All posts by Srbija FOTO

Priče kroz staklene ploče – Edward Reeves

FOTO – ARHIVA ZA PRIMER
Priredila: Elizabeth Roberts

© Edward Reeves Studio
© Edward Reeves Studio

Edvard Reeves Studio u Saseksu u Engleskoj izgrađen je 1855.godine i veruje se da je najstariji foto studio na svetu, koji radi u kontinutetu od osnivanja. Imamo priliku da uđemo u trag, ne samo istorije jednog grada, već i da sagledamo istoriju komercijalne fotografije. Sve to je sada na izložbi “Priče viđene kroz staklene ploče”, koja je deo tekućeg Brajton Photo Bijenala.

© Edward Reeves today
© Edward Reeves today

Biti četvrta generacija fotografa u jednom studiju, smeštenom u istoj zgradi gde je osnovan i počeo sa radom, samo po sebi je neobično. Međutim, kada je otkriveno da je Rivsova porodica čuvala skoro svaku fotografiju od 1858., interesovanje je počelo da raste…

© Edward Reeves
© Edward Reeves

Edvard Rivs arhiva je pažljivo održavana od 1858. do danas.
Zgrada sa desne crkve je mesto gde je porodična firma počela i nastavlja da radi.

Svakako jedinstven u Velikoj Britaniji, vrlo verovatno jedinstven u Evropi, a možda i u svetu, Edvard Reeves foto-arhiva ima veoma poseban značaj. Pedantno vođena, zajedno sa papirnom dokumentacijom i katalogizacijom od 1858. godine i danas je u vlasništvu Tom Reeves-a, praunuka Edvard Reeves-a.


On nastavlja da vodi porodični posao u Leves High ulici, gde je od samog početka.
Arhiva sadrži oko 105.000 staklenih ploča – negativa, oko 100.000 filmskih negativa i digitalnih fajlova.

Danas je oživela zahvaljiujući naučnici Brigitte Lardinois.

Ona je zamenik direktora Istraživačkog centra fotografije i arhivskog materijala na Univerzitetu umetnosti u Londonu i viši naučni saradnik za fotografijiu na Londonskom koledžu za komunikacije (ona je takođe bila 10 godina direktor kulturne rubrike u Magnum-u u Londonu). Idealno  je kvalifikovana za ovaj poduhvat.

“Očigledno ima dosta interesovanja za arhivu tokom vremena, ali Tom nije bio voljan da dozvoli nikome da to ispituje. Drago mi je da je sada pristao, uglavnom zbog toga što sam predložila holistički pristup. Dolazim iz akademske pozadine i ne radim za dilere ili druge zainteresovane strane”.

© Edward Reeves signature
© Edward Reeves signature

Savetujući se sa vodećim svetskim konzervatorima stakla, Brigitte-in plan se nije bazirao na digitalizaciji staklenih ploča i umesto toga, počinje sa dokumentacijom na papiru.


“Fotografske ploče su uvek čuvali na istom mestu i na istoj temperaturi, a zidovi su debeli – čak i danas ne postoji centralno grejanje”, objašnjava Brigitte.
“U knjigama su numerisani sadržaji i odgovaraju kutijama u kojima se čuvaju ploče. Takođe imaju dosta drugih informacija koje će biti neverovatno korisne kada dospeju u bazu podataka”, objašnjava ona.

© Edward Reeves Archive
© Edward Reeves Archive

“Polovina fotografija su portreti – tako da možete pratiti generacije kroz arhivu – ali ono zbog čega sam izuzetno fascinirana je da druga polovina fotografija predstavlja život u Luisu još od 1850. godine pa do današnjih dana. Na kraju će sve to ići online i ljudi će biti u mogućnosti da uđu u trag svojim rođacima i istoriji njihovih kuća”.

Ove jeseni će biti prvo predstavljanje dela materijala iz arhive.
“To će biti deo Brighton Photo Bijenala, pod naslovom “Priče viđene kroz staklene ploče”, koji odražava takmičenje osnovano u Leves-u 1870. godine za najbolji izlog”, kaže Brigitte.

Cilj je da se pokažu fotografije originalnih prodavnica i života na ulicama između 1850. i 1970. godine”.

Izložba će biti tokom oktobra i obećava bogat istorijski i fotografski pristup.

Za više informacija posetite : bpb.org.uk

Najuspešniji domaći autor Salona Senka 2014 – Branislav Backović

© Branislav Backović
© Branislav Backović

Branislav Backović

Poznat pod pseudonimom Backo, rođen u Loznici 1951. godine.

Član je Foto sekcije”Karadžić”iz Loznice od osnivanja 1980. godine, od kada se bavi izlagačkom i umetničkom fotografijom sa povremenim pauzama. Učestvovao je na više od 200 kolektivnih izložbi i salona umetničke fotografije u zemlji i inostranstvu (pod pokroviteljstvom Foto saveza Srbije i međunarodnih fotografskih asociacija FIAP, PSA, UPI, ISF i dr).

Na fotografskim salonima i izložbama umetničke fotografije osvojio je više od 70 nagrada, diploma, medalja, raznih priznanja, sertifikata i pohvala.

Takođe je ispred FSS učestvovao na svetskim fotografskim bijenalima umetničke fotografije u sastavu nacionalne selekcije Srbije.


Do sada je imao šest samostalnih izložbi i više digitalnih projekcija fotografija. U poslednjih osam godine je aktivan izlagač, bio je rangiran je 2011. i 2012. godine među deset najuspešnijih izlagača u Srbiji.

Interesovanja u fotografiji su mu lajf, portret, strit-lajf, reportaža, panorama urbanih motiva, pejsaži, sportska i eksperimentalna fotografija kao i fotografija sa pravoslavnim motivima.
Fotoreporter je beogradskih “Večernjih novosti” od 2001. godine, koje su mu objavile više hiljada fotografija u svojim izdanjima. Fotografije su mu publikovane u mnogim domaćim i stranim listovima, turističkim časopisima, publikacijama, sportskim listovima, u domaćim i stranim monografijama i ilustracijama za knjige, kataloge, kalendare, razglednice, kao i fotografije velikih formata za sajamske štandove, bilborde i dr.

Bio je urednik fotografije u “Lozničkim novostima” i turističkom časopisu “AŠ”.
U Omladinskom centru u Loznici pri kancelariji za mlade vodi školu fotografije pod nazivom”Kroz objektiv mladih” koju podržava Ministarstvo za omladinu i sport Republike Srbije. Njegove fotografije mogu se videti na društvenim mrežama i više sajtova na Internetu.

Član je Foto saveza Srbije gde ima umetničko zvanje KMF (kandidat majstor fotografije), kao i međunarodne fotografske asociacije FIAP (Federation Internationale de l’Art photographique), gde ima titulu umetnika fotografije – Artiste FIAP (AFIAP).

Gallery not found. Please check your settings.

Najuspešniji autor Salona Senka 2014 – Nils Erik Jerlemar

© Nils-Erik Jerlemar
© Nils-Erik Jerlemar

Ja živim u Malmeu, u najjužnijem delu Švedske i počeo sam da se bavim fotografijom 1969. godine. Postao sam član Photographic Society of Malmo 1972. godine, sve do današnjih dana.

U maju 2013., bio sam izabran za predsednika Nacionalnog udruženja Švedske fotografije. (Riksforbundet Svensk Fotografi – RSF).

Ja sam sudio i bio član izložbenih komiteta na 5 međunarodnih salona, u organizaciji Fotografskog društva Malmo, u preiodu 1978-1986. godine.

Bio sam predsednik izložbe i član žirija u 6. – 13. Međunarodnim salonima od 2006. do 2013. godine , vodio sam organizaciju za 2014. godinu i bio član žirija na nekoliko međunarodnih Salona.


Prvi prijem fotografije imam na međunarodnom salonu 1974. godinr, a nakon pauze 1986. godine, nastavljam profesionalnu karijru. Počeo sam da se takmičim na međunarodnom nivou ponovo u martu 2004.

To je bio prilično uspešno, sa sledećim rezultatima i nagradama :

2004-2014 : Više od 600 međunarodnih nagrada i više od 6000 prihvaćenih radova.
Top 25 PSA (Ko je ko) veliki kolor Print 2005., 2006., 2007., 2008., 2010., 2011. i 2012. godine

Top 25 PSA (Ko je ko) Veliki Monochrome Print 201.

Top 25 PSA (Ko je ko) Electronic Imaging Division 2006., 2007., 2008., 2009., 2010., 2011. i
2012.

Top 25 PSA (Ko je ko) Boja Projected Imaging Division 2008., 2009., 2010., 2011., 2012. i
2013.

Top 25 PSA (Ko je ko) Monochrome Projected Imaging Division 2013.

Top 25 PSA (Ko je ko) mali kolor Print 2010., 2011. i 2013.

Top 25 PSA (Ko je ko) mali Monochrome Print 2011.
www.nils-erikjerlemar.se

Gallery not found. Please check your settings.

John Clang – Andy Warhal singapurske fotografije

© John Clang

John Clang je fotograf i vizuelni umetnik.

Rođen je kao Ang Choon Leng u Singapuru, stekao nadimak 1990. godine, kasnije preuzeo naziv Clang.

Naime, ranih 90-ih, kao jednom singapurcu, bilo mu je izuzetno teško da obezbedi kontakte na lokalnom nivou. Međutim, kada se predstavljao kao Clang, ljudi su bili zaiteresovani da ga upoznaju, misleći da je iz Evrope. Godine 1999. preselio se u Njujork.

Prva njegova izložba, kada je imao 20 godina, bio je duo – šou na kontroverznom (sada nepostojećem) Singapur ART GROUP 5th Passage Artists.


Godine 2001., imao je svoju prvu samostalnu izložbu u Diane Von Furstenberg Fondaciji, u Njujorku. Od tada je učestvovao u više od 20 grupnih međunarodnih izložbi. Njegova umetnička postavka je u stalnoj kolekciji u singapurskom Art Museum-u, a njegova umetnička dela prikupljaju privatni kolekcionari iz celog sveta.

Vizionar u pravom smislu te reči, Clang nastavlja da radi u mediju fotografije uz gromoglasno odobravanje kritičke javnosti. Zapanjujuće je iznijansiran, a ipak jednostavan i dubok; ove naizgled “Slike svetovnog” izdižu Clang-a sa ravni običnog postojanja, cure pukotinama naše kolektivne svesti.

Izjava umetnika:

Svetovno i opšte me privlači – imam afinitet za predmete u bliskoj vezi sa svakodnevnim životom. Zapravo, rezoniram u harmoniji sa predmetima iz svakodnevnog života. Često radim na gradskim i savremenim temama, bilo da je to grad ili njegovi stanovnici.

Zaintrigiran suptilnim promenama u mojoj sredini, pronalazim odgovarajuće promene svojih osećanja i misli. Dakle, moje fotografije su poetski odraz mene samog, kao odgovor na promene u nijansama mog okruženja.

U serijama poput Silhouette/Urban Intervention (Black Tape), Strangers, Time, Out of Context, Beijing/NYC, Remembering Strangers, My Twilight Window i Self-reflection, borim se sa pitanjima otuđenja i intimnosti u urbanom prostoru; pratim raseljavanje poznatih gradskih objekata, istražujem moj osećaj identiteta i mesta u ovom svetu.

Moj opus je kao lični vizuelni dnevnik, dokumentuje moj umetnički razvoj i kritički način razmišljanja.

Duboko i lično me zanimaju teme sećanja, identiteta i čežnje, života u inostranstvu, jer sam godinama odvojen od svoje porodice. Mnoge od mojih serija pokazuju moj unutrašnji pejzaž i naraciju emocionalnih konflikata. U seriji “Erasure and Guilt” istražujem strahove kada razmišljam o smrti voljene osobe i krivicu razočaran ljubalju. Istraživanja identiteta takođe mogu biti veoma razigrana i provokativna – kao što se vidi u seriji “Beon Sleeps” and “Me and Friends”.

Na kraju krajeva, dobra fotografija je ona koja nas suočava sa sopstvenim postojanjem.
Ona pronalazi stranca koji stoji pored nas, u intimnom krugu našeg života. To jedini lepotu i neobičnost oko nas u jedan pojam. Ona povezuje. Dobra fotografija čini sve ovo. Pogledajte intervju koji je načinila Sally Clarke sa J. Clangom:

Intervju sa J. Clang-om

Gallery not found. Please check your settings.

Nova ravna sočiva – revolucionarna tehnologija koja nudi perfektnu fotografiju!

Ravan objektiv nudi savršenu sliku

Nova ravna sočiva će revolucionarno

promeniti sliku foto aparata koju poznajemo

Novi ultratanki ravni objektiv fokusira svetlost bez ikakve optičke distorzije postojećih konvencionalnih sočiva. Slika prikazana zahvaljujući Frančesku Aieti.

Sočiva fotoaparata će možda izgledati radikalno drugačije za par godina zahvaljujući novoj tehnologiji razvijenoj od strane grupe fizičara na Harvardu, u institutu za inženjerske i primenjene nauke.

Koristeći veoma tanak sloj silicijuma, naučnici su napravili ravan objektiv debeo samo 60 nanometara, koji je u suštini dvodimenzionalan i to u potpunosti eliminiše iz upotrebe zakrivljena sočiva na većini kamera.
“Naš sajt skoro pao zbog ove vesti”, kaže Federiko Capasso, glavni istraživač na projektu, Robert L. Vallace, profesor primenjene fizike i Vinton Haies viši naučni saradnik na Elektrotehničkom fakultetu. “Ljudi vide revolucionarni potencijal.”

Zakrivljeno staklo se trenutno koristi za pravljenje objektiva jer može saviti svetlost koja dolazi iz mnogih uglova na takav način da se sve završava u jednoj ključnoj tački, pa bilo da je to parče 35mm filma ili električni senzor.

Problem sa zakrivljenim staklom je da proizvodi aberacije ili distorzije. Capasso kaže da se svetlost uhvaćena na samim ivicama zakrivljenih sočiva ne ponaša u skladu sa sa ostatkom svetlosnog snopa, stvarajući lažni fokus na ivici okvira. Da bi se to ispravilo, ovi objektivi koriste dodatne komada stakla, dodajući težinu i masu.

Na ravnom sočivu koje je stvorio Capasso i njegove kolege, niz malih nano struktura (ono što oni zovu nanoantennas) su sistematski raspoređene na silikonskim pločicama i kada svetlost pogodi te antene, nastaje refrakcija svetlosti, tako da sve se završava u odnosu na istu fokalnu ravan.

“Ono što smo uradili je da smo stvorili veštački proces prelamanja”, kaže Capasso.
Ugao pod kojim se svetlost prelama – više na ivicama nego u sredini, baš kao kod zakrivljenog sočiva – zavisi od oblika , veličine i orijentacije antena, kaže on.

Trenutno, antene na sočivu mogu da se fokusiraju samo na jednu talasnu dužinu svetlosti. Capasso kaže da ekipa planira da na kraju izgradi širokopojasne antene koje će moći da procesuiraju normalnu belu svetlost, koja je polihromatska, sačinjena od više talasnih dužina.
Obična zakrivljena sočiva neće uskoro napustiti tržište, ali je mogućnost novog sočiva i njegove masovne proizvodnje nešto objektivno čemu se uskoro nadaju, eliminišući aberacije i sve ostale manjkavosti postojećih sočiva.

“To je veoma uzbudljivo “, kaže Capasso .

S leva na desno: Frančesko Aieta, Federiko Capasso i Patris Genevet. (Foto Eliza Grinnell)

Rezultati su objavili su u časopisu Nano Letters .

Capasso i njegovi saradnici su stvorili ravan objektiv sa oplatom od veoma tankog sloja silicijuma, sa nanometarski  tankim slojem zlata . Kada laserski zrak padne na ravno sočivo, ove strukture deluju kao nanoantene koje hvataju dolaznu svetlost i drže je za kratko pre nego što je ponovo propuste. Ta kašnjenja, koje se precizno podešavaju preko površine sočiva, menjaju pravac svetlosti na isti način na koji i zakrivljeno debelo staklo objektiva.

Ravna sočiva eliminišu optičke aberacije , kao što su “riblje oko”, efekat koji proizilazi iz konvencionalnih širokougaonih sočiva. Astigmatizam i koma aberacije takođe se ne javljaju sa ravnim sočiva, tako da je rezultat slika ili signal koji je potpuno tačan i ne zahteva nikakve kompleksne korektivne tehnike.

“U budućnosti možemo potencijalno zameniti sve komponente u većini optičkih sistema sa ravnim sočivima”, kaže vodeći autor Frančesko Aieta, gostujući student sa Politehničkog Univerziteta Delle Marche u Italiji. “To je svakako pobuđuje maštu.”

Phase shift diagram: Levo: mikrografija ravnog sočiva (prečnika oko 1 mm) od silicijuma. Površina je obložena koncentričnim prstenovima zlatnih optičkih nanoantena koje daju različita kašnjenja svetlosti koja prolazi kroz objektiv. Desno: prstenovi u boji pokazuju veličinu faze odlaganja koja odgovara svakom prstenu (fotografija oblavljena zahvaljujući F. Aieti)

Objavio: Jakob Schiller

Don McCullin – Legenda ratne fotografije

© Don McCullin
© Don McCullin

Don McCullin je međunarodni poznati fotoreporter i žurnalista. Rođen je 1935. godine u Londonu, ali je napustio školu sa 15 godina bez kvalifikacija.

Tokom Nacionalne službe u RAF-u, postao je fotograf. Kasnije je kupio svoju prvu kameru. Ovo je bila kamera sa kojom je načinio prvu objavljenu fotografiju – “The Guvners”, lokalnog Finsburi Park benda.


Radio je za časopis Observer nekoliko godina i bio oduševljen kada su ga poslali da snima rat na Kipru 1964.godine. To je bio početak njegove duge karijere kao ratnog fotografa i fotografa – svedoka mnogih drugih ljudskih nedaća.

Između 1966 i 1984, radio je za Sunday Times Magazine. Tokom tog perioda McCullin radi pod rukovodstvom Harolda Evansa i Davida Kinga. Njegovi zadaci uključuju Biafru, belgijski Kongo, Severnu Irsku, Bangladeš, libanski građanski rat, El Salvador i rusku invaziju Avganistana.

Najpoznatiji je po svojim fotografijama u Vijetnamu i Kambodži.

“Morate da svedočite” kaže McCullin.
McCullin-ov rad u predstavljanju realnosti rata, značajno je doprineo porastu antiratnih osećanja. Jedan od razloga je i McCullin-ova empatija sa žrtvama – siromašnim, oduzetim i običnim vojnicima na obe strane fronta.

McCullin je veoma oštar kritičar: “Proveli smo godine fotografišući umiruće vojnike u Vijetnamu i oni ne mogu više da svedoče… Moram da svedočim umesto njih. Ne mogu samo da izdaleka posmatram dešavanja”

Kada je odbio dozvolu da ode na Foklande 1982. godine, on pretpostavlja da je to bila neka vrsta cenzure. U stvari, sada zna, to je samo bilo do birokratijije: vojsci je jednostavno ponestalo novinara svedoka.

© Don McCullin
© Don McCullin

Nije bilo izveštavanja iz nedavnih sukoba u Iraku ili Avganistanu koji se mogu uporediti sa sa McCullin-ovim izveštajima i fotografijama u Vijetnamu.
McCullin je preuzeo ogroman rizik po život u cilju što vernije ratne fotografije. Bio je zaslepljen CS gasom tokom nereda u Derri, ranjen fragmentima minobacačke granate u Kambodži. Najviše se uplašio kada su ga uhapsili Idi Amin- ovi vojnici u Ugandi, kada je odveden u zloglasni zatvor gde su ubijali na stotine ljudi svaki dan velikim maljevima.

On je preživeo, ali rane i dalje bole. Njegova glava je glava puna demona rata, on nosi teško breme mnogih sumnji i krivica.

“Ponekad sam se osećao kao da nosim komade ljudskog mesa kući sa mnom. To je kao da nosite patnje ljudi koje ste fotografisali.”

Don McCullin sada živi u Somersetu sa svojom trećom ženom. On ima petoro dece u ovom i iz ranijih brakova. Ovih dana, provodi najveći deo svog vremena fotografišući pejzaže.


Za 50 godina rada u ratnoj fotografiji, otvorena je retrospektivna izložba njegovih fotografija u Imperial Var Museum-u u Londonu.

Gallery not found. Please check your settings.

Šta je NAS drajv?

Do 24 TB personalnih multimedijalnog prostora
• 1080p Full HD video Transcoding on Fly
• Istovremeno Multi – Channel streaming
• DLNA® – Certified Media Server
• 1,6GHz Dual-Core CPU sa Floating Point Unit
• Preko 112,45 MB / s za čitanje, 101,21 MB/s upisa
• Running on Sinology DiskStation Manager ( DSM )

Skladištenje, zaštita i dostupnost sredstava su uvek bili problem za rad fotografa.

Pitanja skladištenja digitalnih podataka su složena i prevazilaze samo o rizik od mehaničkog kvara ili potpuni gubitak Back- up-a je nesumnjivo suštinska komponenta svakog ko radi sa digitalnim foto datotekama.

Posebno što se arhiva neminovno širi sve više, data je mpgućnost da dele slike, često na više platformi.
Prvobitno razvijen za druge primene, NAS (Netvork Attached Storage) disk ili NAS server, u stvari, idealan je i odgovara zahtevima mnogih koji ozbiljno rade u oblasti fotografije.

Prvenstveno, ovi diskovi su specijalno dizajnirani za čuvanje i serviranje fajlova veoma brzog vremena pristupa podacima. NAS disk je pogodan način za deljenje datoteka na više računara. NAS disk ili server sadrži više čvrstih diskova smeštenih u “kontejnere” da olakšaju RAID (Redundant Arrai of Independent Disk).

Za razliku Rack disk back-up sistema, NAS uređaji su relativno kompaktne samostalne jedinice i postaju sve više pristupačne krajnjim korisnicima. Idealni za rukovanje velikeim količinama podataka i još važnije, multimedijanih podataka, kao što su video i fotografije.

Počev od modela koji odgovaraju i dizajnirani su za mala i srednja preduzeća, model DS1813 + je u drugoj kategoriji i obezbeđuje dosta prostora za širenje kapaciteta, posebno kada je 4K već u najavi. Fotografi koji koriste kamere sa senzore veoma visoke rezolucije (kao što je Nikon D800 ili digitalne sisteme srednjeg formata) DS1813 + može biti povezan do osam HDD jedinica za dodatno skladištenje, povećavajući kapacitete do 48 TB.

Pored toga, eksterni diskovi mogu biti povezani preko dva USB 3.0 i četiri USB 2.0 porta. Alternativno, dva eSATA porta omogućavaju proširenje dajući do 90 TB prostora za skladištenje. Ukupno osam Ekpansion Drive sistema može izgledati predimenzionirano, ali skladištenje fotografija raste veoma brzo, tako da isplati unapred misliti na dovoljno prostora. Omogućeno je da se upotrebi Hibrid RAID array.

Dual – core Intel Atom procesor i proširenje RAM kapaciteta (do 40 GB) omogućiće da uređaj DS1813 + može da isporuči do u proseku 352,39 MB/sekundi čitanja i 211,88 MB/sekundi upisa.

Samo smo zagrebali po površini kako sve može da se koristi NAS disk, ali dovoljno da ilustruje fleksibilnost i sposobnost ovih uređaja.

Legenda živi – Eve Arnold

Eve Arnold (1912-2012) je američki fotoreporter, prva žena – član Magnum Photos agencije (postala punopravna članica 1957.).

Eve Arnold je rođena u Filadelfiji, u Pensilvaniji, od roditelja imigranata rusko-jevrejskog porekla (Vilijam Sklarski i Bosia Cohen). Njen interes da postane fotograf počeo je 1946. Ona je brzo savladala fotografske veštine i najpoznatija je po portretima glumice Merilin Monro.

Izložba ranije neizlaganih fotografija Merilin Monro bila je prikazana u galeriji Halcion u Londonu u maju 2005.

Merilin je verovala Eve Arnold više nego bilo kom drugom fotografu. Zbog specifičnog pristupa svojim modelima, bliskost sa portretisanim osobama bila je od presudnog značaja za njenu umetnost. Ne samo da je fotografisala VIP poput kraljice Elizabete II i Joan Craford, ona je mnogo putovala širom sveta, fotografišući u Kini, Rusiji, Južnoj Africi i Avganistanu.


Godine 1980., je imala prvu samostalnu izložbu u Bruklin muzeju u Njujorku, na kojoj je predstavila svoj fotografski rad u Kini. Uradila je takođe je  seriju portreta žena američkih predsednika. Živela je u Britaniji, gde je bila važan deo britanske fotografske scene.

Eve Arnold dobija počasnu diplomu doktora nauka Univerziteta Sent Endruz u Škotskoj  i počasnu diplomu doktora Staffordshire Univerziteta. Bila je Majstor Fotograf, Međunarodnog centra za fotografiju u Njujorku.

Eve Arnold je objavila jedanaest knjiga i imala bezbroj izložbi, u Britaniji i inostranstvu:

Unretouched Voman, 1976.
Retrospektiva: 50`s, 1978.
U Kini, 1980.
U Americi, 1983.
Merilin zauvek, 1987.
Merilin Monro. Zahvalnost. Fotografije i tekst Eve Arnold. 1987.
Lični stav: Unutar Barishnikov američkog baleta, 1988.
Sve u jednom danu, Fotografije Eve Arnold – 1989.
Great British, 1991.
U retrospektivi, 1995.
Magna Brava: Ženski Fotografi Magnuma, 1999.

“Našla sam se u povlašćenom položaju fotografa čija je prva pomisao da ima dara za kameru, ali se ispostavilo da je zapravo genije za to.” Eve Arnold

Gallery not found. Please check your settings.

Najmanji i najnapredniji okidač za fotoaparat na svetu

Ukoliko želite da kupite ovaj Najmanji i najnapredniji okidač za fotoaparat na svetu, preko našeg sajta možete ostvariti popust od 10%.

Kupon za 10% popusta: ovde

Funkcije

6Zvuk
Ova funkcija  se koristi, kada želite da snimite trenutak u vremenu koristeći bilo kakvu vrstu zvuka kao okidača fotoaparata. Može se koristiti za snimanje, na primer, pucanje balona, razbijanje stakla, pljuskanja vode, itd. Sve ove manifestacije su zanimljive za gledanje, ali samo ako ih uhvatite. u – Trigger će vam pomoći u tome, da uhvaite taj trenutak zauvek.


5Munja
Funkcija Lightning (munja) se koristi, kada želite da startujete okidač fotaparata putem promene nivoa osvetljenje, na primer, sa bljeskom munje. Takođe možete da ga postavite da precizno uhvati trenutak izlaska sunca ili čak pojavu meteora. Popularan način korišćenja ove funkcije jeste da uhvati trenutak eksplozije vatrometa.


4Protok vremena
Ova funkcija se koristi, kada želite da snimite promene koje se dešavaju tokom dužeg vremenskog perioda. Koristeći Timelapse u osnovi ubrzavate događanje i omogućavate posmatranje tog događaja u kraćem vremenskom periodu. Timelapse fotografiju je zabavno gledati, ali je potrebno puno vremena. Timelapse funkcija u -Trigger-a će odraditi najveći deo posla za vas. Samo unapred podesite parametre, lezite i uživajte! Timelapse funkcija je savršena za snimanje zvezdanih putanja i za izradu Timelapse filmova, to je tzv. “podesi i zaboravi” režim, samo budite sigurni da ste napunili baterije, i da imate dovoljno prostora na memorijskoj kartici za sve snimke koje želite da napravite.


2HDR/BKT
Funkcija HDR se koristi kada želite da fotoapaat snimi isti kadar sa različitim vremenima ekspozicije. To podazuneva snimanje više fotografija sa različitim ekspozicijama i kombinuje ih u cilju kreiranja fotografije sa najširim obimom svetlosnih tonova na fotografiji. Funkcija HDR vam omogućava da vrlo lako primenite HDR (High Dinamic Range) tehniku na vašim fotografijama. u – Trigger vam pomaže sa brzim podešavanjima za snimanje takvih fotografija.


1Laser
Funkcija laser se koristi, kada želite snimite u trenutku sa “laserskim zamkom”. Da biste podesili “Laser zamku ” potrebno je poravnate položaj laserskog zraka sa prijemnikom na u -Trigger-u. Kada je zrak prekinut (ili oslabljen – možete podesiti osetljivost senzora) koji će pokrenuti snimanje. Zbog svojstava laserskog snopa možete postaviti laser daleko od u -Trigger-a. Laserski funkcija se koristi da snimi objekte koji se jako brzo kreću, ali ne dozvolite da ovo ograniči vašu maštu.


3Uradite sami
Namenjeno pronalazaču u vama! Kreitrajte novi model mehanizma za okidanje i koristite ga za snimanje trenutaka na različite načine. Možete podesiti u -Trigger da se aktivira specifičnim tonom i tako filtrirate neželje situacije. Na primer, možete da podesite uređaj da se aktivira u slučaju određenog tona na terenu, tako da možete snimati retke vrste ptica ili koristite senzor pritiska da uhvatite kap kiše… Mogućnosti su beskrajne! Eksperimentišite!


7Ručno podešavanje
Ova funkcijavam omogućava da daljinski ručno pokrene okidač. Samo kliknite START da trenutno aktivirate kameru. U ovom režimu nećete vam više trebati kabl ili podesite “Tajmer” režim da snimite ošru sliku.


Uputstvo za upotrebu

Prezentacija

Kupite ovde

e-mail: ljiljana@srbijafoto.rs

tel. 063/8245-981

Izložba “Jedan motiv dve interpretacije”

POZIVNICA elektronska

Slikar Nikica Raičević i majstor fotografije Branislav Strugar upoznali su se učestvujući zajedno na nekoliko likovnih kolonija. Kroz razgovor se pokazalo da obojica rado obilaze isto područje, kanjon reke Cijevne, u traganju za inspiracijom.

Kanjon ih je toliko fascinirao da su mu se uvek vraćali, a tokom višegodišnjeg rada nastale su dve kolekcije likovnih radova, nezavisno jedna od druge. Pošto su se obojica kretali istim područjem, ne znajući jedan za drugog, posle upoznavanja spontano se javila ideja o zajedničkoj izložbi pod nazivom: Jedan motiv dve interpretacije. Dva autora, dva viđenja i dve različite tehnike: ulje na platnu i fotografija.
Akademik profesor Dragan Karadžić predstavlja njihov rad u katalogu izložbe. Slikar, koji je u svom stvaralačkom radu pored klasičnih slikarskih tehnika koristio i medij fotografije, bio je najpozvaniji da nešto napiše o ideji i izložbi dvojice autora, Nikice Raičevića i Branislava Strugara.

Biografije:

Nikica Raičević
Rođen je 1946. godine u Titogradu. Završio je Višu pedagošku akademiju (likovni smjer) u Nikšiću 1972, a diplomirao je na Fakultetu likovnih umjestnosti (slikarski odsjek) u Beogradu 1977, u klasi profesora Mladena Srbinovića, gdje je i magistrirao 1979. Bio je stipendista Francuske vlade u periodu od 1980-1981, specijalizacija na BEAUX-ARTIS u Parizu kod profesora Piera Mattheu. Član je ULUCG-a od 1977. godine. Živi i radi u Podgorici.

Studijska putovanja:
Italija, Španija, Francuska, Holandija, Švajcarska, Grčka i Engleska.

Samostalne izložbe:
1979. Galerija FLU, Beograd
1983. Moderna galerija, Titograd
1984. Galerija Doma omladine, Skoplje
1986. Galerija Doma kulture, Titovo Velenje
1989. Galerija Muzeja, Titov Veles
1989. Galerija “Arkada”, Budva
1989. Galerija “Sindikata”, Dubrovnik
1990. Umjetnički paviljon, Titograd
1991. Galerija Doma JNA, Beograd
1991. Galerija “Arkada”, Budva
1993. Galerija “Crvena komuna”, Petrovac
1996. Umjetnički paviljon, Podgorica
1997. Galerija Syu Rayder, Herceg Novi
2003. Galerija “Forum”, Nikšić
2006. Centar za kulturu, Tivat
2008. Galerija “Marko K. Gregović”, Petrovac
2008. Galerija “ART”, Podgorica
2011. Galerija “Zvonimir” – sa Selmom Đečević, Zagreb
2012. “Muzej grada Splita” – sa Selmim Đečević, Split
2012. JU Centar za kulkturu – Galerija Zavičajnog muzeja, Kolašin

Od 1977. godine učestvovao je na više grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Nagrade:
1978. Otvoreni atelje lista “Politika” – Druga narada za sliku, Beograd
1979. Nagrda “19 decembar” za slikarstvo, za slikarstvo, Titograd
1980. Drugi septembarski salon, Nikšić, nagrada za crtež
1984. Salon “Josip Bepo Benković”, Herceg – Novi, nagrada za crtež
1984. Galerija Doma omladine “Budo Tomović”, Titograd, nagrada za crtež “Mladi 8″.

Branislav Strugar

Branislav Strugar je rođen u Beogradu 1949. godine. Bavi se fotografijom od 1968. godine. U periodu od 1970. do 1979. godine učestvovao je na 107 izložbi fotografija i na njima osvojio oko 40 nagrada i diploma. Od 1980. je učestvovao na tridesetak izložbi dela likovnih umetnosti. Takođe je aktivan i kao član žirija na brojnim izložbama fotografija, drži predavanja o fotografiji na fakultetu, fotografskim radionicama i kursevima fotografije.
Paralelno sa umetničkom, profesionalno se bavio fotografijom od 1974. godine. Više od dve decenije bio je zaposlen kao fotoreporter u TV Beograd. Godine 1996. napušta stalnu službu i dobija status samostalnog umetnika fotografije.
U domaćim i inostranim knjigama, časopisima, kalendarima, turističkim prospektima, propagandnim materijalima i posterima nalazi se preko 10.000 njegovih snimaka. Objavio je 13 autorskih monografija.

Branislav Strugar ima zvanje Majstora fotografije FSJ.
Član je Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS).
2002. godine dodeljeno mu je zvanje Istaknutog umetnika fotografije ULUPUDS-a.
Godine 2008. dobija Nagradu za životno delo “za celokupno stvaralaštvo i doprinos razvoju primenjenih umetnosti i dizajna”.

Imao je 20 samostalnih izložbi:

1976. – Novi Sad (Foto-salon Kulturnog centra omladine)
1976. – Beograd (Mala galerija Pionirskog centra)
1979. – Trogir (Galerija Muzeja grada Trogira)
1994. – Pančevo (Velika galerija Centra za kulturu)
1994. – Niš (Sportski centar “Čair”)
1994. – Budva (II sajam ekologije)
1995. – Užice (Gradska galerija)
1995. – Beograd (Muzej primenjene umetnosti)
1995. – Mladenovac (Muzej Mladenovca)
1995. – Gornji Milanovac (Galerija Zavičajnog muzeja)
1995. – Kotor (Galerija “Stari Grad”)
1995. – Omoljica (Galerija Doma kulture)
1995. – Sirogojno (Galerija “Staro selo”)
1999. – Užice (Gradska galerija)
1999. – Virpazar (Galerija “Vir”)
2002. – Mladenovac (Galerija LIKUM, Kulturni centar Mladenovac)
2013. – DOL DE BRETAGNE (10. Internacionalni festival fotografije), Francuska
2013. – Čačak (Galerija Narodnog muzeja Čačak)
2013. – Bijelo Polje (Galerija JU Ratkovićeve večeri poezije)
2014. – Sombor (Foto galerija “View”)

Nagrade:

1991. – Godišnja nagrada ULUPUDS-a, za rezultate u 1991.g.
1991. – posebna pohvala na 23. MAJSKOJ IZLOŽBI
1994. – Godišnja nagrada ULUPUDS-a, za rezultate u 1994.g
1996. - Godišnja nagrada ULUPUDS-a, za rezultate u 1996.g.
1996. – nagrada “Izdavački poduhvat godine” na 41. međunarodnom
sajamu knjiga u Beogradu – za monografiju “Crna Gora – ekološka država”
1997. – Plaketa ULUPUDS-a na 42. međunarodnom sajmu knjiga u
Beogradu za foto monografiju »Srednjovekovni srpski novac«
1997. – diploma na 29. Majskoj izložbi
1997. – plaketa na 38. Oktobarskom Salonu
1999. - Godišnja nagrada ULUPUDS-a, za rezultate u 1999.g.
2001. – Plaketa ULUPUDS-a na međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu
za foto-monografiju “Crna Gora na razglednicama”
2001. - Godišnja nagrada ULUPUDS-a, za rezultate u 2001.g.
2005. - Godišnja nagrada ULUPUDS-a, za rezultate u 2005.g.
2008. – Nagrada ULUPUDS-a za životno delo