Vedro, sunčano popodne u Havani…
Par odlučujućih trenutaka…
Kuba je bila moj lek.
Havana je bila moj eliksir.
To je moje ćutanje, moja samoća ćutanja, tesno povezana sa Kubom.
Želeo bih da podelim sa ostatkom sveta svoj svetlosni potpis.
Tako smo mali iza sopstvenih očiju, iza naše otmene odeće, za naših omiljenih boja.
Želeo bih da prenesem emocije i viziju u sećanje auditorijuma.
Ulična fotografija je Zen – u svakom smislu te reči.
Nenad Nikolic
