Zahvaljujući Predragu Vučkoviću, spuštali smo se niz strmoglave bele padine, leteli slobodnim padom s visine od nekoliko stotina metara, ronili najlepšim morima sveta i shvatili zašto je ekstremni sport tako privlačan i uzbudljiv. Sada je na redu kanjoning, naizgled bezazlen i ne tako atraktivan sport, ali samo naizgled
Kanjon Međurečki potok
Mnogo je napora i truda potrebno za prolazak kanjona, a samim tim i za svaku fotografiju.
16 mm, ISO 200, f/3,5, 1/1.250 s.
Peđa Vučković i dalje uspešno spaja dve velike ljubavi: prema fotografiji i ekstremnom sportu. Istražujući lepote i uzbuđenje koje donose razne sportske vratolomije, dospeo je i u duboke, hladne i mračne kanjone koji, za one najhrabrije i najistrajnije, kriju neslućene lepote i izazove. Peđa je, zajedno s Milošem Radevićem (jedan od vodećih ljudi u gorskoj službi spasavanja), oformio tim ”Extreme Canyoning”. Njega čine zaljubljenici u različite vrste ekstremnog sporta, a kanjoning (Canyoning) ih spaja kroz alpinizam, ronjenje i boravak u prirodi! Kanjoni predstavljaju pravu netaknutu prirodu i zaista malo ljudi može kroz njih da prođe, naročito kroz one ekstremnije. Ipak, Peđa na sve ovo doda i skoro 30 kg foto-opreme s kojom se spušta niz uže, penje po klizavim stenama, roni, pliva, hoda po vodenom toku, provlači kroz uske procepe… i to sve zbog dobre fotografije!
Kanjon Međurečki potok
Izgled kanjona zavisi od položaja sunca jer to određuje s koje strane i kako će kanjon biti osvetljen.
16 mm, ISO 200, f/4,5, 1/800 s
Samo za iskusne Fotografisanje u kanjonu vrlo je zahtevno i to od samog početka. Pored pomenutih tehnika, neophodno je poznavati i planinarske tehnike, sistem orijentacije i navigacije i traženje pravog puta, jer su kanjoni najčešće u zabačenim predelima, daleko od domašaja civilizacije. Fotograf nosi opremu, tešku i kabastu, i uz sve to mora paziti da je ne razbije o stene ili pokvasi, a u kanjonima je svuda spoj kamena i vode. To sve otežava uspešan prolazak. Na ekspedicijama s ”Extreme Canyoning” timom Peđa nosi dva fotoaparata i jedno podvodno kućište, s tim da je jedan fotoaparat zaštićen od vode, a drugi se nalazi u kućištu. Kao i u svakoj oblasti fotografije, i ovde je najveći izazov – kako snimiti svu lepotu kanjona na nov i inventivan način, kako pridobiti gledaoce jedinstvenim pogledom na, ionako mnogima nedostupna mesta, kao što su kanjoni?
Foto-oprema
U zavisnosti od vrste kanjona, Peđa određuje koju će opremu nositi. Osnovnu opremu čini Nikon D3 i tri objektiva (16 mm, 17–35 m i 14–24 mm). Tu je i podvodno kućište veoma osetljivo na udarce i ogrebotine, a teren je vrlo zahtevan i grub. Da bi dočarao ambijent kanjona koji je uvek veoma uzak, Peđa koristi širokougaone objektive. Svetlosno jaki objektivi se podrazumevaju jer u kanjonu nema svetla. Peđa to ističe kao veliki izazov za fotografa jer u lošim svetlosnim uslovima treba snimiti dobru i atraktivnu fotografiju. U uskim kanjonima voli da se fokusira na svetlosne rupe, koje koristi kao snopove svetlosti za osvetljavanje nekoga ili nečega u kanjonu, i time daje akcenat fotografiji.
Nikada ne koristi blic!
Kanjon Međurečki potok
Svako godišnje doba kreira drugačiji izgled kanjona.
16 mm, ISO 400, f/2,8, 1/400 s.
Voda, vazduh, zemlja
Specifičnost kanjona jeste to što ih čine stene, mahovina, trava, drveće, voda… Oni su često mračni, što dodatno otežava fotografisanje. Peđa je, naravno, primenio svoje veliko iskustvo u snimanju raznih sportova, pa je upotrebio podvodno kućište za svog ”mezimca”, fotoaparat Nikon D3, da bi fotografisao direktno iz vode, i to tako da pola fotografije bude snimak pod vodom, a pola nad vodom. Pukotine kroz koje se probija sunce iskoristio je na sličan način kao kad fotografiše pod vodom, pa su tako nastali snimci koji na izuzetan način dočaravaju svu lepotu kanjona, ali i zahtevnost terena. Iako 90 odsto fotografija snimi iz ruke, Peđa nosi i mali stativ, koji je neophodan kada je količina svetla minimalna. Na pitanje kako nastaju ovi snimci, Peđa s osmehom kaže: ”Teško!” Uglavnom dok pliva u vodi koja je jako hladna, oko 5-6 stepeni Celzijusovih, ili se nogama oslanja na neke stene pod vodom da bi bio stabilniji, jer su ekspozicije često veoma duge zbog pomenutog nedostatka svetla. Kada tome dodate nekoliko sati provedenih u vodi, jasno vam je koliko je ovaj poduhvat težak i zahtevan. Specifičnost kanjona jeste što nema povratka, već samo izlaska na drugu stranu, pa treba voditi računa i o vremenu – da ekipu ne uhvati mrak.
Kanjon Bogutovski potok
U njemu preovladavaju senke i jaki kontrasti. 14 mm, ISO 1.600, f/2,8, 1/30 s.
Autor teksta Milan Živković
Preuzeto iz časopisa REFOTO