“U fotografiji ne postoje senke koje se ne mogu osvetliti”
August Sander

“Uvek je dvoje ljudi na svakoj slici: fotograf i gledalac”
Ansel Adams

“Misija fotografije je da objasni čoveka da čoveku i svakoga njemu samom . I to je najkomplikovanija stvar na svetu”
Edward Steichen

“Većina stvari u životu su trenuci zadovoljstva i životnog veka sramote. Fotografija je trenutak sramote i životni vek zadovoljstva”
Tony Benn

“Kamera je alat za učenje kako da gledamo bez kamere”
Dorthea Lange

“Fotografija nikada ne može napredovati ako imitira neki drugi medijum. Mora da bude sama; mora da bude samo ona”
Berenice Abbott

“Uvek vidim nešto, nikad ne vidim ništa – kao fotograf”
Walter Mulder

“Fotografija: slika koju pravi sunce, koje ne poznaje umetnost”
Ambrose Bierce

“Fotografija se pre svega bavi pojavnošću, ali ništa ne izgleda onako kako se čini”
Duane Michals

“Važnije je da “kliknete” sa ljudima nego da kliknete na okidač aparata”
Alfred Eisenstaedt

Mnogi fotografi su stidljivi da snimaju “nepoznate osobe” na ulici, koja ih nimalo ne ohrabruje. Ulična fotografija je zapravo cela priča u jednom jedinom kadru i ta sama činjenica je predivna stvar.

Normalno da se nerado ili stidljivo odlučujete na snimanje, ali ovih 12 koraka će vam olakšati snalaženje u predivnom svetu ulične fotografije – u vašem rodnom gradu ili bilo gde drugde gde vas put nanese. Mnogo priča čeka da budu ispričane. Uzmite kameru i idemo!

1. Da li je potrebno odobrenje?
U većini zemalja, dok ste na javnom mestu, potpuno je legalno da fotografišemo ljude u kreativnom ili likovnom smislu. Međutim, ako nameravate da koristite bilo koju od tih slika za stock fotografiju, koristeći ovu fotografiju u oglašavanju, onda morate imati potpisano odobrenje. Svaka zemlja ima svoje zakone i propise o tome, pa vas molimo da to proverite pre nego što fotografišete strance na ulicama.

2. Snimanje uličnih motiva sa prijateljem.
Generalno je bolje da radite sami. Zašto? Manje ste uočljivi na taj način. Može delovati malo zastrašujuće u početku, zato povedite prijatelja sa vama. To će vam pomoći i ohrabriće vas. Iznenadićete se koliko drugačije dvoje ljudi vidi svet oko sebe kroz objektiv aparata.

3. Počnite da slikate u gužvi.
Počnite sa fotografisanjem na prometnom, javnom mestu, kao što su trgovi, pijace ili neka javna događanja. Više ste nevidljivi u masi i možete lakše prevazići strah od fotografisanje nepoznatih osoba. Ulični izvođači su odlični subjekti za početak snimanja. Na kraju krajeva, oni su tu da se pokažu i vole se da se fotografišu, a predstavljaju i deo kulturnog miljea mesta u kome boravite.

4. Pronađite scenu.
Koliko god uživate sami u šetnji i satima tražite onaj “posebni trenutak”, takodje strpljivo stanite i sačekajte ukoliko pronađete stvarno neodoljivu pozadinu za fotografisanje. Kada pronađete svoj kadar, budite strpljivi i na kraju će se ipak pravi ljudi prošetati njime. Kada ste na putovanju, pažljivo birajte arhitekturu u pozadini ili pronadjite neku oznaku na lokalnom jeziku.

5. Ne zaboravite siluete
Siluete su zanimljivi subjekti samo ako su lako prepoznatljivi. Tu ne bi trebalo da bude nikakve sumnje šta je na slici. Ljudi sa suncobranima, biciklista ili zaljubljeni par koji se drži se za ruke su divne prilike za siluetu.

6. Ulični portreti
Volim uzbuđenje kada se snimam ljude i sa njima razgovaram! Za neke od vas ovo može biti više zastrašujuće nego biti skriven. Ako pitate i dobijete dozvolu da slikate, to je odlično. Ali, samo polako. Budite ljubazni i nasmejani, svakome uručite poneki kompliment! To oslobadja i vas i subjekte vaših budućih fotografija.

7. Fotografisanje dece.
U osnovi, ako su na javnom mestu, imate isto toliko pravo da fotografiše decu kao i svi ostali. Medjutim, nije na odmet dobijete dozvolu od roditelja. Jednostavno im pridjite, pokažite svoju kameru i sačekajte da vam odobre da snimate. U slučaju da niko nije tu da vam dopusti, procenite sami.

8. Da li dati kopiju fotografije na vaš predmet?
Kada radim skriveno, povremeno porazgovaram sa ljudima koje fotografišem nakon što sam napravio snimak. Uglavnom sam nevidljiv i oni nikad ne znaju da sami ih slikao. Kada radim portrete, razgovaram sa njima, pokažem im sliku na displeju fotoaparata. Ako traže kopiju ja im dam moju vizitkartu i potražim e-mail da im prosledim njihov portret. To je najmanje što mogu da uradim i da im se zahvalim što su bili modeli za fotografisanje.

9. Budite diskretni i puni poštovanja.
Vi ne radite ništa loše, ali ako se neko protivi slikanju, ne snimajte! Nije vredno svadje. Imate svoja zakonska prava, ali najvažnija stvar je da se poštuju drugi. Izbegnite fotografisanje ljudi koji su zbog nečega ugroženi ili u neprijatnoj situaciji. Stavite sebe na njihovo mesto. Da li bi ste se osećali prijatno da se fotografišete na taj način?

10. Pratite svoj instinkt.
To je važan korak ka uličnoj fotografiji i može biti dobro iskustvo. Ako je situacija pogrešna ili opasna, onda verovatno jeste. Verujte svom instinktu.

11. Boja ili crno-belo?
Ovo je potpuno lični izbor. Ne postoji pravi ili pogrešan odgovor. Više volim da obradjujem svoje slike crno i belo, to je za mene bezvremenski kvalitet. No, neke slike su bolje u boji, a ponekad je i predmet fotografisanja sama boja. Neka vas vodi vaše umetničko oko i donese odluku. Moram reći da je prednost crno-bele fotografije njena sposobnost da ukloni sve ometajuće i šarene elemente iz okvira, što gledaocu približava samu suštinu predmeta.

12. To je vaša vizija.
Ne dozvolite nikome da vam kaže šta se, a šta ne kvalifikuje kao ulična fotografija ili koji fotoaparat treba da koristite. Ne postoje zvanična pravila za to. Ulična fotografija priča priču, tesno komunicira sa emocijama. Vaš aparat je produžetak vaše umetničke vizije. Budite strpljivi. Verujte svom instinktu. Podjite i zabavite se!

© Napisala: Valerie Jardin

Prva faza: Sećate li se onih dobrih starih dana!? Svako i sve je fotogenično i vredno da se fotografiše. Sa malo ili nimalo veštine i/ili razumevanja kako kamera funkcioniše, mladi fotograf provodi svoje vreme slikajući sve – i mislim baš sve – prijatelje, pse, ljude, drveće, puževe, vlati trave, automobile, izlazak i zalazak sunca i naravno samog sebe. Zatim, sa entuzijazmom (širom otvorenih očiju), koji je obično rezervisan za mlade ljude, fotograf prikazuje fotografije širom Interneta – Facebook, Instagram, Tumblr, DeviantArt, MiSpace, etc.

Druga faza: Čekajte malo, nešto se ovde dešava… S vremena na vreme, naš mladi prijatelj fotograf vidi nešto u jednoj od fotografija čega nema u drugoj – prisupa tome kroz do tada nepoznatu estetiku i to ga veoma privlači. Ljudi komentarišu, ljudima se to dopada, nekoliko puta biva share-ovano. Ljudi to zaista vole… Možda, misli mladi fotograf, da je ova igra sa fotografijom mnogo više od toga. Možda je to nešto što prevazilazi snimanje uspomena, prijatelja, cveća i oblaka iz puke zabave, možda tu postoji i poslovni aspekt svega toga. Naravno da postoji! On smišlja ime, kreira web stranicu i fotografije naseljavaju društvene medije poput divlje reke.

Treća faza: Rad! Besplatan rad u početku… Skoro preko noći, čini se, prvo prijatelji, onda i nepoznati počinju da kontaktiraju našeg mladog fotografa i traže da snima. Ako on/ona ima iole smisla za posao, on/ona počinje da traži odgovarajući honorar za svoj trud, ali nažalost (važi za većinu nas) preovladjuje racionalna potreba za novcem, hranom, svakodnevnim životom itd… Fotograf počinje da snima i besplatno i za honorar.

Četvrta faza: Legitimnost! Odjednom – ponekad preko noći, čini se – mladi fotograf naporno radi i fokusira sve svoje vreme na učenje i na umetnost i uz pomoć nekoliko srećnih kontakata njegov rad ljudi počinju da primećuju. Umesto da snima prijatelje i porodicu, fotograf sada radi sa agencijama i rezerviše poslove sa legitimnim klijentima.

Peta faza: Doduše, ova faza je najteže da se opiše i/ili predvidi, jer je previše varijabli u svemu tome. S jedne strane, ako naš mladi fotograf nastavlja da napreduje i biva zaista okružen grupom talentovanih ljudi, svi oni imaju mogućnost da nastave dalje, rade reklame, časopise, bilborde, da se bave umetnošću i to sa osmehom na licu. Ako, je međutim, mladi fotograf okružen “pogrešnim” ljudima (ovo je subjektivno), onda postoji šansa da bude umoran ili čak iznuren, ciničan, pun jeda i zavisti.. Ovaj tip čoveka možemo sresti u skoro svakom segmentu rada u društvu…

P.S. Setimo se dana kada smo raspakovali kutiju, podigli kameru, dok se negde u daljini odvija monumentalna verzija igre pod nazivom “Krug Života”. Razmišljamo o nebrojenim mogućnostima koje su pred nama.

Napisao John Schell

Kod fotografa entuzijasta – amatera, koji ne zaradjuju za život svojim fotografskim umećem, ove faze bi trebalo da budu malo drugačije. Iako, ne retko, modeli ponašanja fotografa amatera se ne razlikuju od profesionalnog modela ni po stavu, ni po pristupu. Tako rastrećujuća i krativna uloga fotografske umetnosti kod ljubitelja iste ponekad preraste u svoju suprotnost.

Pokušajte da pronađete sebe u ovom dijagramu:

Možda i ovo pomogne:

Srećno i dobro Vam svetlo!

1. Manji i lakši


Digitalni SLR fotoaparati koriste ogledalo koje odbijaju svetlost u tražilu sa pentaprizmom, CSC nemaju ogledalo. To im omogućava da budu manji i lakši.
 Očigledno, vaš fotoaparat zauzima manje prostora u torbi i lakši je za nošenje.

To znači da postoji veća verovatnoća da ponesete svoj CSC sa sobom gde god da krenete i načinite više fotografija.

Pri tome veličina ne mora da znači kompromis u kvalitetu slike, jer mnogi imaju istu veličinu senzora kao i DSLR aparati.

Sada postoji full-frame, APS – C i Micro 4Thirds format.

2. Tiho i diskretno


Zato što nema ogledalo koje treba da se pomera, CSC je tih i diskretniji nego DSLR. Mogu biti savim nečujan u Silent režimu.
To ih čini idealnim za street i dokumentarnu fotografiju, kada želite da prodjete nezapaženo.

Takođe je veoma korisno za snimanje portreta subjekata koji se stide ili plaše.
Mnogi ljudi pretpostavljaju da su manje kamere “manje ozbiljne”, tako da manje pažnje obraćaju na vas dok snimate i lakše dolazite do kadrova koje želite.

3. Bolji odziv u Live View modu

U Live View modu DSLR fotoaparati pokazuju sliku preko senzora na glavnom ekranu, ali vreme osvežavanje ekrana i autofokus su prilično spori, tako da je teško snimiti bilo šta u pokretu.
Kompakt – sistem kamere samo pokazuju Live View sliku, a proizvođači su mnogo uložili u performanse ekrana i autofokusa.
Micro Four Thirds Fuji, Olimpus i Panasonic marki su posebno dobri u tom pogledu i možete snimati pokretu dok komponujete sliku na glavnom ekranu.

4. Ono što vidite je ono što dobijate


Zbog toga što CSC uvek koriste Live View iz senzora, ekran ili elektronsko tražilo (EVF) uvek pokazuje izbor podešavanja kamere.
Prelaskom na B&W režim, na primer, u mogućnosti ste da pregledate monohromatsku sliku u EVF ili na ekranu.

Ako smanjite ekspoziciju, prikaz je tamniji i sve apsolutno vidite u realnom vremenu pre nego načinite snimak.
Sve je lakše i brže – ne morate da čekate da se slika pojavi na ekranu i da komponujete samo u optičkom tražilu kao kod DSLR-a. Ova sposobnost komponovanja na ekranu uveliko doprinosi većoj kreativnosti u radu.


Na primer, u tražilu na DSLR morate da zamislite kako će slika da izgleda sa odabranim postavkama koje ste primenili. Jedini vaš vodič je vaše iskustvo i iskustvo komponovanja pomerajući sliku u tražilu.
Sa CSC fotoaparatima, međutim, možete da pogledate u tražilo, da vidite da li slika izgleda dobro, ili je svetla ili pretamna, koristeći postavke aparata koje takodje u isto vreme možete da pratite na tražilu ili ekranu.
Takođe možete odlučiti da li da dodate toplinu bojama, balans belog ili kako da u realnom vremenu dok gledate kroz tražilo podešavate efekte filtera. Sve to je odmah vidljivo dok snimate.

5. Više dodatnih funkcija


Live View dizajn CSC-a je omogućio proizvođačima da obuhvate mnoge nove funkcije koje mogu biti od velike pomoći u fotografiji.
Olimpus-ov LiveBulb režim, na primer, omogućava vam da vidite kako se slika stvara u realnom vremenu prilikom dugih ekspozicija na ekranu.

Umesto da izračunavate ili pogodite dužinu ekzpozicije, možete vizuelno sve da procenite i prekinete snimanje u trenutku kada slika izgleda kako ste zamislili.
 Panasonic ima sistem koji omogućava kontrolu uticaja brzine ekspozicije i možete odlučiti koliko zamagljeno ili oštro želite da dobijete svaki pokret u finalnoj slici.
 Proizvođači CSC aparata su brzo prihvatili tehnologije kao što su WiFi i NFC (Near Field Communication) povezivanja i omogućili brzi share na Facebook-u i Twitter-u.

WiFi veza takođe omogućava da se kamera daljinski kontroliše preko smart telefona, sa potpunom vizuelnom kontrolom.
Ovo je veoma korisno kada želite da izbegnete bilo kakvo podrhtavanje prilikom snimanja.

6. Nema pokreta ogledala – Mirror Slap – nema vibracija


Ne morate da brinete o angažovanju ogledala kao kod DSLR u lock-up režimu prilikom snimanja kada želite da izbegnete podrhtavanje kamere.

© Od Jeff Meier-a