Until We Bleed je prva samostalna izložba fotografija Slavice Dolašević.
Serija fotografija opisuje varijacije i razvoj emocija u odnosu dvoje ljudi. Osećanja koja se u nama dešavaju, rastu, i ne mogu da se izliju u reči, jer od reči nisu stvorena – slike, koje grade snove i iluzije u njima jedino mogu da ispričaju njihovu priču. Utvare ne postoje, one su produkt naše mašte, i što ih više idealizujemo, one postaju sve veće, obavijene velom straha. Ako se udaljimo i okrenemo leđa istim tim strašilima, sve će postati film, slika, fotografija. Biće iza nas.

Until We Bleed
Сутра у 19:00.
Jazz Club Čekaonica
Domaćin Slavica Dolašević i David Pujado.

---

---

Slavica Dolašević, rođena 28.10.1990. u Beogradu. Diplomirani Grafički dizajner na Fakultetu za umetnost i dizajn, Megatrend Univerziteta. Završila je srednju Školu za Dizajn u Beogradu, smer grafički dizajn. Bavi se fotografijom, grafičkim dizajnom, slikarstvom i ilustracijom.
http://slavicaaa.tumblr.com
http://lvcymal.tumblr.com

Božidar Vitas je rođen 26. novembra 1939. godine u Beogradu, na Dorćolu, gde i sada živi.

Svetlopisanjem se bavi od 1957. godine.

Samostalno izlagao 96 puta (69 izložbi svetlopisa, 15 projekcija dijapozitiva u boji i 12 projekcija svetlopisa) širom Srbije.
Dva puta samostalno izlagao u Solunu, jednom u japanskom gradu Tađimiju, šest puta u Frankfurtu na Majni, dva puta u Doboju (Republika Srpska) i jednom u Travniku (BiH).

Učesnik je 235 kolektivnih izložbi i likovnih manifestacija u zemlji i inostranstvu, kao i 46 likovnih saborovanja (kolonija).
Na dosadašnjim izložbama prikazao je javnosti više od 2000 različitih svetlopisa i oko 1300 različitih dijapozitiva u boji. U muzejskim i privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu ima više od 200 radova.

---

Dobitnik je četrdesetdevet nagrada i priznanja iz oblasti fotografije od kojih 25 međunarodnog ranga. Dobitnik je četiri priznanja FIAP. (Međunarodna organizacija umetničkih fotografa).

Član je i jedan od osnivača Udruženja umetnika Železnica Srbije, Udruženja novinara Srbije; Međunarodnog udruženja novinara, Foto saveza Srbije, FIAP – Međunarodnog udruženja fotografa, Udruženja likovnih umetnika «Leonardo» iz Novih Banovaca, ULU „Pirgosart“ iz Pirota i Udruženja likovnih umetnika «Sergej Jovanović» iz Beograda. Počasni je član Srpske književne radionice Frankfurt na Majni i Udruženja likovnih umetniak „Svetlost“ u Lapovu.

Izborni je predsednik Skupštine Foto saveza Srbije sa mandatom do 2015. godine.

Izborni je predsednik Udruženja umetnika Železnica Srbije od aprila 2004. sa mandatom do maja 2014. godine.
Više godina unazad, zaredom, nalazio se na listi 10 najuspešnijih fotografa Foto saveza Srbije.
U Foto savezu Srbije nosilac je umetničkog zvanja Kandidat majstor fotografije, (2005).

Na svetskoj fotografskoj umetničkoj sceni nosilac je zvanja Umetnik fotografije – AFIAP koje dodeljuje Međunarodna federacija umetničkih fotografa (Fédération Internationale de l’Art Photographique) (2009).

Tragajući za sopstvenim smislom, za suštinom postojanja unutar životnog vrtloga, Božidar Vitas je napravio kaleidoskop sopstvenog odraza opredmećujući svetlopisima svoje impresije radi davanja svima drugima.

Autor: Božidar Vitas

Rođen sam 1944. u Batini, pitoresknom naselju pored Dunava, gde sam uz blagi zagrljaj umorne reke, koja ne zna za granice, i milovanje ruže vetrova koji nepristrasno posmatraju tok života u dolini plača, naučio da volim prirodu i ljude.

Odavde sam poneo bisage pune lepote u koje, s vremena na vreme, posežem da bih odagnao sivilo svakidašnjice.

Bio sam nadničar naroda (učitelj), sluga istorije (istorijski arhivist), zastupnik naroda (profesionalni političar) i advokat javnosti (novinar).

Sada sam fotograf – do kraja života.

Fotografijom sam se počeo baviti u Somboru početkom 70-tih godina prošlog veka pod uticajem sada već pokojnog prijatelja Ladislava Petreša, majstora umetničke fotografije.

 

Ubrzo je, međutim, oprema završila na dnu ormana.

Nakon četrdesetogodišnje stanke, na ohrabrenje Stevana Petea, fotografa 1. kategorije, ponovo sam uzeo fotoaparat u ruke. Zaspao sam, kako volim da kažem, u analogno, a probudio se u digitalno doba.

Pre koju godinu priključio sam se Foto klubu „Rada Krstić“ u Somboru i učlanio se u Foto savez Srbije.
Ove godine sam dobio zvanje F1 FSS.

Tražim lepotu da bih našao dobrotu. Nalazim je u očima znanih i neznanih koje portretišem, u prirodi gde obitavaju oni koji je poštuju.

Posebno me zaokuplja apstrakcija. Smatram je jedinom apsolutno slobodnom formom. Ona je u najtananijem dosluhu sa tajnama stvaralaštva.

Ištvan Virag

“Ovaj posao posebno ima tendenciju da promeni život više nego većina drugih.”
Steven Meisel

Steven Meisel (1954 – ) je autor mnogih prelepih fotografija. Notorno povučen, ali beskrajno uspešan, on je jedan od najcenjenijih fotografa u svetu mode i zabave. Za više od dve decenije, on je pomogao da lepe žene kao Christy Turlington i Naomi Campbell izniknu kao supermodeli, a zadržao da Madonna izgleda sveže i privlačno uprkos njenim godinama. Vizionar iza naslovnih stranica Vogue-a, Vanity Faira, modnih kampanja Calvin Klein-a, Steven Meisel je zaslužio da bude medju prvima skoro tri decenije i zahvaljujući njemu najlepši ljudi sveta izgledaju još lepše, izražajnije, elegantnije.

Art Wolfe (1951 – ) je majstor kompozicije, čarobnjak koji kreira vizuelne simfonije za oči i dušu. Putujući hiljade milja svake godine, da bi otkrio portrete divljine, njegove fotografije divljih životinja poručuju ono što nam i on sam govori: ” Fotografije su mi najuspešnije kada sam u direktnom kontaktu – oči u oči sa životinjama. To je osećanje trenutka.”
Sa preko 30 godina prakse, radio je na svakom kontitnentu, na stotinama lokacija.
Njegove slike su pravi dokaz živog sveta koji brzo nestaje, pejsaža i urođeničkih kultura.
One čine poslednju inspiraciju svima koji žele da ih očuvaju. Negove fotografije su prepoznatljive širom sveta po koloritu, kompoziciji, perspektivi.
Wolfe-ova fotografska misija je multidimenzionalna: umetnost, život divljine, žurnalizam.
Sačinio je preko 60 knjiga i dobitnik je mnogih prestižnih svetskih priznanja.

Foto arhiva Arta Wolfe-a (1951 – ) je jedna od najvažnijih biblioteka fotografija sa tematikom prirode i istorije sveta.
Slike flore, faune, pejsaži i fotografije kulture urođenika…
Njegove fotografije hvataju prefinjenu lepotu i čudo najudaljenijih kutaka planete, dokumetujući retke vrste i pejsaže dragocene za generacije koje dolaze.

One su čvrst dokaz postojanja i molbe za očuvanjem postojećeg.

Frederick H. Evans (1853-1943) je bio nabolji poznati fotograf srednjevekovih katedrala, kao što je fotografija katedrale u Velsu, jedan od najboljih primera njegovog fotografskog umeća. Počeo se baviti fotografijom 1898.godine, kao penzionisani prodavac knjiga.

Evans je takođe radio na polju portretisanja, pejsaža i fotomikrografije (nastale korišćenjem mikroskopa), gde je postigao isti intenzitet koji karakteriše njegove snimke katedrala. Čvrsto je verovao da samo perfektan negativ može doneti dobru fotografiju i podigao je standarde izrade fotografija njegovog vremena. Koristeći istovremeno dva pristupa – beskompromisno dobre negative i piktorijalni senzibilitet i stil, Evansov rad, koji je nastao pre više od jednog veka godina, nastavlja da nas pokreće i inspiriše.