David Pujadó (David Puđado) je fotograf koji voli da se kreće sa jednostavnošću i minimalizmom, koji daje tišinu slici, nešto što je naizgled veoma lako, a zapravo je prilično teško.
On zna kako da otvori duše koje gleda i polazi mu za rukom da prodre u suštinu, što je obično veoma teško da se postigne.
Njegovi sivi tonovi postaju suptilni, sa nekoliko elemenata pomogne nam da putujemo u druge svetove, veoma živopisne, sa otuđenim pogledima punim usamljenosti.
Suočavamo se sa jednim od tih bića čija svetlost i talenat poklanja dušu svakoj njegovoj fotografiji.
“Ovaj projekat je nastao iz potrebe za komunikacijom, potrebe da srušim svoje zidove i stvorim društvene odnose.
Sate i sate sam proveo setajući ulicama Londona, Berlina, Barselone, Beograda, Istambula ili Oslo počevši od 2011, pa sve do danas u potrazi za licima…
Kao lovac…
Lovac na lica.
Svaki portret, skoro 500 njih, ima svoju pravu priču…
Koja je nastala za vreme ili nakom snimanja.
Svaka osoba otkriva svoju ličnost kroz pozu, osmeh ili postiđenost. Međutim nekolicina je stvorila priče upravo u trenutku snimanja koje su se pretvorile u sesije, poslovne ponude, nova prijateljstva i slično.
U svakom portretu mogu se pročitati linije života ovih ljudi, kao i sreća, tuga ili bol.
Ponekad imam osećaj da je ovaj projekat završen…
Ali ja i dalje ne mogu da prestanem da se igram…
Urban portraits… 3-29.12.2013., Kafe-knjižara “Meduza”, Beograd
