FOTO – ARHIVA ZA PRIMER
Priredila: Elizabeth Roberts

Edvard Reeves Studio u Saseksu u Engleskoj izgrađen je 1855.godine i veruje se da je najstariji foto studio na svetu, koji radi u kontinutetu od osnivanja. Imamo priliku da uđemo u trag, ne samo istorije jednog grada, već i da sagledamo istoriju komercijalne fotografije. Sve to je sada na izložbi “Priče viđene kroz staklene ploče”, koja je deo tekućeg Brajton Photo Bijenala.

Biti četvrta generacija fotografa u jednom studiju, smeštenom u istoj zgradi gde je osnovan i počeo sa radom, samo po sebi je neobično. Međutim, kada je otkriveno da je Rivsova porodica čuvala skoro svaku fotografiju od 1858., interesovanje je počelo da raste…

Edvard Rivs arhiva je pažljivo održavana od 1858. do danas.
Zgrada sa desne crkve je mesto gde je porodična firma počela i nastavlja da radi.

Svakako jedinstven u Velikoj Britaniji, vrlo verovatno jedinstven u Evropi, a možda i u svetu, Edvard Reeves foto-arhiva ima veoma poseban značaj. Pedantno vođena, zajedno sa papirnom dokumentacijom i katalogizacijom od 1858. godine i danas je u vlasništvu Tom Reeves-a, praunuka Edvard Reeves-a.

On nastavlja da vodi porodični posao u Leves High ulici, gde je od samog početka.
Arhiva sadrži oko 105.000 staklenih ploča – negativa, oko 100.000 filmskih negativa i digitalnih fajlova.

Danas je oživela zahvaljiujući naučnici Brigitte Lardinois.

Ona je zamenik direktora Istraživačkog centra fotografije i arhivskog materijala na Univerzitetu umetnosti u Londonu i viši naučni saradnik za fotografijiu na Londonskom koledžu za komunikacije (ona je takođe bila 10 godina direktor kulturne rubrike u Magnum-u u Londonu). Idealno  je kvalifikovana za ovaj poduhvat.

“Očigledno ima dosta interesovanja za arhivu tokom vremena, ali Tom nije bio voljan da dozvoli nikome da to ispituje. Drago mi je da je sada pristao, uglavnom zbog toga što sam predložila holistički pristup. Dolazim iz akademske pozadine i ne radim za dilere ili druge zainteresovane strane”.

Savetujući se sa vodećim svetskim konzervatorima stakla, Brigitte-in plan se nije bazirao na digitalizaciji staklenih ploča i umesto toga, počinje sa dokumentacijom na papiru.

“Fotografske ploče su uvek čuvali na istom mestu i na istoj temperaturi, a zidovi su debeli – čak i danas ne postoji centralno grejanje”, objašnjava Brigitte.
“U knjigama su numerisani sadržaji i odgovaraju kutijama u kojima se čuvaju ploče. Takođe imaju dosta drugih informacija koje će biti neverovatno korisne kada dospeju u bazu podataka”, objašnjava ona.

“Polovina fotografija su portreti – tako da možete pratiti generacije kroz arhivu – ali ono zbog čega sam izuzetno fascinirana je da druga polovina fotografija predstavlja život u Luisu još od 1850. godine pa do današnjih dana. Na kraju će sve to ići online i ljudi će biti u mogućnosti da uđu u trag svojim rođacima i istoriji njihovih kuća”.

Ove jeseni će biti prvo predstavljanje dela materijala iz arhive.
“To će biti deo Brighton Photo Bijenala, pod naslovom “Priče viđene kroz staklene ploče”, koji odražava takmičenje osnovano u Leves-u 1870. godine za najbolji izlog”, kaže Brigitte.

Cilj je da se pokažu fotografije originalnih prodavnica i života na ulicama između 1850. i 1970. godine”.

Izložba će biti tokom oktobra i obećava bogat istorijski i fotografski pristup.

Za više informacija posetite : bpb.org.uk

• Do 24 TB personalnih multimedijalnog prostora
• 1080p Full HD video Transcoding on Fly
• Istovremeno Multi – Channel streaming
• DLNA® – Certified Media Server
• 1,6GHz Dual-Core CPU sa Floating Point Unit
• Preko 112,45 MB / s za čitanje, 101,21 MB/s upisa
• Running on Sinology DiskStation Manager ( DSM )

Skladištenje, zaštita i dostupnost sredstava su uvek bili problem za rad fotografa.

Pitanja skladištenja digitalnih podataka su složena i prevazilaze samo o rizik od mehaničkog kvara ili potpuni gubitak Back- up-a je nesumnjivo suštinska komponenta svakog ko radi sa digitalnim foto datotekama.

Posebno što se arhiva neminovno širi sve više, data je mpgućnost da dele slike, često na više platformi.
Prvobitno razvijen za druge primene, NAS (Netvork Attached Storage) disk ili NAS server, u stvari, idealan je i odgovara zahtevima mnogih koji ozbiljno rade u oblasti fotografije.

Prvenstveno, ovi diskovi su specijalno dizajnirani za čuvanje i serviranje fajlova veoma brzog vremena pristupa podacima. NAS disk je pogodan način za deljenje datoteka na više računara. NAS disk ili server sadrži više čvrstih diskova smeštenih u “kontejnere” da olakšaju RAID (Redundant Arrai of Independent Disk).

Za razliku Rack disk back-up sistema, NAS uređaji su relativno kompaktne samostalne jedinice i postaju sve više pristupačne krajnjim korisnicima. Idealni za rukovanje velikeim količinama podataka i još važnije, multimedijanih podataka, kao što su video i fotografije.

Počev od modela koji odgovaraju i dizajnirani su za mala i srednja preduzeća, model DS1813 + je u drugoj kategoriji i obezbeđuje dosta prostora za širenje kapaciteta, posebno kada je 4K već u najavi. Fotografi koji koriste kamere sa senzore veoma visoke rezolucije (kao što je Nikon D800 ili digitalne sisteme srednjeg formata) DS1813 + može biti povezan do osam HDD jedinica za dodatno skladištenje, povećavajući kapacitete do 48 TB.

Pored toga, eksterni diskovi mogu biti povezani preko dva USB 3.0 i četiri USB 2.0 porta. Alternativno, dva eSATA porta omogućavaju proširenje dajući do 90 TB prostora za skladištenje. Ukupno osam Ekpansion Drive sistema može izgledati predimenzionirano, ali skladištenje fotografija raste veoma brzo, tako da isplati unapred misliti na dovoljno prostora. Omogućeno je da se upotrebi Hibrid RAID array.

Dual – core Intel Atom procesor i proširenje RAM kapaciteta (do 40 GB) omogućiće da uređaj DS1813 + može da isporuči do u proseku 352,39 MB/sekundi čitanja i 211,88 MB/sekundi upisa.

Samo smo zagrebali po površini kako sve može da se koristi NAS disk, ali dovoljno da ilustruje fleksibilnost i sposobnost ovih uređaja.

Slikar Nikica Raičević i majstor fotografije Branislav Strugar upoznali su se učestvujući zajedno na nekoliko likovnih kolonija. Kroz razgovor se pokazalo da obojica rado obilaze isto područje, kanjon reke Cijevne, u traganju za inspiracijom.

Kanjon ih je toliko fascinirao da su mu se uvek vraćali, a tokom višegodišnjeg rada nastale su dve kolekcije likovnih radova, nezavisno jedna od druge. Pošto su se obojica kretali istim područjem, ne znajući jedan za drugog, posle upoznavanja spontano se javila ideja o zajedničkoj izložbi pod nazivom: Jedan motiv dve interpretacije. Dva autora, dva viđenja i dve različite tehnike: ulje na platnu i fotografija.
Akademik profesor Dragan Karadžić predstavlja njihov rad u katalogu izložbe. Slikar, koji je u svom stvaralačkom radu pored klasičnih slikarskih tehnika koristio i medij fotografije, bio je najpozvaniji da nešto napiše o ideji i izložbi dvojice autora, Nikice Raičevića i Branislava Strugara.

Biografije:

Nikica Raičević
Rođen je 1946. godine u Titogradu. Završio je Višu pedagošku akademiju (likovni smjer) u Nikšiću 1972, a diplomirao je na Fakultetu likovnih umjestnosti (slikarski odsjek) u Beogradu 1977, u klasi profesora Mladena Srbinovića, gdje je i magistrirao 1979. Bio je stipendista Francuske vlade u periodu od 1980-1981, specijalizacija na BEAUX-ARTIS u Parizu kod profesora Piera Mattheu. Član je ULUCG-a od 1977. godine. Živi i radi u Podgorici.

Studijska putovanja:
Italija, Španija, Francuska, Holandija, Švajcarska, Grčka i Engleska.

Samostalne izložbe:
1979. Galerija FLU, Beograd
1983. Moderna galerija, Titograd
1984. Galerija Doma omladine, Skoplje
1986. Galerija Doma kulture, Titovo Velenje
1989. Galerija Muzeja, Titov Veles
1989. Galerija “Arkada”, Budva
1989. Galerija “Sindikata”, Dubrovnik
1990. Umjetnički paviljon, Titograd
1991. Galerija Doma JNA, Beograd
1991. Galerija “Arkada”, Budva
1993. Galerija “Crvena komuna”, Petrovac
1996. Umjetnički paviljon, Podgorica
1997. Galerija Syu Rayder, Herceg Novi
2003. Galerija “Forum”, Nikšić
2006. Centar za kulturu, Tivat
2008. Galerija “Marko K. Gregović”, Petrovac
2008. Galerija “ART”, Podgorica
2011. Galerija “Zvonimir” – sa Selmom Đečević, Zagreb
2012. “Muzej grada Splita” – sa Selmim Đečević, Split
2012. JU Centar za kulkturu – Galerija Zavičajnog muzeja, Kolašin

Od 1977. godine učestvovao je na više grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Nagrade:
1978. Otvoreni atelje lista “Politika” – Druga narada za sliku, Beograd
1979. Nagrda “19 decembar” za slikarstvo, za slikarstvo, Titograd
1980. Drugi septembarski salon, Nikšić, nagrada za crtež
1984. Salon “Josip Bepo Benković”, Herceg – Novi, nagrada za crtež
1984. Galerija Doma omladine “Budo Tomović”, Titograd, nagrada za crtež “Mladi 8”.

Branislav Strugar

Branislav Strugar je rođen u Beogradu 1949. godine. Bavi se fotografijom od 1968. godine. U periodu od 1970. do 1979. godine učestvovao je na 107 izložbi fotografija i na njima osvojio oko 40 nagrada i diploma. Od 1980. je učestvovao na tridesetak izložbi dela likovnih umetnosti. Takođe je aktivan i kao član žirija na brojnim izložbama fotografija, drži predavanja o fotografiji na fakultetu, fotografskim radionicama i kursevima fotografije.
Paralelno sa umetničkom, profesionalno se bavio fotografijom od 1974. godine. Više od dve decenije bio je zaposlen kao fotoreporter u TV Beograd. Godine 1996. napušta stalnu službu i dobija status samostalnog umetnika fotografije.
U domaćim i inostranim knjigama, časopisima, kalendarima, turističkim prospektima, propagandnim materijalima i posterima nalazi se preko 10.000 njegovih snimaka. Objavio je 13 autorskih monografija.

Branislav Strugar ima zvanje Majstora fotografije FSJ.
Član je Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS).
2002. godine dodeljeno mu je zvanje Istaknutog umetnika fotografije ULUPUDS-a.
Godine 2008. dobija Nagradu za životno delo “za celokupno stvaralaštvo i doprinos razvoju primenjenih umetnosti i dizajna”.

Imao je 20 samostalnih izložbi:

1976. – Novi Sad (Foto-salon Kulturnog centra omladine)
1976. – Beograd (Mala galerija Pionirskog centra)
1979. – Trogir (Galerija Muzeja grada Trogira)
1994. – Pančevo (Velika galerija Centra za kulturu)
1994. – Niš (Sportski centar “Čair”)
1994. – Budva (II sajam ekologije)
1995. – Užice (Gradska galerija)
1995. – Beograd (Muzej primenjene umetnosti)
1995. – Mladenovac (Muzej Mladenovca)
1995. – Gornji Milanovac (Galerija Zavičajnog muzeja)
1995. – Kotor (Galerija “Stari Grad”)
1995. – Omoljica (Galerija Doma kulture)
1995. – Sirogojno (Galerija “Staro selo”)
1999. – Užice (Gradska galerija)
1999. – Virpazar (Galerija “Vir”)
2002. – Mladenovac (Galerija LIKUM, Kulturni centar Mladenovac)
2013. – DOL DE BRETAGNE (10. Internacionalni festival fotografije), Francuska
2013. – Čačak (Galerija Narodnog muzeja Čačak)
2013. – Bijelo Polje (Galerija JU Ratkovićeve večeri poezije)
2014. – Sombor (Foto galerija “View”)

Nagrade:

1991. – Godišnja nagrada ULUPUDS-a, za rezultate u 1991.g.
1991. – posebna pohvala na 23. MAJSKOJ IZLOŽBI
1994. – Godišnja nagrada ULUPUDS-a, za rezultate u 1994.g
1996. – Godišnja nagrada ULUPUDS-a, za rezultate u 1996.g.
1996. – nagrada “Izdavački poduhvat godine” na 41. međunarodnom
sajamu knjiga u Beogradu – za monografiju “Crna Gora – ekološka država”
1997. – Plaketa ULUPUDS-a na 42. međunarodnom sajmu knjiga u
Beogradu za foto monografiju »Srednjovekovni srpski novac«
1997. – diploma na 29. Majskoj izložbi
1997. – plaketa na 38. Oktobarskom Salonu
1999. – Godišnja nagrada ULUPUDS-a, za rezultate u 1999.g.
2001. – Plaketa ULUPUDS-a na međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu
za foto-monografiju “Crna Gora na razglednicama”
2001. – Godišnja nagrada ULUPUDS-a, za rezultate u 2001.g.
2005. – Godišnja nagrada ULUPUDS-a, za rezultate u 2005.g.
2008. – Nagrada ULUPUDS-a za životno delo