Diagonal Method (DM) je “metod†kompozicije koji je u maju 2006. sluÄajno otkrio Edwin Westhoff. On je istraživao odnose koji su u fotografiji, odnosno likovnoj umetnosti, poznati pod nazivom “Pravilo trećinaâ€. Diagonal Method za sada nije potvrÄ‘ena teorija, ali nije ni derivat pomenutog pravila trećina i pravila zlatnog preseka. Ovaj metod je registrovan 23. oktobra 2006. u Kongresnoj biblioteci u VaÅ¡ingtonu pod brojem Txu-328-140 i Amsterdamu (Merkplaats) pod brojem 4.620517.1, 23. jun 2006.
Edwin Westhoff u svom tekstu tvrdi:
TehniÄka strana metoda dijagonale je jednostavna: Svaki ugao umetniÄkog dela (slike, fotografije, grafike…) može se podeliti na dva ugla od 45 stepeni. Linija koja deli ugao od 90 stepeni naziva bisekciona linija (bisekciona linija je ona koja deli ugao na dva jednaka dela). ProuÄavajući slikarstvo ili fotografiju može se primetiti da autori intuitivno postavljaju važne elemente baÅ¡ na dijagonalu, s mogućim odstupanjem od jednog do jednog i po milimetra. Diagonal Method je nazvan tako jer su te linije takodje matematiÄke dijagonale dva preklapajuća kvadrata koji zajedno Äine pravougaonik, (pogledaj sliku 1).
Slika 1.
Westhoff smatra da gledaoci kao i umetnici sliku posmatraju prateći bisekcione linije ili dijagonale.
Razlika između postojećih teorija kompozicije (pravilo trećina i zlatnog preseka) i metoda dijagonale je u tome što potonji nije usredsređen na stvaranje dobre kompozicije, već na pronalaženje detalja koji su umetniku važni u psihološkom ili emotivnom smislu. Gledano na tom nivou, metod dijagonale potpuno je subjektivan. On se ne bavi postavljanjem linija ili oblika na odredjeno mesto sa namerom da kadar bude kompoziciono dobar.
Metod dijagonale možemo upotrebiti kako bismo otkrili Å¡ta je umetniku bilo važno. Pozicioniranje važnih detalja umetnik je uradio najverovatnije nesvesno. Zato je metod dijagonale tako precizan. Naravno, moguće je drugaÄiji izrez napraviti i kasnije kako bi detalji koji su fotografu važni zauzeli mesto negde na dijagonalama.
Metod dijagonale
Kadar na filmu leica formata ili na full frame Äipu je pravougaonik Äiji je odnos strana 2:3. U tom pravougaoniku mogu se iscrtati dva kvadrata koji se
preklapaju po sredini (slika 1). Otkrio sam da umetnici poput Rembranta, slavni fotografi, ali i fotografi amateri, Äesto postavljaju detalje, kao Å¡to su na
primer oÄi kod portreta, taÄno na dijagonale, kaže Westhoff.
Da bih testirao ovu tvrdnju koristio sam providan lejer sa samo jednom bisekcionom linijom (vidi sliku 2).
Slika 2.
Da biste proverili taÄnost metoda dijagonale neophodno je precizno poravnati ugao ovog lejera sa Äetiri ugla umetniÄkog dela na kome želite da proverite teoriju. (Nije moguće videti koji detalji leže na liniji dijagonale bez providnog lejera.) Važni detalji slike mogu se naći na putu bilo koje od Äetiri dijagonale. TaÄke na slici 3 mogu predstavljati takva mesta. Na slici formata 30x20cm detalji Äesto leže na dijagonali sa odstupanjem od 1-1,5mm. Preciznost tih ponavljanja bila je odluÄujući detalj Westhoffovog istraživanja. Ako bi metod dijagonale bio neprecizan koliko je to pravilo zlatnog preseka, odrekao bih se svih svojih istraživanja, tvrdi Westhoff. Tražio sam teoretsko objaÅ¡njenje metoda dijagonale u knjigama koje se bave kompozicijom ali nisam naÅ¡ao niÅ¡ta upotrebljivo. Rudolf Arnheim, u svom klasiku “Umetnost i vizuelna percepcijaâ€, pominje kvadrat, “iznudjene linije†i “iznudjena poljaâ€, ali Äudno je da nema ni jedne reÄi o umetnosti pravougaonika. Njegovo istraživanje bavi se samo delima kvadratnog formata.
Slika 3
Brian Thomas, u svom delu “Geometrija i piktoralna kompozicija†testira 98 slavnih slika pronaÅ¡avÅ¡i u tim radovima mnogo geometrijskih formi, meÄ‘utim nije doÅ¡ao do zakljuÄka koji se odnosi na korišćenje jednog metoda viÅ¡e od drugih. Mislim da je Äudno da nije pronaÅ¡ao niÅ¡ta ubedljivo. MeÄ‘utim, da nisam sproveo vizuelni eksperiment, verovatno je da ni sam ne bih pronaÅ¡ao niÅ¡ta interesantno. Moje istraživanje nisam zapoÄeo od teorije već gledanjem i eksperimentisanjem. TakoÄ‘e, moja namera nije bila da tražim dijagonalne forme u umentosti niti da otkrijem novi kompozicioni metod. (Sam eksperiment biće objaÅ¡njen kasnije.) Za mene je važno da dijagonalni metod funkcioniÅ¡e i tamo gde pravilo trećina i zlatnog preseka ne funkcioniÅ¡e. (Pravilo trećina se može upotrebiti kako bi izbegli postavljanje malih i srednjih objekata u centar kadra, ali ni tu nema pravila. TakoÄ‘e, ne postoje studije kojima je teorija pravila trećina dokazana).
Najveća razlika izmeÄ‘u dijagonalnog metoda i pravila trećina je da autori ne stavljaju svesno bilo kakav detalj poput cigle ili lampe na odredjeno mesto u kadru samo sa namerom da poboljÅ¡aju kompoziciju, već da nesvesno traže mesto koje im je emotivno i psiholoÅ¡ki važno i onda tu postavljaju važne elemente slike. Prva fotografija koju sam na taj naÄin testirao bio je portret koji je snimio jedan od mojih uÄenika (slika. 4). Rezultat me je iznenadio, neću reći Å¡okirao, jer se dijagonala naÅ¡la taÄno u centru oka modela (žuta linija).
Slika. 4 (Crne linije pokazuju pravilo trećina)
ZakljuÄak
- Metodom dijagonale možemo otkriti skrivenu taÄku interesa na umetniÄkim delima.
- Detalje možemo postaviti na sve Äetiri dijagonale.
- Na jednoliÄne pejzaže i arhitekturu pravilo dijagonala nije primenjivo.
- Dijagonalni metod najÄešće se može otkriti kod portreta i u socijalnoj fotografiji.
- Dijagonalni metod je koristan ukoliko kasnije poželimo da promenimo izrez fotografije.
- Ponekad linije koje formiraju elementi fotografije, poput ruku, nalaze se na, ili Äine paralele dijagonala.
- U reklamama, male stvari poput satova ili oka modela Äesto leže na dijagonalama.
- Detalji koji su važni za umetnika gotovo uvek leže do 1 milimetar od dijagonale.
Fotografije i slike
Fotografija: Spencer Platt, PobedniÄka fotografija World Press 2006
ÄŒetiri dijagonale prelaze preko oÄiju Äetiri osobe u autu.
Na ovoj fotografiji pod nazivom “Glad†vidimo mršavu devojku, toliko mršavu da je njena odeća sužena štipaljkama.
Diskutabilno je da li bi neko ko nije jeo danima i ko je vrlo gladan, prvo pojeo Äokoladu ako je imao drugi izbor, ali možemo reći da je trenutak na slici pojaÄan dijagonalom koja polazi iz levog ugla i prolazi izmedju zuba devojke i table Äokolade. Primećuje se da dijagonala ne prolazi kroz njeno oko, i da je distanca izmedju dijagonale i oka 5mm. Dijagonala Äesto prolazi kroz oko ali ne i ovde, jer oko nije najbitniji deo slike. Preciznost metoda dijagonale je zapanjujuća.
Integralnu verziju Metoda djagonale možete preuzeti ovde:
Edwin Westhoff
Prevod: Zoran ÄorÄ‘ević MF AFIAP