All posts by Srbija FOTO

Drvene perle Branislava Strugara

Branisalav Strugar
Branisalav Strugar

Branislav Strugar je rođen u Beogradu 1949. godine.
Bavi se fotografijom od 1968. godine. Kao član foto-kluba “Elektromašinac” od 1970. do 1979. godine učestvovao je na 107 izložbi i na njima osvojio oko 40 nagrada i diploma.
Ima zvanje Majstora umetničke fotografije Foto saveza Jugoslavije.

Profesionalno se bavi fotografijom od 1974. godine.
Član je Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS) i Saveza novinara Srbije.

Više od dve decenije bio je zaposlen kao fotoreporter u TV Beograd, da bi 1996. napustio stalnu službu i dobio status samostalnog umetnika fotografije.


Godine 2002. dodeljeno mu je zvanje Istaknutog umetnika fotografije ULUPUDS-a, a 2008. godine dobio je NAGRADU ZA ŽIVOTNO DELO “za celokupno stvaralaštvo i doprinos razvoju primenjenih umetnosti i dizajna”.

Od 1980. godine učestvovao je na tridesetak grupnih likovnih izložbi. Bio je član žirija na brojnim izložbama fotografija i držao je predavanja na fakultetu, fotografskim radionicama i kursevima fotografije. Imao je 19 samostalnih izložbi.

U domaćim i inostranim knjigama, časopisima, prospektima, nalazi se više od 10.000 njegovih snimaka
. Radio je plakate, kalendare, naslovne strane knjiga i časopisa, razglednice.

Objavio je 13 autorskih monografija
: Pećka patrijaršija, Studenica (velika), Studenica (mala), Sopoćani, Ostrog, Kotor, Crna Gora − Ekološka država, Srednjovekovni srpski novac, Manastir Dečani, Crna Gora na razglednicama, Crna Gora (turističko izdanje), monografija Budva i Beograd, raskršće vekova i puteva.

Napomena:

Pogledajte još prelepih, tematski različitih, galerija ovog umetnika fotografije, na našem sajtu, rubrika Galerije.
Gallery not found. Please check your settings.

Čarolija na fotografijama Igora Rosine

Igor Rosina
Igor Rosina

Igor Rosina, je završio studije FAMU Akademija Primenjenih Umetnosti u Pragu, smer Fotografija i dizajn. Živi i radi u Celju, u Sloveniji.

Po završetku studija pokrenuo je sopstveni biznis vezan za fotografiju i industrijski dizajn. Od 2009. godine uređuje fotografski Salon i bavi se edukacijom vezanom za fotografiju i korišćenje Photoshop programskog paketa.


Od 2013. godine počinje da radi kao glavni i odgovorni urednik foto časopisa “Digitalna Kamera”.

Fotografije Igora Rosine su poput čarolije koja vas ponese ka bajkovitim predelima, ponirete u svaku scenu, kao da ste ih lično proživeli. Surovo su realne, a opet, nekako onostrane. Način na koji nam Igor saopštava svoju vizuru stvarnosti je od onih koji vas dirnu u dušu, pokrenu one fine niti kao kad tanani prsti umetnika prebiraju po žicama lire, koju još niko od Orfeja na ovamo nije dotakao. E, baš tu liru nam otkriva Igor Rosina, pa neštedimice s nama deli i daruje moć trenutka na fotografijama.

Gallery not found. Please check your settings.

Fotografske majstorije – Borislav Milovanović

Borislav Milovanović, F1FSS, AFIAP, FIAP Liaison Officer Photo

Rodjen u Boru 1963.

Fotografijom počeo da se bavi 1977.
Učestvovao na 200 izložbi u Srbiji i svetu.
Prvi prijem na Republičkoj izložbi imao 1984.

Izlagao do 1993.,  pa se ponovo vratio 2005. godine.

Do sada zabeležio preko 400 prijema na FIAP-ovim izložbama, sa preko 70 fotografija, u 20 zemalja i dobio 5 nagrada i pohvala.

Predednik UO Dunav sa kojim uspešno organizuje 4 salona: Dunav, Miroč, Rtanj i Malinik.

Gallery not found. Please check your settings.

Knjiga koju treba imati: Stvaranje umetničke fotografije, Branko Matić

STVARANJE UMETNICKE FOTOGRAFIJE KoriceIzbor tekstova

priredio
Branko Matić, Valjevo 2009.

Predgovor:

Foto-amaterstvo je kod nas ponovo u usponu. Veliki broj ljudi snima najrazličitijim aparatima – od jednostavnih kompaktnih do najsloženijih profesionalnih. U ogromnom broju slučajeva radi se o digitalnim foto-aparatima (DFA), sa časnim izuzecima ljubitelja klasičnih foto-aparata (KFA) – analogne fotografije (filma). Mnogi od njih, kao članovi Foto saveza Srbije ili kao samostalni autori učestvuju na brojnim izložbama u zemlji, a sve češće i u inostranstvu. Međutim, fotografije poslate na izložbe i one koje su žiriji izabrali za izlaganje, po mišljenju mnogih pokazuju velike razlike u kvalitetu – umetničkoj vrednosti. Ne retko govore i o razlikama u estetsko-umetničkim kriterijumima članova žirija.
Osnovni razlog za to je je svakako širina i složenost fotografskog umetničkog stvaralaštva, koje obuhvata: vizuelne, estetske, kulturne, psihološke, tehničko – tehnološke i druge elemente. Za njihovo uspešno korišćenje u stvaranju umetničke fotografije pored sklonosti i talenta za fotografiju, kao i kod drugih umetnosti, potrebno je imati i određena znanja o toj vrsti umetnosti. Utisak je mnogih, a i moj, da je to znanje nedovoljno. To je, posledica nedostatka stručne literature kod nas. Istina, u novije vreme (posle 2000-te) objavi se poneka knjiga, ali u malom tiražu, pa se brzo rasproda i nije dostupna većini. Knjige objavljene 70-tih i 80-tih godina XX veka, retko se mogu pronaći u bibliotekama, pa i kod privatnih vlasnika.
A mnoge knjige o fotografiji objavljene ranije, od strane vrsnih domaćih majstora fotografije i odličnih pisaca i danas mogu biti od dragocene koristi. Mnogo toga što je napisano u njima ima neprolaznu vrednost. Pored domaćih autora, 70-tih i 80-tih godina XX veka, objavljeno je više prevoda poznatih stranih praktičara i teo-retičara fotografije (Johna Hedgecoa, Susan Sontag, Gisele Frenud i dr.) ali ni te knjige se ne štampaju ponovo.
Verujući da bi mnogi novi, ali i stari foto-amateri, rado pročitali prave stvari, priredio sam ovaj zbornik. On ima za cilj da omogući foto-amaterima da stara dobra znanja i iskustva: Jeremića, Mojsilovića, Marinkovića, Fizija, Bukilice, Malića i mnogih drugih, koriste u svom stvaranju. Pročitao sam zato sve do čega sam mogao da dođem i iz mnogo dobrih knjiga izabrao najinteresantnije delove. To nikako ne znači da ostalo nije vredno. Naprotiv, najbolje bi bilo da sve te knjige  pročitaju u celini!
Sve što sam izdvojio razvrstao sam u četiri poglavlja: Svetlost, Umetnost, Stvaranje i Praksa, jer te reči čine suštinu umetničke fotografije.

Unutar poglavlja, tekstovi su dati po hronološkom i tematskom redu. Svaki tekst je dat sa imenom autora i naslovom kako je objavljen u njegovoj knjizi. Broj u zagradi iza imena autora ukazuje na broj knjige u spisku literature dat na kraju ovog zbornika.
Tekstovi su dati ćiriličnim ili latiničnim pismom – kako su objavljeni. Dati su u celini, ako to njihov sadržaj podrazumeva. Često su dati izvodi, pri čemu oznaka (…) ukazuje da su, kao nebitni za ovaj zbornik, izostavljeni čitavi pasusi, naslovi ili poglavlja. Oznaka … ukazuje da su preskočene neke reči ili rečenice. Sve što sledi iza naslova je izvorni tekst, bez ikakvih drugih mojih izmena! Na taj način ”iskopao” sam staro blago koje i danas sija neprolaznim sjajem.

Zahvalnost
Pomoć u pripremi ove knjige pružilo mi je, više kolega i prijatelja, tako što su: omogućili da dođem do literature korišćene za ovaj zbornik dajući mi vredne knjige, prvi pročitali pripremljeni materijal i svojim savetima i preporukama doprineli njegovom boljem sadržaju i ustupili svoje fotografije i tekstove za objavljivanje. Moju veliku zahvalnost zato upućujem:

Milanu Markoviću, Goranu Maliću, Đorđu Bukilici, Velimiru Savatiću, Branislavu Strugaru, dr Draganu Žuniću, Zdravku Rankoviću, dr Radovanu Marjanoviću, Veroljubu Popoviću, Dušanu Jovanoviću i Zoranu Vesiću, kao i Narodnim bibliotekama u Osečini i Valjevu.
Zahvalnost iskazujem i: Milijanu Tomiću i Vladi Tomiću koji su svojim majstorstvom i posebnom pažnjom učinili da ova knjiga ima štampu i povez odličnog kvaliteta, kao i preduzećima: Olympus Srbija, BS procesor, Axelfoto i AB soft, koji su svojim reklamama u ovoj knjizi pomogli njeno izlaženje.
Posebno se zahvaljujem svim autorima imenovanim iznad naslova i izdavačima navedenim u literaturi, čije radove sam koristio za pripremu ovog zbornika, jer su oni pisci ove knjige.

U Valjevu, maj 2009. Branko Matić, KMF FSS
Knjiga koju treba imati 30.07.2009

  1. Stvaranje umetničke fotografije

Nema dobrog fotografa bez dobre osnove, ne samo u tehničkom, već i u teoretskom smislu. Primetio sam da na našem sajtu ima odličnih mladih i srednjovečnih fotografa, već izgradjenih autora, ali i onih kojima kao da nedostaje osnovno teoretsko znanje, pogotovo iz estetike, pa im samim tim nedostaje i artikulisana misao za davanje konstruktivnih komentara. U tom smislu su šale najčešća odlična poštapalica, a mali pljeskavac zamenjuje svo “znanje” ovog sveta. Zbog toga od sajta, koga mi sami pravimo, možemo napraviti vašar ili dubrovački Stradun, a za one koji to ne razmeju, garavi sokak ili Kalemegdan, buvljak ili muzej.
Branko Matić, naš poznati fotograf, inače kandidat za majstora fotografije FSS, izdao je u svega 200 primeraka samostalno izdanje, knjigu Stvaranje umetničke fotografie. Kupio sam je od njega lično za svega 800 dinara, čim sam je video u Čačku na velikoj izložbi na kojoj je pobedio naš Lazar. Zaista džabaluk za delo koje je toliko vredno. Evo sa radošću je iščitavam na moru od stranice do stranice. I pored zantnog iskustva koje imam, u njoj nalazim nova otkrića, nove zaključke i genijalne misli o fotografiji još iskusnijih i mnogo boljih fotografa od mene.
Knjiga je zbornik radova velikih domaćih i stranih fotografa koji su pisali o fotografiji. Sam autor objašnjava da je knjigu podelio u 4 velika poglavlja koja čine samu suštinu umetničke fotografije, a to su – svetlost, umetnost, stvaranje i praksa.
U okviru ovih celina, obradjene su pojedine teme kao što su priroda svetlosti i boje, vizuelni principi, svetlost i fotografija, magija boje, definicije i citati o fotografiji, o prosudjivanju dela likovne umetnosti, o ocenjivanju umetničke fotografije, o analizi fotografije kao sistemu učenja, o merilima Umetničkog saveta FSS u ocenji-vanju kolekcija za sticanje zvanja, o stvaranju – kada zapravo počinje snimanje, kompozicija snimka, težnja ka savršenstvu, kreativna digitalna fotografija, pejzaž. fotografska upornost i strpljivost, povratak u crno od boje do sivih nijansi, skala sivih tonova, “sistem zona – vrednost slike” – iz pera Ansela Adamsa i Freda Arčera, npr.
Na kraju knjige autor pored svojih sjajnih fotografija kolornih i crno belih pejzaža daje i spektar bele svetlosti i komplementarne boje, aditivno i suptraktivno mešanje boja i Itenov krug boja.
Posle čitanja ove knjige svima će biti jasno zašto nam se neke fotografije više svidjaju od drugih, u čemu je njihova vrednost, odakle potiče njihova zanimljivost, zašto neke pobedjuju na konkursima i na ovim našim takmičenjima, i u čemu je u stvari tajna umetničke fotografije.
Knjiga je po meni nezaobilazno štivo za sve fotografe. Mnogi će naći reči i zaključke koji su im nedostajali da objasne svoja i da bolje sagledaju tudja dela. Mnogima će to biti, a što da ne, i inspiracija da sami krenu sa fotografskom kritikom, analitikom i foto esejima. Pisanjem o fotografiji se kristališe sopstvena misao o tom pojmu, a takodje stvara kompletna fotografska ličnost, što svi citirani autori u knjizi i dokazuju (Bukilica, Červenka, Beli, Protić, Ognjenović, Žunić, Petrović, Mojsilović, Pavlović, Jeremić, Tuleken, Malić, Milašinović, Vels, Hedgekou, Verdvardt, Fizi, Tošić, Strugar, Skot, Adamas, Arčer)  uključujući i autora ovog vrednog i korinsog zbornika Branka Matića. U ovoj knjizi nalazi se suva esencija fotografske umetnosti.
Od svih misli bih izdvojio meni jako dragu esenciju profesora Gorana Malića: “Iskustvo mi već dugo govori da najličnije slike nastaju onda kada se skreće sa uhodanog puta – ispred ili iza objektiva, svejedno. Baš stepen moje nesavršenosti i greške koje zbog toga nastaju donose mi najveću radost. Svaka greška koju iskoristim kao kreativnu nameru pokazuje osobenost mog rukopisa. Svi koji se trude da rade ispravno rade slično. Ali svako greši na svoj način. Ja volim te svoje vrlo česte greške i ne odričem ih se. Bez njih bih se utopio u masu sličnih fotografija.”
I nešto o sudbini fotografa, isti autor kaže: “Bio sam i ostao samo umetnik, što podrazumeva večno nezadovoljstvo, siromaštvo, skromnu opremu i uvek nedovoljno novca za ostvarivanje ideja. Ali i neograničenu slobodu odlučivanja, pa i stvaranja. Svevek živiš naglavačke mimo svih i nosiš sopstveni krst uprkos svemu. Nije ti pokretač profesionalizam, nego su to ljubav i opijenost, nije novac nego neprestena teskoba, unutrašnja pokretna nesreća koju u sebi pronalaziš, prepoznaješ, gajiš i nosiš.
Nije lako doći do ove suve esencije stvaranja i položaja stvaraoca, koji su proces jednog autorskog života, ako pažljivo ne pročitaš celu knjigu u kojoj se gotovo na svakoj stranici kriju ovakvi biseri. Zahvlajujući njoj mnogi će ostati u fotografiji još duže i naći još dublji smisao i opravdanje svog delovanja. Na ovoj nevidjeno lepoj plavoj planeti ima mesta za sve pod suncem i svodom nebeskim.
Ovim se u ime članova BPC-a zahvaljujem autoru na poklonu koji nam je ovim svojim delom dao od srca. Nadam se da će ovo malotiražno izdanje, koje zaslužuje da udje u istoriju, doživeti i dodatnje tiraže.

Dragan M. Babović drbach

Fotografske bravure Zorana Đorđevića

zoran djordjevicBiografija:
Rodio se u Kragujevcu iz kog stalno odlazi i kome se neprestano vraća.
Diplomirao je kao prvi u klasi na Odseku za novinsku fotografiju Jugoslovenskog instituta za novinarstvo u Beogradu.
Karijeru umetnika fotografije započeo polovinom sedamdesetih kao saradnik listova, “Omladinske novine”, “Mladina” (Slovenija), “Feral”, “Oko”, “Polet” (Hrvatska), i “Pogledi”, u kojem je delovao i kao urednik fotografije. Od 1985. do 1995. radio kao urednik za fotografiju, film i video na poslovima propagande fabrike Zastava-Yugo automobili.

Sarađivao je sa dizajnerskim i marketinškim službama BMW-a, FIAT-a, Yugo cars America i reklamnim agencijama sa područja Jugoslavije. Osvojio je značajne nagrade za fotografiju na prostorima bivše Jugoslavije, među njima i diplomu Anastas Jovanović, kao i nagrade na 80 međunarodnih i domaćih salona umetničke fotografije. Ima zvanje majstor fotografije Foto saveza Srbije i titulu EFIAP (Excellence FIAP). Član je Umetničkog saveta Foto-saveza Srbije. Počasni član Udruženja za promociju analogne fotografije, “Kadar 36″, Zagreb. Član je ULUPUDS-a.
Samostalne izložbe (izbor): Linije, Galerija Narodnog muzeja, Kragujevac 2012; Život je moj TV, Galerija savremene umetnosti, Smederevo, 2011; Linien, Kirchgemeindehaus Hottingen, Zürich, Switzerland; 2011; Obični ljudi, Galerija Foto kino saveza Vojvodine, Novi Sad, 2009; isto, Galerija SKC-a, Kragujevac, 2008; Heroji, Kirchgemeindehaus Hottingen, Zürich, Switzerland, 2008; isto, Galerija delavskega doma, Hrastnik, Slovenija. 2008; Izrael na prvi pogled, Galerija SKC-a, Kragujevac, 1999; Fotografije, Galerija Doma omladine, Kragujevac, 1998; Čuvar tvojih snova, Galerija SKC-a, Beograd, 1998; isto, Galerija biblioteke Priština, 1995; Sudbine, Galerija foto kluba, Kragujevac, 1985.
Grupno je izlagao u: Americi, Argentini, Austriji, Belgiji, Čehoslovačkoj, Danskoj, Engleskoj, Francuskoj, Hrvatskoj, Izraelu, Indiji, Irskoj, Italiji, Južnoj Africi, Mađarskoj, Makedoniji, Nemačkoj, Kanadi, Poljskoj, Portugaliji, Sloveniji, Singapuru, Švajcarskoj, Španiji, Jugoslaviji i Srbiji.
Knjige: Čuvar tvojih snova, Kraljevo : “Slovo”, 1992.
Zoran Đorđević, monografija, Beograd 2012.
Uvršten u: Fotografija kod Srba 1839–1989, Beograd : SANU-MSU, 1991.
Letopis Srpske fotografije 1839-2008, Beograd: Fotogram, 2009.
Pored fotografskog zanimanja ima još jedno, pravničko.
Član je Medjunarodne organizacije filmskih kritičara – FIPRESCI.
Predavač je za film u Studentskom kulturnom centru u Kragujevcu.
Jedan je od osnivača, BELDOCS, Medjunarodnog festivala dokumentarnog filma u Beogradu.
Radi na Televiziji Kragujevac kao urednik filmskog i dokumentarnog programa.
Gallery not found. Please check your settings.

O ljudima i njihovim tajnama

Antoine de Saint-Exupéry, The Little Prince

“Evo moje tajne.
Sasvim je jednostavna: Čovek samo srcem dobro vidi.
Suština se očima ne da sagledati.
Vreme koje si uložio oko tvoje ruže čini tu ružu tako dragocenom.
Ljudi su zaboravili tu istinu.
Ali ti ne treba da je zaboraviš.
Ti si zauvek odgovoran za ono što si pripitomio.
Ti si odgovoran za tvoju ružu…”

Tako je i sa fotografijama Gospodina Branislava Strugara.

Aparat piše srcem i čuva ono dragoceno što nam umetnik nesebično daruje: svoja osećanja

Foto imaginacija Ištvana Viraga

Ištvan Virag, umetnik fotografije
Ištvan Virag, umetnik fotografije

Teskobno je kada se slikar suočava sa belinom platna, pisac sa belinom hartije, čak i kada se ova beskonačna belina otelovljuje na obojenom monitoru računara.

Svako takvo suočavanje iznova otvara pitanje suštine umetnosti, estetike i lepote, koje hiljadama godina živo zaokuplja stvaraoce i mislioce.

Uzmimo zatim slučaj fotografa: on se, umesto sa vakuumom nedostajućeg, suočava sa bogatstvom raznolikosti sveta, i dok je, na primer, pisac u mogućnosti da niže stranicu za stranicom za razvijanje svojih misli, dotle je fotograf omeđen tražilom foto- aparata, u taj ram mora da zgusne ono što želi da iskaže u datom trenutku. Ili je, možda, i ovaj virtuelni okvir moguće proširiti?

Olivia Parker – mrtva priroda u fotografiji

© Olivia Parker Studio
© Olivia Parker Studio

Olivija Parker,  (1941 -      )

Pošto je 1963. godine diplomirala  istoriju umetnosti  na Welleslei koledžu, Olivija Parker je započela svoju karijeru kao slikar.

Zaintrigirala se fotografijom 1970. godine.

Kao samouka u fotografiji, ona uglavnom radi fotografije u studiju.
Njene fotografije su u osnovi inspirisane tradicionalnim holandskim, flamanskim i španskim slikarskim stilom 17. veka.