Prva faza: Sećate li se onih dobrih starih dana!? Svako i sve je fotogenično i vredno da se fotografiše. Sa malo ili nimalo veštine i/ili razumevanja kako kamera funkcioniše, mladi fotograf provodi svoje vreme slikajući sve – i mislim baš sve – prijatelje, pse, ljude, drveće, puževe, vlati trave, automobile, izlazak i zalazak sunca i naravno samog sebe. Zatim, sa entuzijazmom (širom otvorenih očiju), koji je obično rezervisan za mlade ljude, fotograf prikazuje fotografije širom Interneta – Facebook, Instagram, Tumblr, DeviantArt, MiSpace, etc.
Druga faza: Čekajte malo, nešto se ovde dešava… S vremena na vreme, naš mladi prijatelj fotograf vidi nešto u jednoj od fotografija čega nema u drugoj – prisupa tome kroz do tada nepoznatu estetiku i to ga veoma privlači. Ljudi komentarišu, ljudima se to dopada, nekoliko puta biva share-ovano. Ljudi to zaista vole… Možda, misli mladi fotograf, da je ova igra sa fotografijom mnogo više od toga. Možda je to nešto što prevazilazi snimanje uspomena, prijatelja, cveća i oblaka iz puke zabave, možda tu postoji i poslovni aspekt svega toga. Naravno da postoji! On smišlja ime, kreira web stranicu i fotografije naseljavaju društvene medije poput divlje reke.
Treća faza: Rad! Besplatan rad u početku… Skoro preko noći, čini se, prvo prijatelji, onda i nepoznati počinju da kontaktiraju našeg mladog fotografa i traže da snima. Ako on/ona ima iole smisla za posao, on/ona počinje da traži odgovarajući honorar za svoj trud, ali nažalost (važi za većinu nas) preovladjuje racionalna potreba za novcem, hranom, svakodnevnim životom itd… Fotograf počinje da snima i besplatno i za honorar.
Četvrta faza: Legitimnost! Odjednom – ponekad preko noći, čini se – mladi fotograf naporno radi i fokusira sve svoje vreme na učenje i na umetnost i uz pomoć nekoliko srećnih kontakata njegov rad ljudi počinju da primećuju. Umesto da snima prijatelje i porodicu, fotograf sada radi sa agencijama i rezerviše poslove sa legitimnim klijentima.
Peta faza: Doduše, ova faza je najteže da se opiše i/ili predvidi, jer je previše varijabli u svemu tome. S jedne strane, ako naš mladi fotograf nastavlja da napreduje i biva zaista okružen grupom talentovanih ljudi, svi oni imaju mogućnost da nastave dalje, rade reklame, časopise, bilborde, da se bave umetnošću i to sa osmehom na licu. Ako, je međutim, mladi fotograf okružen “pogrešnim” ljudima (ovo je subjektivno), onda postoji šansa da bude umoran ili čak iznuren, ciničan, pun jeda i zavisti.. Ovaj tip čoveka možemo sresti u skoro svakom segmentu rada u društvu…
P.S. Setimo se dana kada smo raspakovali kutiju, podigli kameru, dok se negde u daljini odvija monumentalna verzija igre pod nazivom “Krug Života”. Razmišljamo o nebrojenim mogućnostima koje su pred nama.
Napisao John Schell
Kod fotografa entuzijasta – amatera, koji ne zaradjuju za život svojim fotografskim umećem, ove faze bi trebalo da budu malo drugačije. Iako, ne retko, modeli ponašanja fotografa amatera se ne razlikuju od profesionalnog modela ni po stavu, ni po pristupu. Tako rastrećujuća i krativna uloga fotografske umetnosti kod ljubitelja iste ponekad preraste u svoju suprotnost.
Pokušajte da pronađete sebe u ovom dijagramu:
Možda i ovo pomogne:
Srećno i dobro Vam svetlo!