me privlači, interesantna mi je, ali sve to baziram na prilično dobrom znanju o istoriji fotografije i o klasičnim postulatima fotografije.
– Šta je za vas fotografija i šta vas u fotografskom smislu zaokuplja?
– Možda će se čitaoci iznenaditi, ja pričam o savremenoj fotografiji, a ovde sam ponela Jašiku G 124 MAT, fotografi će znati, dakle to je stari dvooki analogni aparat na rol film 6×6, i dalje sam u starim klasičnim procesima, ja volim tu magiju, za mene je fotografija magija. Magija mračne komore, svetlog i tamnog, treba vam mrak da bi napravili sliku, ali bez svetlosti nema te fotografije, pa onda opet ulazite u mrak da bi dobili fotografiju, da bi razvili, pa onda opet tamo puštate svetlo, imate neku kontrolu, ali ne u potpunosti. Za mene je stvarnost samo polazna tačka da bih kreirala neku svoju stvarnost. Volim da se igram sa time, to je magija, totalna magija. Digitalna fotografija, moram da priznam, malo ubija tu magiju, tu je sve dato unapred, rezultat možete da vidite odmah, a ja to ne volim. Ja volim da čekam i volim da pustim vreme da deluje na taj film i moju svest o tome šta sam fotografisala.
Preuzmite integralnu verziju intervjua:
Intervju sa Ivanom Tomanović
Iz intervjua sa Fadilom Šarkijem Priredila i vodila razgovor Ivana Ristić
– Poznato ste ime na našoj fotografskoj sceni, kako su izgledali vaši počeci, šta smatrate početkom svog profesionalnog angažmana?
– Danas, ovih poslednjih dvadesetak godina, fotografi više nisu, uslovno rečeno, profesionalci, jer nije vreme za tako nešto, obzirom da od fotografije ne može da se živi. Mi svi koji radimo živimo za fotografiju. Ja sam počeo kao planinar, ja sam pasionirani planinar. I onda naravno, ako iko ima aparate za fotografisanje, imaju planinari. I to je bilo tako, priroda, priroda, priroda… Onda, tako pošaljete neku fotografiju i onda dobijete neku nagradu, vidite da to neko ceni, onda vas to povuče malo. I tako je krenulo. Međutim, priroda je i dalje, naravno, meni zanimljiva, mislim da je to za mene najvažnija stvar, ali ne fotografišem toliko. Sada sam se, poslednjih sedam-osam godina, okrenuo fotografijama ulice, ljudi, life fotografiji, nekim socijalnim temama, nečemu što je stvar angažovanog fotografa. Tako da sam sada u toj priči sve više. Ja dosta radim, zaista. Malte ne, ako prođe jedan dan kada ne izađem na ulicu, onda to nadoknadim sutradan. Tako da je to važno, morate raditi dosta. Ja imam mnogo fotografija. Na fotografske konkurse nikada nisam poslao istu fotografiju, jer imam toliko fotografija. Ne želim da budem isključiv da kažem da sam ja uvek u pravu, ali imate fotografe koji na deset konkursa šalju iste fotografije. Pa, čekaj, jel’ radiš ti još nešto? Ja stvarno živim za fotografiju i mene to raduje.
– Šta je za vas fotografija?
– Pa, da vam kažem, danas i juče. To je pitanje koje bi moglo da se podeli na dve faze. Danas je to medijum koji će postati meta medijum, kao što neko reče sve će jednog dana postati fotografija. Ne postoji ništa što više nije fotografija. Za mene je to jedna priča. Za mene je to, pošto sam ja dokumentarista, priča o ljudima, zamrznuti trenutak jednog događaja koji se sad desio i nikad se neće ponoviti. Kao što kažu, taj događaj se završio, ali je fotografija nastavila da živi u sećanju. Ostala je tu i ljudi je, naravno, konstantno gledaju i mogu da naprave neku svoju viziju, neku svoju simboliku itd. Za mene je fotografija izuzetan dokument, to je za mene pre svega. Za mene je to život.
– Šta vas očekuje u bliskoj budućnosti?
– Da radim, da i dalje radim ne osvrćući se na dnevnu priču o kojoj sam i sad nešto rekao da je fotografija potpuno zanemarena ovde. Pokušavaću da tu priču malo izvučem iz tog miljea. Volim te kontakte, volim ta druženja, jer to omogućava da se izvučete negde, da neko vidi vaše fotografije. Naravno, radiću i dalje tu moju priču, s tim što, moram priznati, neću raditi toliko puno. Radiću neke male projekte, znači usredsredite se na neki cilj i to radite godinu-dve dana. Ja nemam to ekskluzivno zadovoljstvo da imam mnogo vremena za tako nešto, neki ljudi rade po deset godina, ja nemam vremena, moraću da skratim. Radiću neke projekte, naravno priča će biti ista, ulice, ljudi…angažovana fotografija.
