Termin pejzaž potiče od holandske reči “landschap”, što bi u prevodu na engleski značilo “landship.”
To predstavlja segment prirode iz jedne tačke gledišta i obuhvatala zemlju kao i životinje, zgrade i ljude.
Da se vratimo u blisku istoriju kada su se pejzaži prvobitno koristili od strane slikara i drugih umetnika da prvenstveno popune prazan prostor iza jednog lica (ili licu mesta). Međutim kao umetnost i fotografija on je evoluirao, “pozadina” ima umetničku vrednost sama po sebi!
Danas je pejzaž veoma popularan pravac u fotografskoj umentnosti.
To je fotografija koja se fokusira na prirodni svet i ima svoju svrhu…
Svrha je u sledećem:
Pejzaž mora da nam ispriča priču
Dobra pejzažna fotografija treba da napravi vezu sa gledaocem i da ispriča jedinstvenu priču. Dobar pejzaž će imati zadatak da pronađete nove zanimljive detalje na fotografiji za nekoliko meseci nakon što ste je prvi put ugledali. Hvatanje trenutka u vremenu i njegovo očuvanje je zaista neverovatan proces. To vas može podsetiti na određeno mesto, na određeni renutak ili u period u vašem životu.
Da pokaže nešto više nego što se zaista vidi
Stvarna veština pejzažne fotografije dolazi od pronalaženja lepote u svakodnevnom životu. Eliot Porter, američki fotograf prirode kaže: “Svi ciklusi života su lepi.” Ovaj citat zaista važi za pejzažnu fotografiju koja traga za “specijalnim delovima” u životu oko nas. Mnoge poznate pejzažne fotografije su snimljene na mestima koja se obično ne smatraju lepim. Fotograf bira šta da uključi a šta da isključi iz fotografije i dajući svoje jedinstveno viđenje fotograf bira scenu koja najbolje predstavlja njegov kreativni naboj i viziju. To se sve zajedno desi u trenu kada pritisnete okidač kamere i fotografija nam otkrije nešto posebno i spektakularno.
Kada osećanje za trenutak podelimo sa drugima
Drugi aspekt fotografisanja pejzaža je da podeli osećanja koje dolaze zajedno sa ovim neverovatnim trenucima u kojima nastaje fotografija. Jedno je kada sami vidite ove trenutke, a sasvim drugo kada ih možete podelitisa drugima.
Da podsetimo ljude na lepotu našeg sveta
Konačna svrha govori o sposobnost da podsetimo ljude na lepotu prirode i svet prirode u kome živimo. U životu često nemamo vremena ni da da se zaustavimo i pomirišemo ružu. Tada obično ostajemo bez stvarne veze sa spoljnjim svetom. Pejzažna fotografija treba da nas podseti na vezu koju imamo sa zemljom, da nas podseti da se zaustavimo na tren, duboko udahnemo i da budemo svesni ove naše povezanosti. Pejzažne fotografije takođe pokazuju i snagu i slabost Prirode – nestabilnu lepotu pustinje i zemlju koja treba da bude zaštićena. Čin fotografije samo intenzivira naš vizuelni doživljaj svega navedenog.
Ono što nije landscape fotografija?
Landscape fotografija nije foto-žurnalizam, to nije dokumentarna fotografija, njen cilj nije da nužno uhvati prizor u svom uobičajenom stanju. Mi zapravo čekamo svetlosne i vizuelne uslove koji transformišu obično u neobično.
Izazovi
Pejzažna fotografija može biti izazovna – u svom odnosu u sa nepromenljivim uslovima zemljišta. Nemamo pomagala za zvuk kao u filmu. Moramo da postojimo unutar prirodnog sveta (za razliku od slikara koji imaju malo više prostora), a nemamo ni studio, ni osvetljenje koje pomaže da izdvojimo najbolji detalj iz svakog kadra. Dodajte tome da pokušavamo da snimimo dinamičnu scenu sa statičkim medijumom i da stvorimo dubinu sa dve dimenzije.
Međutim, nije svaki put svetlost adekvatna, vetar je prejak ili se mnogobrojni turisti ubacuju u kadar – to čini trenutke stvaranja još više posebnim!
Napisao © Robert Hirsch