1. Povećajte dubinsku oštrinu
Mada mogu postojati i oni koji žele da dobiju malo više kreativnosti i eksperimentišu sa malom dubinskom oštrinom, u fotografisanju pejzaža normalan pristup je da se obezbedi što više scene u fokusu, koliko je to moguće. Najjednostavniji način da to uradite je da izaberete malu blendu (veliki broj) i da dobijete veću dubinsku oštrinu u vašim snimcima.
Da li imate na umu da manji otvori blende – znači manje svetla za senzor fotoaparata? To treba nadoknaditi bilo povećanjem ISO vrednosti ili produženjem brzine ekspozicije (ili oboje).
P.S. naravno da postoje trenuci kada možete dobiti lepe rezultate sa veoma plitkom DOF u okruženju pejzaža.
2. Koristite stativ
Kao rezultat duže ekspozicije, za kompenzaciju je potrebno da izaberete malu blendu. Morate da pronađete način da se osigura kamera od potresa u toku ekspozicije. U stvari, čak i ako ste u prilici da koristite brze ekspozicije iz ruke, u praksi korišćenje stativa može biti značajno. Takođe, razmislite – kablovski ili bežični okidač, kao dodatak stabilnosti.
3. Potražite tačku fokusa
Svim fotografijama je potrebna neka fokusna tačka i to vaći i za pejsaže. U stvari, pejzažna fotografija bez fokusne tačke je prilično prazna i gledaocima često tada oko luta po fotografiji u potrazi za tačkom interesovanja.
Fokalna tačka može imati različite oblike u pejzažima – može da se kreće od jedne zgrade ili strukture, upečatljivog oblika drveta, stene, siluete, itd.
Razmislite ne samo o tome šta je ključna tačka, nego gde je postavljate. Pravilo trećine ovde može da bude od velike koristi.
4. Mislite o prednjem planu
Obavezni element o kome bi trebalo pažljivo da razmislite pre fotografisanja – prvi plan i postavljanje fokusne tačke u njemu. Tako gledaoca uvodite u sliku, stvarate efektniji osećaj dubine.
5. Uzmite u obzir nebo
Važan element je takodje nebo u pejzažu.
Većina pejzaža će imati dominantan prednji plan ili dominantno nebo. Ako imate samo jedno od ta dva, vaš snimak može biti prilično dosadan.
Ako imate blago i dosadno nebo – ne dozvolite mu da dominira u kadru i postavite na više liniju horizonta. Međutim, ako je nebo dramatično i puno zanimljivih oblaka, raznih oblika i boja – postavite horizont niže.
Upotreba filtera za vreme snimanja ili u postprodukciji (na primer polarizacioni filter) može dodati dosta boje i kontrasta.
6. Linije
Jedno od pitanja kada postavljate pejsažnu fotografiju je kako voditi oko onih koji gledaju fotografiju? Postoji više načina da se ovo uradi (prednji plan je jedan), ali je jedan od najboljih načina je da obezbedite gledaoce sa linijama koje ih vode kroz sliku.
Linije daju dubinu na fotografiji i mogu biti tačka interesovanja – stvaranjem obrazaca u vašem kadru.
7. Uhvatite pokret
Većina ljudi misli o pejzažima kao na mirnu, spokojnu i pasivnu sredinu – međutim pejzaži su retko potpuno mirni. Pokret u kadru će dodati dramu, raspoloženje i napraviti fokusnu tačku.
Primeri – vetar u drveću, talasi na plaži, voda koja teče, ptice lete iznad glave, kretanje oblaka.
Hvatanje pokreta obično znači dužu ekspoziciju (ponekad i nekoliko sekundi). Naravno, ovo znači više svetlosti za senzor, što znači da morate ići na mali otvor blende. Koristite neku vrstu filtera, ili čak snimanje na početku ili na kraju dana, kada ima manje svetla.
8. Radite uz pomoć vremenskuh uslova
Scena se može dramatično promeniti u zavisnosti od vremenskih uslova u svakom trenutku. Kao rezultat toga, biranje pravog vremena je od presudnog značaja.
Mnogi početnici fotografi, misle da je sunčan dan najbolje vreme da se izađe sa fotoaparatom – međutim, tmuran dan koji preti kišom može da predstavlja mnogo bolju priliku i da stvori posebno raspoloženje na fotografiji. Potražite sneg, vetar, maglu, dramatične oblake, sunce koje sija kroz tamno nebo, duge, zalaske i izlaske sunca itd. Radite sa ovim varijacijama, ne čekajte sunčan dan sa plavim nebom.
9. Radite u “zlatnim satima”
Snimajte često oko zore i sumraka – tada je najbolje svetlo i smatramo da pejzaži tada ožive.
Ovi “zlatni sati” su odlični za pejzaže iz više razloga – neobičan ugao pod kojim pada svetlost i uticaj na scenu – kreiraju zanimljive oblike, dimenzije, teksture.
10. Razmislite o horizontu
To je stari savet, ali veoma dobar – pre nego što fotografišete pejsaž, uvek razmotrite horizont iz dva ugla.
1. Da li je horizont prav? Dok još uvek možete da ispravite ga nalicu mesta. Kasnije u postprodukciji je lakše ako je horizont prav.
2. Gde je horizont kompoziciono? Kompoziciono prirodno mesto za horizont je na jednoj od trećina u slici (ili gornja ili donja trećina), a ne potpuno u sredini. Naravno pravila su tu da da budu prekršena – ali ne po savku cenu.
11. Promenite svoju tačku gledišta
Idete do vidikovca, izadjete iz kola, zgrabite kameru, uključite je, podignete kameru, okrećete levo i desno, zumirate, slikate i vraćate se u kola da odete do sledećeg vidikovca.
Svi ste to uradili – ali ovaj proces ne dovodi do željenog rezutata koji ste očekivali.
Posvetite malo više vremena fotografisanju – posebno u pronalaženju više različitih zanimljih fokusnih tačaka. Ovo može početi sa pronalaženjem drugačijeg mesta sa kojeg fotografišete (lutajte stazama, tražite nove uglove itd.).
Istražite okolinu i eksperimentišite sa različitim tačkama i uglovima za fotografisanje i možete da pronađete nešto zaista jedinstveno.
Uvek budite spremni. Kao pejzažni fotograf, nemate mogućnost zakazivanja snimanja ili stvaranja savršenih svetlosnih uslova kada vi to želite. Morate biti spremni da radite sa faktorima van vaše kontrole i da iskoristite ove faktore u vašu korist. Fotografije snimljene u ranim jutarnjim satima su mnogo drugačije od onih u sumrak. Vašu foto torbu nosite uvek sa sobom!
Budite strpljivi. Pejzažna fotografija zapravo zahteva mnogo strpljenja. Zarobljene trenutke vremena objektiv verovatno nikada ne ponavlja na potpuno isti način, budite spremni da sačekate pravo vreme za savršen snimak.
Članak napisao Darren Rowse