Knjiga koju treba imati: Stvaranje umetničke fotografije, Branko Matić

STVARANJE UMETNICKE FOTOGRAFIJE KoriceIzbor tekstova

priredio
Branko Matić, Valjevo 2009.

Predgovor:

Foto-amaterstvo je kod nas ponovo u usponu. Veliki broj ljudi snima najrazličitijim aparatima – od jednostavnih kompaktnih do najsloženijih profesionalnih. U ogromnom broju slučajeva radi se o digitalnim foto-aparatima (DFA), sa časnim izuzecima ljubitelja klasičnih foto-aparata (KFA) – analogne fotografije (filma). Mnogi od njih, kao članovi Foto saveza Srbije ili kao samostalni autori učestvuju na brojnim izložbama u zemlji, a sve češće i u inostranstvu. Međutim, fotografije poslate na izložbe i one koje su žiriji izabrali za izlaganje, po mišljenju mnogih pokazuju velike razlike u kvalitetu – umetničkoj vrednosti. Ne retko govore i o razlikama u estetsko-umetničkim kriterijumima članova žirija.
Osnovni razlog za to je je svakako širina i složenost fotografskog umetničkog stvaralaštva, koje obuhvata: vizuelne, estetske, kulturne, psihološke, tehničko – tehnološke i druge elemente. Za njihovo uspešno korišćenje u stvaranju umetničke fotografije pored sklonosti i talenta za fotografiju, kao i kod drugih umetnosti, potrebno je imati i određena znanja o toj vrsti umetnosti. Utisak je mnogih, a i moj, da je to znanje nedovoljno. To je, posledica nedostatka stručne literature kod nas. Istina, u novije vreme (posle 2000-te) objavi se poneka knjiga, ali u malom tiražu, pa se brzo rasproda i nije dostupna većini. Knjige objavljene 70-tih i 80-tih godina XX veka, retko se mogu pronaći u bibliotekama, pa i kod privatnih vlasnika.
A mnoge knjige o fotografiji objavljene ranije, od strane vrsnih domaćih majstora fotografije i odličnih pisaca i danas mogu biti od dragocene koristi. Mnogo toga što je napisano u njima ima neprolaznu vrednost. Pored domaćih autora, 70-tih i 80-tih godina XX veka, objavljeno je više prevoda poznatih stranih praktičara i teo-retičara fotografije (Johna Hedgecoa, Susan Sontag, Gisele Frenud i dr.) ali ni te knjige se ne štampaju ponovo.
Verujući da bi mnogi novi, ali i stari foto-amateri, rado pročitali prave stvari, priredio sam ovaj zbornik. On ima za cilj da omogući foto-amaterima da stara dobra znanja i iskustva: Jeremića, Mojsilovića, Marinkovića, Fizija, Bukilice, Malića i mnogih drugih, koriste u svom stvaranju. Pročitao sam zato sve do čega sam mogao da dođem i iz mnogo dobrih knjiga izabrao najinteresantnije delove. To nikako ne znači da ostalo nije vredno. Naprotiv, najbolje bi bilo da sve te knjige  pročitaju u celini!
Sve što sam izdvojio razvrstao sam u četiri poglavlja: Svetlost, Umetnost, Stvaranje i Praksa, jer te reči čine suštinu umetničke fotografije.

Unutar poglavlja, tekstovi su dati po hronološkom i tematskom redu. Svaki tekst je dat sa imenom autora i naslovom kako je objavljen u njegovoj knjizi. Broj u zagradi iza imena autora ukazuje na broj knjige u spisku literature dat na kraju ovog zbornika.
Tekstovi su dati ćiriličnim ili latiničnim pismom – kako su objavljeni. Dati su u celini, ako to njihov sadržaj podrazumeva. Često su dati izvodi, pri čemu oznaka (…) ukazuje da su, kao nebitni za ovaj zbornik, izostavljeni čitavi pasusi, naslovi ili poglavlja. Oznaka … ukazuje da su preskočene neke reči ili rečenice. Sve što sledi iza naslova je izvorni tekst, bez ikakvih drugih mojih izmena! Na taj način ”iskopao” sam staro blago koje i danas sija neprolaznim sjajem.

Zahvalnost
Pomoć u pripremi ove knjige pružilo mi je, više kolega i prijatelja, tako što su: omogućili da dođem do literature korišćene za ovaj zbornik dajući mi vredne knjige, prvi pročitali pripremljeni materijal i svojim savetima i preporukama doprineli njegovom boljem sadržaju i ustupili svoje fotografije i tekstove za objavljivanje. Moju veliku zahvalnost zato upućujem:

Milanu Markoviću, Goranu Maliću, Đorđu Bukilici, Velimiru Savatiću, Branislavu Strugaru, dr Draganu Žuniću, Zdravku Rankoviću, dr Radovanu Marjanoviću, Veroljubu Popoviću, Dušanu Jovanoviću i Zoranu Vesiću, kao i Narodnim bibliotekama u Osečini i Valjevu.
Zahvalnost iskazujem i: Milijanu Tomiću i Vladi Tomiću koji su svojim majstorstvom i posebnom pažnjom učinili da ova knjiga ima štampu i povez odličnog kvaliteta, kao i preduzećima: Olympus Srbija, BS procesor, Axelfoto i AB soft, koji su svojim reklamama u ovoj knjizi pomogli njeno izlaženje.
Posebno se zahvaljujem svim autorima imenovanim iznad naslova i izdavačima navedenim u literaturi, čije radove sam koristio za pripremu ovog zbornika, jer su oni pisci ove knjige.

U Valjevu, maj 2009. Branko Matić, KMF FSS
Knjiga koju treba imati 30.07.2009

  1. Stvaranje umetničke fotografije

Nema dobrog fotografa bez dobre osnove, ne samo u tehničkom, već i u teoretskom smislu. Primetio sam da na našem sajtu ima odličnih mladih i srednjovečnih fotografa, već izgradjenih autora, ali i onih kojima kao da nedostaje osnovno teoretsko znanje, pogotovo iz estetike, pa im samim tim nedostaje i artikulisana misao za davanje konstruktivnih komentara. U tom smislu su šale najčešća odlična poštapalica, a mali pljeskavac zamenjuje svo “znanje” ovog sveta. Zbog toga od sajta, koga mi sami pravimo, možemo napraviti vašar ili dubrovački Stradun, a za one koji to ne razmeju, garavi sokak ili Kalemegdan, buvljak ili muzej.
Branko Matić, naš poznati fotograf, inače kandidat za majstora fotografije FSS, izdao je u svega 200 primeraka samostalno izdanje, knjigu Stvaranje umetničke fotografie. Kupio sam je od njega lično za svega 800 dinara, čim sam je video u Čačku na velikoj izložbi na kojoj je pobedio naš Lazar. Zaista džabaluk za delo koje je toliko vredno. Evo sa radošću je iščitavam na moru od stranice do stranice. I pored zantnog iskustva koje imam, u njoj nalazim nova otkrića, nove zaključke i genijalne misli o fotografiji još iskusnijih i mnogo boljih fotografa od mene.
Knjiga je zbornik radova velikih domaćih i stranih fotografa koji su pisali o fotografiji. Sam autor objašnjava da je knjigu podelio u 4 velika poglavlja koja čine samu suštinu umetničke fotografije, a to su – svetlost, umetnost, stvaranje i praksa.
U okviru ovih celina, obradjene su pojedine teme kao što su priroda svetlosti i boje, vizuelni principi, svetlost i fotografija, magija boje, definicije i citati o fotografiji, o prosudjivanju dela likovne umetnosti, o ocenjivanju umetničke fotografije, o analizi fotografije kao sistemu učenja, o merilima Umetničkog saveta FSS u ocenji-vanju kolekcija za sticanje zvanja, o stvaranju – kada zapravo počinje snimanje, kompozicija snimka, težnja ka savršenstvu, kreativna digitalna fotografija, pejzaž. fotografska upornost i strpljivost, povratak u crno od boje do sivih nijansi, skala sivih tonova, “sistem zona – vrednost slike” – iz pera Ansela Adamsa i Freda Arčera, npr.
Na kraju knjige autor pored svojih sjajnih fotografija kolornih i crno belih pejzaža daje i spektar bele svetlosti i komplementarne boje, aditivno i suptraktivno mešanje boja i Itenov krug boja.
Posle čitanja ove knjige svima će biti jasno zašto nam se neke fotografije više svidjaju od drugih, u čemu je njihova vrednost, odakle potiče njihova zanimljivost, zašto neke pobedjuju na konkursima i na ovim našim takmičenjima, i u čemu je u stvari tajna umetničke fotografije.
Knjiga je po meni nezaobilazno štivo za sve fotografe. Mnogi će naći reči i zaključke koji su im nedostajali da objasne svoja i da bolje sagledaju tudja dela. Mnogima će to biti, a što da ne, i inspiracija da sami krenu sa fotografskom kritikom, analitikom i foto esejima. Pisanjem o fotografiji se kristališe sopstvena misao o tom pojmu, a takodje stvara kompletna fotografska ličnost, što svi citirani autori u knjizi i dokazuju (Bukilica, Červenka, Beli, Protić, Ognjenović, Žunić, Petrović, Mojsilović, Pavlović, Jeremić, Tuleken, Malić, Milašinović, Vels, Hedgekou, Verdvardt, Fizi, Tošić, Strugar, Skot, Adamas, Arčer)  uključujući i autora ovog vrednog i korinsog zbornika Branka Matića. U ovoj knjizi nalazi se suva esencija fotografske umetnosti.
Od svih misli bih izdvojio meni jako dragu esenciju profesora Gorana Malića: “Iskustvo mi već dugo govori da najličnije slike nastaju onda kada se skreće sa uhodanog puta – ispred ili iza objektiva, svejedno. Baš stepen moje nesavršenosti i greške koje zbog toga nastaju donose mi najveću radost. Svaka greška koju iskoristim kao kreativnu nameru pokazuje osobenost mog rukopisa. Svi koji se trude da rade ispravno rade slično. Ali svako greši na svoj način. Ja volim te svoje vrlo česte greške i ne odričem ih se. Bez njih bih se utopio u masu sličnih fotografija.”
I nešto o sudbini fotografa, isti autor kaže: “Bio sam i ostao samo umetnik, što podrazumeva večno nezadovoljstvo, siromaštvo, skromnu opremu i uvek nedovoljno novca za ostvarivanje ideja. Ali i neograničenu slobodu odlučivanja, pa i stvaranja. Svevek živiš naglavačke mimo svih i nosiš sopstveni krst uprkos svemu. Nije ti pokretač profesionalizam, nego su to ljubav i opijenost, nije novac nego neprestena teskoba, unutrašnja pokretna nesreća koju u sebi pronalaziš, prepoznaješ, gajiš i nosiš.
Nije lako doći do ove suve esencije stvaranja i položaja stvaraoca, koji su proces jednog autorskog života, ako pažljivo ne pročitaš celu knjigu u kojoj se gotovo na svakoj stranici kriju ovakvi biseri. Zahvlajujući njoj mnogi će ostati u fotografiji još duže i naći još dublji smisao i opravdanje svog delovanja. Na ovoj nevidjeno lepoj plavoj planeti ima mesta za sve pod suncem i svodom nebeskim.
Ovim se u ime članova BPC-a zahvaljujem autoru na poklonu koji nam je ovim svojim delom dao od srca. Nadam se da će ovo malotiražno izdanje, koje zaslužuje da udje u istoriju, doživeti i dodatnje tiraže.

Dragan M. Babović drbach