Don McCullin je međunarodni poznati fotoreporter i žurnalista. Rođen je 1935. godine u Londonu, ali je napustio školu sa 15 godina bez kvalifikacija.
Tokom Nacionalne službe u RAF-u, postao je fotograf. Kasnije je kupio svoju prvu kameru. Ovo je bila kamera sa kojom je načinio prvu objavljenu fotografiju – “The Guvners”, lokalnog Finsburi Park benda.
Radio je za časopis Observer nekoliko godina i bio oduševljen kada su ga poslali da snima rat na Kipru 1964.godine. To je bio početak njegove duge karijere kao ratnog fotografa i fotografa – svedoka mnogih drugih ljudskih nedaća.
Između 1966 i 1984, radio je za Sunday Times Magazine. Tokom tog perioda McCullin radi pod rukovodstvom Harolda Evansa i Davida Kinga. Njegovi zadaci uključuju Biafru, belgijski Kongo, Severnu Irsku, Bangladeš, libanski građanski rat, El Salvador i rusku invaziju Avganistana.
Najpoznatiji je po svojim fotografijama u Vijetnamu i Kambodži.
“Morate da svedočite” kaže McCullin.
McCullin-ov rad u predstavljanju realnosti rata, značajno je doprineo porastu antiratnih osećanja. Jedan od razloga je i McCullin-ova empatija sa žrtvama – siromašnim, oduzetim i običnim vojnicima na obe strane fronta.
McCullin je veoma oštar kritičar: “Proveli smo godine fotografišući umiruće vojnike u Vijetnamu i oni ne mogu više da svedoče… Moram da svedočim umesto njih. Ne mogu samo da izdaleka posmatram dešavanja”
Kada je odbio dozvolu da ode na Foklande 1982. godine, on pretpostavlja da je to bila neka vrsta cenzure. U stvari, sada zna, to je samo bilo do birokratijije: vojsci je jednostavno ponestalo novinara svedoka.
Nije bilo izveštavanja iz nedavnih sukoba u Iraku ili Avganistanu koji se mogu uporediti sa sa McCullin-ovim izveštajima i fotografijama u Vijetnamu.
McCullin je preuzeo ogroman rizik po život u cilju što vernije ratne fotografije. Bio je zaslepljen CS gasom tokom nereda u Derri, ranjen fragmentima minobacačke granate u Kambodži. Najviše se uplašio kada su ga uhapsili Idi Amin- ovi vojnici u Ugandi, kada je odveden u zloglasni zatvor gde su ubijali na stotine ljudi svaki dan velikim maljevima.
On je preživeo, ali rane i dalje bole. Njegova glava je glava puna demona rata, on nosi teško breme mnogih sumnji i krivica.
“Ponekad sam se osećao kao da nosim komade ljudskog mesa kući sa mnom. To je kao da nosite patnje ljudi koje ste fotografisali.”
Don McCullin sada živi u Somersetu sa svojom trećom ženom. On ima petoro dece u ovom i iz ranijih brakova. Ovih dana, provodi najveći deo svog vremena fotografišući pejzaže.
Za 50 godina rada u ratnoj fotografiji, otvorena je retrospektivna izložba njegovih fotografija u Imperial Var Museum-u u Londonu.
