Rođen sam 1944. u Batini, pitoresknom naselju pored Dunava, gde sam uz blagi zagrljaj umorne reke, koja ne zna za granice, i milovanje ruže vetrova koji nepristrasno posmatraju tok života u dolini plača, naučio da volim prirodu i ljude.
Odavde sam poneo bisage pune lepote u koje, s vremena na vreme, posežem da bih odagnao sivilo svakidašnjice.
Bio sam nadničar naroda (učitelj), sluga istorije (istorijski arhivist), zastupnik naroda (profesionalni političar) i advokat javnosti (novinar).
Sada sam fotograf – do kraja života.
Fotografijom sam se počeo baviti u Somboru početkom 70-tih godina prošlog veka pod uticajem sada već pokojnog prijatelja Ladislava Petreša, majstora umetničke fotografije.
Ubrzo je, međutim, oprema završila na dnu ormana.
Nakon četrdesetogodišnje stanke, na ohrabrenje Stevana Petea, fotografa 1. kategorije, ponovo sam uzeo fotoaparat u ruke. Zaspao sam, kako volim da kažem, u analogno, a probudio se u digitalno doba.
Pre koju godinu priključio sam se Foto klubu „Rada Krstić“ u Somboru i učlanio se u Foto savez Srbije.
Ove godine sam dobio zvanje F1 FSS.
Tražim lepotu da bih našao dobrotu. Nalazim je u očima znanih i neznanih koje portretišem, u prirodi gde obitavaju oni koji je poštuju.
Posebno me zaokuplja apstrakcija. Smatram je jedinom apsolutno slobodnom formom. Ona je u najtananijem dosluhu sa tajnama stvaralaštva.
“Ovaj posao posebno ima tendenciju da promeni život više nego većina drugih.”
Steven Meisel
Steven Meisel (1954 – ) je autor mnogih prelepih fotografija. Notorno povučen, ali beskrajno uspešan, on je jedan od najcenjenijih fotografa u svetu mode i zabave. Za više od dve decenije, on je pomogao da lepe žene kao Christy Turlington i Naomi Campbell izniknu kao supermodeli, a zadržao da Madonna izgleda sveže i privlačno uprkos njenim godinama. Vizionar iza naslovnih stranica Vogue-a, Vanity Faira, modnih kampanja Calvin Klein-a, Steven Meisel je zaslužio da bude medju prvima skoro tri decenije i zahvaljujući njemu najlepši ljudi sveta izgledaju još lepše, izražajnije, elegantnije.
Art Wolfe (1951 – ) je majstor kompozicije, čarobnjak koji kreira vizuelne simfonije za oči i dušu. Putujući hiljade milja svake godine, da bi otkrio portrete divljine, njegove fotografije divljih životinja poručuju ono što nam i on sam govori: ” Fotografije su mi najuspešnije kada sam u direktnom kontaktu – oči u oči sa životinjama. To je osećanje trenutka.”
Sa preko 30 godina prakse, radio je na svakom kontitnentu, na stotinama lokacija.
Njegove slike su pravi dokaz živog sveta koji brzo nestaje, pejsaža i urođeničkih kultura.
One čine poslednju inspiraciju svima koji žele da ih očuvaju. Negove fotografije su prepoznatljive širom sveta po koloritu, kompoziciji, perspektivi.
Wolfe-ova fotografska misija je multidimenzionalna: umetnost, život divljine, žurnalizam.
Sačinio je preko 60 knjiga i dobitnik je mnogih prestižnih svetskih priznanja.
Foto arhiva Arta Wolfe-a (1951 – ) je jedna od najvažnijih biblioteka fotografija sa tematikom prirode i istorije sveta.
Slike flore, faune, pejsaži i fotografije kulture urođenika…
Njegove fotografije hvataju prefinjenu lepotu i čudo najudaljenijih kutaka planete, dokumetujući retke vrste i pejsaže dragocene za generacije koje dolaze.
One su čvrst dokaz postojanja i molbe za očuvanjem postojećeg.
Frederick H. Evans (1853-1943) je bio nabolji poznati fotograf srednjevekovih katedrala, kao što je fotografija katedrale u Velsu, jedan od najboljih primera njegovog fotografskog umeća. Počeo se baviti fotografijom 1898.godine, kao penzionisani prodavac knjiga.
Evans je takođe radio na polju portretisanja, pejsaža i fotomikrografije (nastale korišćenjem mikroskopa), gde je postigao isti intenzitet koji karakteriše njegove snimke katedrala. Čvrsto je verovao da samo perfektan negativ može doneti dobru fotografiju i podigao je standarde izrade fotografija njegovog vremena. Koristeći istovremeno dva pristupa – beskompromisno dobre negative i piktorijalni senzibilitet i stil, Evansov rad, koji je nastao pre više od jednog veka godina, nastavlja da nas pokreće i inspiriše.
Fotografije koje načinimo digitalnim aparatima obično čuvamo samo na svojim računarima. Na hiljade slika je u našim računarima, no šta se dešava kada se računar pokvari ili zakaže hard disk?
Ništa!
Porodične i druge važne i drage fotografije su doživele digitalnu nirvanu i više ne postoje.
Dobra vest: Postoje servisi koji rade “izvlačenje” podataka sa pokvarenih hard diskova.
Loša vest: Postoje servisi koji to rade, ali nema nikakve garancije rezultata tog rada, što znači da će nešto od fotografija zauvek nestati.
backup-trauma
Jedino rešenje je pravljenje kopija ili backup podataka.
Optički mediji – CD i DVD diskovi su najjeftinije ali i najmanje pouzdano rešenje u smislu trajnosti i sigurnosti kopija. Hemijske komponente ovih diskova će početi nakon par godina da se razgrađuju. To nećemo znati sve dok ne pokušao da pročitamo podatke sa njih. Tada je već obično kasno.. Ipak, nije loše reći – postoje diskovi za arhivranje podataka sa zlatnim i platinastim komponentama koji garantuju oko 100 do čak 300 godina trajanja diskova (Delkin kompanija), ali su oni jako skupi u odnosu na relativno mali kapacitet koj nude, a tehnologija napreduje tako da u budućnosti teško da će biti čitača kojim bi se oni pročitali i upotrebili.
Ipak, kao najbolje rešenje ostaje da odmah prekopiramo naše fotografije na neki eksterni USB ili Firewire hard disk ili bar na neku USB ili SD karticu. U slučaju nekih nezgoda i mehaničkih oštećenja, najbolje je imati još jednu kopiju negde na nekoj udaljenoj lokaciji ili online zakupiti prostor na serveru koji će čuvati sve naše dragocene fotografije.
Na taj način dolazimo do zaključka: jednu kopiju (koju obrađujemo) imamo na računaru kojeg trenutno koristimo, drugu na nekom uvek dostupnom eksternom hard disku. Treća kopija bi trebalo da bude ili online na nekom udaljenom, ali sigurnom serveru ili fizički udaljena od kuće.
Formati zapisa i arhiviranje
Ukoliko digitalna kamera poseduje RAW format zapisa, čuvajte fotografije u toj formi zapisa, jer će uvek mići da se ponovo obrade, za razliku og JPEG formata koga ne možemo dalje obrađivati.
U slučaju da nemamo mogućnost RAW formata, da bi maksimalo izbegli gubitak detalja na fotografijama trebalo bi sačuvati JPEG fajlove u TIFF formatu bez korišćenja kompresije fajla. Učinite ovo čim fotografije prebacite sa fotoaparat na računar.
Snimajte fotografije uvek u maksimalnoj rezoluciji i kvalitetu koji poseduje vaš digitalni aparat, a najbolje u RAW formatu ako je moguće. Tek nakon snimanja i pravljenja kopija načinjenih fotografija možemo ih slobodno obrisati sa memorijske kartice aparata.
Napomena: Nikada ne brišite fotografije sa mesta kopiranja, dok ne proverite ispravnost kopije koju ste napravili.
Za razliku of filmske trake, svi digitalni mediji koji služe za čuvanje podataka imaju zajedničku osnovu: sve se dešava na nivou fajlova i uz pomoć PC računara. Zato treba slediti pravilo: čuvajte Vaše fotografije na dve različite vrste medija, najmanje na dve različite i udaljene lokacije.
Online foto arhiva podrazumeva pristup 24/7 preko pouzdane internet konekcije i prestavlja jedan od najpouzdanijih i najbržih načina za čuvanje fotografija.
Među najpoznatijim i najpouzdanijim sajtovima za čuvanje podataka su:
Korisna sugestija: koristite najmanje dva ovakva sajta za čuvanje vaših fotografija.
Osnovni principi i pravila za sigurno čuvanje fotografija su:
Pravilo br. 1
trebalo bi da postoji uvek jedan set originalnih i neizmenjenih fotografija, zapravo originali sa Vašeg fotoaparata, tj. “negativi” u fotografskom žargonu. Prvo ih kopiramo (dupliciramo) i vršimo izmene samo na duplikatima. Originali moraju ostati netaknuti!
Pravilo br. 2
bez obzira na sve, uvek morate imati dva odvojena seta fotografija na dva odvojena medija začuvanje. Tek tada brišite fotografije sa kartice fotoaparata.
Pravilo br. 3
Uvek posedujte kopiju Vaših fotografija na barem jednoj fizički udaljenoj lokaciji, uključujući i online kopiju.
Razlika između Backup-a i Arhive
Backup je proces koji rezultuje pravljenjem duplikata tj. kopija fotografija u slučaju da otkaže računar koji se trenutno koristi.
Arhiva je sigurnosna kopija koja se čuva na udaljenoj lokaciji od kuće, po mogućstvu u sefu u banci, gde je konstantna temperatura i vlažnost vazduha u prostoriji.
Sve ovo se može takođe i u slučaju posedovanja brze internet konekcije uraditi online.
Veoma je poželjno da svaka fotografija ima svoje osnovne podatke – autor, vreme i mesto nastanka i naziv u File Info ili File Description polju, u zavisnosti od programa preko koga ćemo te podatke uneti u sam fajl.
Čačak – U umetničkoj galeriji “Nadežda Petrović” u Čačku u utorak 10. septembra biće otvorena izložba “Nadežda Petrović: s obe strane objektiva”.
Nakon premijere u Spomen – zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu, predstavljanja u Domu Vojske Srbije u Beogradu i Muzeju savremene umetnosti u Banjaluci, ovo je četvrto prikazivanje te izložbe kojom Spomen-zbirka obeležava 140 godina od slikarkinog rodenja.
Izložba u Čačku biće proširena delima iz fonda Umetničke galerije “Nadežda Petrović”.
Stavljajući fotografiju u centar opusa naše slikarke predstavljena je ona sama, ali i fotografije koje je snimala kao pasionirani fotograf.
Mnoge fotografije su retko ili nikada izlagane i one čine okosnicu postavke i kataloga.
Izložba, kojom je započeto obeležavanje 140 godina od Nadeždinog rodenja, realizovana je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Sekretarijata za kulturu i javno informisanje Vlade AP Vojvodine, a zahvaljujući saradnji s institucijama i pojedincima, kao i potomcima porodice Petrović.
Kustos izložbe je Jasmina Jakšić Subić iz Spomen – zbirke Pavla Beljanskog.
Važno je razumeti da ne postoji takva stvar kao što je “savršena” kompozicija. Kod umetničke forme, nećete nikada stići do tačke u kojoj ste postigli savršen snimak, ali ćete kreirati loše i dobro komponovane fotografije. Postoji mnogo elemenata u sastavu fotografije, kao što su detalji gde svaki deluje kao jednostavna smernica i pomaže vam da napravite “jaku” angažovanu fotografiju.
Photo by Snow Peak
Korak 2 – Jednostavnost
Jedna od glavnih stvari koje treba razmotriti je: kako su elementi unutar kompozicije međusobno povezani i zašto ste nešto uključili ili izostavi iz kadra. Često ste u iskušenju da popunite kadar sa mnogo elemenata, ali kada je u pitanju kompozicija, bolje je da budete veoma selektivni u tome šta uključiti u kadar. Neke od najdramatičnijih fotografija imaju vrlo jednostavan ali efikasan sastav. Oko je videlo sliku, a gledalac može dalje sam da je nadograđuje.
Photo by Ewan MacNeilage
Korak 3 – Pravilo trećine
Jedno od najjednostavnijih pravila kompozicije je pravilo trećine, koje je postalo veoma čest alat za amatere kao i za profesionalne fotografe. Metod podrazumeva podelu okvira na trećine, vertikalno i horizontalno, a zatim pomoću tih linija da efikasno podeli svoju sliku. Koristite linije i pomoću tački preseka pozicionirajte tačke od interesa. Ovo pravilo, iako vrlo jednostavno, radi veoma dobro kada se koristi pravilno. Na primer, u okviru pejzaža, kao i kod portreta.
Photo by nandadevieast
Korak 4 – Kompozicija za pejzaž
Korišćenje kompozicije je od suštinskog značaja kada se radi sa pejzažima. Dramatičnost pejzaža postići ćete zapravo uspostavljanjem dobre kompozicije. Zapitajte se šta želite da fokusirate. Da li je to voda, planine u daljini, na horizontu, u zalasku sunca ili stena u prvom planu? Koje elemente zaista želite da naglasite vašim snimkom? Koristeći pravilo trećine, uspostavljate slojevitost fotografije, uverite se da imate efektan prednji plan, da ste u žižu fotografije postavili baš ono što vam je bio prioritet.
Photo by Simon Bray
Korak 5 – Linije
Linije u okviru slike su jedan od najefikasnijih načina da se poboljša dramatičnost snimka. Horizontalne i vertikalne linije daju naročito jaku strukturu fotografiji, dok zakrivljene linije daju opušteniji osećaj. Razmislite gde svaka linija u okviru slike počinje i vodi. Često može biti veoma efikasna liniju koja vodi pogled u okvir snimka, na primer, kada se protežu uz donji ugao, kroz sliku i van ka suprotnom zadnjem uglu snimka. Putevi, reke i pruge su podesni za to kad su u pravim okolnostima.
Kada radite sa horizontalnim i vertikalnim linijama unutar svog snimka, uverite se da je objektiv pozicioniran upravno. Veoma mnogo snimaka unište blago nagnute linije.
Naravno da je moguće korišćenje naknadne obrade da se isprave te greške, ali je daleko bolje da se kroz praksu obezbedi dobro poravnat snimak.
Photo by Rob Ellis
Korak 6 – Oblici
Ako ste razumeli ulogu koju linija igra u sastavu vaše slike, moći ćete da počnete da pravilno procenjujete uticaj oblika. Pokušajte da se odvojite od gledanja kroz tražilo i razmotrite oblike svakog od elemenata u kadru. Važno je da razumete kako oblici komuniciraju jedni sa drugima. Snažne oblike kao što su trouglovi i kvadrati će biti mnogo lakše pozicionirati nego mekše kružne oblike, ali, ukoliko poštujete to kako se svaki element formira, moći ćete snažno oslikati oblike i njihove uzajamne odnose.
Photo by Chris Hiramatsu
Korak 7 – Kontrast u okviru predmeta
Kada se približavate odabranom predmetu, uzmite u obzir kontekst u kome se on nalazi. Kako boje, oblike, teksture i tonove fokusirane tačke uporediti sa onima u okruženju ?
Ako postoji jaka korelacija, bićete u mogućnosti da je na snimku istaknite pomoću kompozicije i tako spojite predmet sa kontekstom. Ako se predmet i okolina u velikoj meri razlikuju, onda pokušajte da koristite kompozicione tehnike za poboljšanje te razlike.
Photo by Simon Bray
Korak 8 – Pozicioniranje
Pozicioniranje predmeta je efikasna osnova dobre kompozicije. Prirodna sklonost je da se glavna fokusirana tačka postavi u mrtvi centar kadra, ali to često može da izgleda čudno i van konteksta. Pokušajte da premestite ključnu tačku u stranu ili u ugao slike da vidite da li na taj način možete napraviti dobar kontekst za tu sliku. Često je slučaj da su portreti najdramatičniji kada je objekat pozicioniran centralno. Na vama je da eksperimentišete, istražujte opcije.
Photo by Neil Singapore
Korak 9 – Negativan prostor
Važno je uzeti u obzir negativan prostor na slici. Kada radite sa manjim objektima, tendencija je da pokušate da smestite kompletnu scenu u kadar. U stvari, makro kokmpozicija je daleko dramatičnija ako se uklopi sa predmetom, sve na jednom mestu, ili da predmet zauzme neki negativan prostor.
Isprobajte nešto jednostavno poput morske školjke ili sata, da vidite kako možete menjati kompoziciju, pokušajte zbijati teme ili im dajte više prostora .
Photo by Armando Maynez
Korak 10 – Ugao
Kada snimate, razmislite o uglu pod kojim ćete prići. Često je najlakše da se fotografiše predmet iz ugla pod kojim obično priđemo, ali kako korespondirate sa predmetom, istražujete različite uglove i pristupe u potrazi za što boljim rezultatom. Tako čete pronaći najzanimljiviji kocept i najbolju kompoziciju.
Korak 11 – Raslojavanje
Slično je kao i rad sa slojevima u pejzažnim snimcima, ne zaboravite na elemente dubine u vašim fotografijama. Korišćenje prednjeg plana je najlakši način da to postignete, tako dobijate osećaj dubine koji vodi pogled kroz kadar.
Photo by Simon Bray
Korak 12 – Simetrija i shema
Efikasna eksploatacija simetrije i sheme može da za izuzetno snažan snimak, naročito kada se radi sa temama kao što je arhitektura. Pažljivo posmatrajte predmet i uočite obrasce (koristeći oblike i linije). Pronađite središnju tačku i pažljivo podesite fotoaparat tako da je žiža fokusirana na predmet. Izbegavajte spoljne efekte koji mogu da pokvare simetriju ili šaru.
Photo by Simon Bray
Korak 13 – Isecanje
U ovom periodu post – obrade, nije sve izgubljeno ako se vratite kući i ustanovite da jedan ili više snimaka nisu onakvi kako želite. Skoro svi foto-alati za obradu fotografija sada imaju opciju da isecaju delove snimka. Možete slobodno izrezati snimak i dobiti kakav god oblik želite. Na primer, možete napravite panoramski snimak pejzaža odsecajući gornje i donje segmente snimka.
Korak 14 – Praksa praksa praksa
Tako, sada imate skup kompozicionih smernica koje treba da vam pomognu na putu do boljih i angažovanijih slika. Čim budete u prilici, idite i isprobajte ove predloge .
Bez obzira na vaše snimke pejzaža, portreta, makro rada , uvek postoji prostor da pokušate poboljšati kompoziciju, da napravite snimak još dramatičnijim.
Ipak imajte na umu, da to nisu pravila za snimanje odličnih fotografija. Ona mogu puno da vam pomognu, ali su tu i da budu prekršena. Kada mislite da ste shvatili kako da ih efikasno sprovedete, budite slobodni da počnete da ih kršite i snimajte svoje fotografije na kreativan način koji vam najviše odgovara.
Jan Soudek je jedan od najsavremenijih čeških fotografa i jedan od napoznatijih umetnika fotografije u svetu. Ima preko 400 samostalnih izložbi, a njegove fotografije su uvrštene u najpoznatije svetske kolekcije.
Rođen je u Pragu 1935., Soudek je ostvario svoj san da postane fotograf. Samosvestan i nezavistan, kao zarobljenik komunističkog režima, radio je kao fotograf godinama u podrumu svoje kuće.
Savladao je fotografiju u potpunosti, oslobodivši svoj kreativni delirijum, svoju indignaciju: mentalnu požudu, požudu ljubavi i telesnog. Kroz svoje crno-bele fotografije predstavio je intrigantnu, grotesknu erotiku na svojim aktovima. Njegove fotografije istažuju više snove nego stvarnost.
Njegove fotografije slave ljudsku prirodu od sedamdesetih godina prošlog veka, a 1977. počinje da radi kolor: ljudska bića – žene, očeve, majke, decu, adolescente. Prolaznost vremena, rođenje i smrt.
Devedesetih godina autentični elementi rukovode njegovu imaginaciju: ljubav i mržnja, lepota i ružnoća, mladost i starost. Sve to u životinjskoj agresivnosti predstavljenih motiva.
“Bio jednom jedan čovek koji je radio u fabrici od šest ujutro do 3 popodne. Živeo je u podrumu kroz čiji prozor je mogao videti zamagljeni, zatvoreni prostor. Taj čovek je bio Jan Soudek i imao je malo više od bicikla kojim je išao na posao i starog aparata Flexaret 6×6. Njegov najvredniji potencijal je bila i jeste njegova enormna energija i nemilosrdna ambicija”
Kao fotograf, radite sa svetlom da proizvede kvalitetne slike. Boja, pravac, količina i kvalitet svetlosti koju koristite, određuju kako će objekat fotografisanja izgledati.
U studiju, sa veštačkim izvorima svetlosti, možete precizno da kontrolišete sve efekte, međutim, većinu slika načinite na prirodnom svetlu.
Dnevna svetlost i sunce nisu pouzdan izvor, jer se menjaju tokom dana, sa vremenom, sezonom, lokacijom i formom scene. Promena dnevne svetlosti može da utiče na oblike, boje i tonove na fotografiji.
Boja sunćeve svetlosti najbrže se menja u sumrak.
Velike promene boje svetla se pojavljuju tokom oluja , izmaglica ili magle i tokom zime.
Pravac svetla menja se kako se sunce kreće preko neba. Oblik i pravac senki se menjaju i različiti pravci sunčeve svetlosti u velikoj meri utiču na izgled scene na fotografiji.
Kvalitet sunčeve svetlosti zavisi od njegove jačine i pravca. Jaka, direktna sunčeva svetlost je “jaka”, jer proizvodi tamne, dobro definisane senke i sjajne akcente, sa jakim modeliranjem forme. Sunčeva svetlost je najjača u toku leta, u podne.
Jako sunce pravi jake boje sjajnijim, ali slabe boje bleđim.
Difuzna ili reflektovana svetlost je mekša, što proizvodi slabe i meke senke i prigušeno svetlo. Difuzna sunčeva svetlost proizvodi fine detalje, ali ublažava i poravnava formu. Slaba sunčeva svetlost daje žive, dobro zasićene boje .
prednje bočno osvetljene
Prednja osvetljenost
Tip osvetljenja koje se kreira kada je sunce iza leđa fotografa zove prednje osvetljenje.
Rad sa ovim osvetljenjem, je verovatno bio prvi fotografski savet koji ste ikada dobili. Ono može da izgleda kao univerzalni recept za dobru fotografiju. Ali to nije.
Argument protiv osvetljenja “preko – ramena”, je to što ono proizvodi efekat spljoštenog objekta fotografisanja, nema ničega što bi iznelo detalje ili dalo utisak dubine.
Ljudsko oko vidi u tri dimenzije i može da nadoknadi loše osvetljenje.
Fotografija je samo dvodimenzionalna, dakle, daje utisak oblika. Dubinu i teksturu može da dočara idealno svetlo koje dolazi sa strane, ili bar pod uglom
.
bočno svetlo
bočna rasveta
Kada steknete iskustvo sa različitim tipovima spoljnog osvetljenja, možete otkriti zanimljive efekte koje postižete promenom ugla pod kojim svetlost pada na objekat.
Kada sačekate da sunčevi zraci promene ugao, da svetlost padne više na jednu stranu, senke će biti na suprotnoj strani objekta.
Bočno osvetljenje je posebno važno kod crno – bele fotografije, koja se oslanja na sive tonove, a ne na boje. Senke dobijene bočnim osvetljenjem otkrivaju detalje koji mogu da kreiraju upečatljive slike, od običnih predmeta koji su inače jedva vredni fotografisanja u crno – beloj tehnici.
Teksture poput talasa peska na plaži, na primer, daju snažan utisak kada su osvetljeni sa strane. Pejzaži, zgrade, ljudi, svi izgledaju bolje pod bočnim osvetljenjem.
Ovo se odnosi i na fotografije u boji. Boja daje gledaocu dodatne informacije o temi i može da nadoknadi nedostatak teksture kod prednjeg osvetljenja, ali često je rezultat mnogo bolji sa bočnim osvetljenjem.
Slike napravljene pri bočnom osvetljenju, obično imaju oštre senke i jake kontraste.
Da bi ste osvetlili senke i smanjili kontrast, možete koristiti neku vrstu reflektora. Kako bi usmerili dodatno svetlo u senku koristite i osvetljavanje blicem, šta god je zgodno.
pozadinsko osvetljenje, Majuscule
Pozadinsko osvetljenje
Kada je sunce ispred fotografa, dolazi direktno u kameru, imate ono što se naziva pozadinsko osvetljenje.
Ovaj tip osvetljenja može biti veoma efikasan za fotografije ljudi napolju, na jakom suncu.
Pozadinsko osvetljenje može da zahteva korišćenje reflektora ili osvetljavanje blicem, što će ulepšati tamne senke i naglasiti detalje na objektu.
Pozadinsko osvetljenje se koristi da proizvede efekat siluete.
Kada koristite pozadinsko osvetljenje, izbegavajte da sunčevi zraci padaju direktno na objektiv (osim za specijalne efekte).
Zonericu ili neki drugi način zasenčenja objektiva, treba koristiti da bi izbegli odbljesak.
