Nikada više Fukušima – izložba fotografija – Ryuichi Hirokawa

U organizaciji Udruženja građana za očuvanje mira, kulture i obrazovanja SOKA

Pod pokroviteljstvom Njenog Kraljevskog Visočanstva
princeze Jelisavete Karadjordjević

Ryuichi Hirokawa

Od Černobilja razmišljam o Fukušimi

“Kada sam počeo da izveštavam o nesreći u Černobilju, nisam razmišljao o tome koliko je radioaktivnost nekontrolisana. Verovao sam da ljudska mudrost može da prevazidje sve tragedije. Ali sada sam shvatio koliko je takva ideja lišena svake pameti.


Količina naše krivice je zapanjujuća, jer smo stavili moć odlučivanja o životu i smrti
naše dece u ruke naučnika i političara koji žele da zaštite nuklearni potencijal zbog
svojih interesa.

Posetio sam Černobilj tri godine nakon nesreće i video sam da su mnoge stvari skrivene. Svuda sam mogao videti da je bolest veoma uznapredovala. U Belorusiji i Ukrajini su mnogi lekari i obični ljudi prijavljivali razne bolesti, naročito rak tiroidne zlezde kod dece i tražili pomoć”.

lmamo mogućnost da stvorimo drugačiju “budućnost”. Od sada pa nadalje, samo od nas zavisi da li ćemo imati vremena da napravimo drugačiji izbor ili ne. Nemamo više izgovora.

Samo oklevanje je sada greh. Moramo stati na kraj usadjenom mišljenju ljudi da se u Fukušimi nije desila nesreća, samo zato da bismo pravili nove nuklearne elektrane. Ne
smemo dozvoliti deci da se vrate u gradove zaražene radijacijom, samo zato da bismo izvozili nuklearnu energiju u inostranstvo. Moramo potpuno promeniti smer da bismo zaštitili ljudska bića.

Ryuichi Hirokawa (1943 -         ) je japanski fotoreporter, ratni fotograf, gradjanski aktivista. Glavni urednik foto mesečnika DAYS Japan. Član je Japanskog udruženja za studije Bliskog istoka, Udruženja Japanskih fotografa, Fotografske asocijacije Japana, Japan Visual Journalist Association (JVJA), itd. Osnivač je doma za nezbrinutu decu u Palestini i Fonda za pomoć deci u Černobilju. Dobitnik je brojnih nagrada od strane Japanske fotografske asocijacije, novinarske asocijacije, Ukrajinske vlade za posebne zasluge i dr .

Daisaku Ikeda, predsednik Soka Gakkai International

“Mnogi ljudi očekuju da nuklearna energija postane vladajući izvor energije u budućnosti. Medutim, kao što brojne nesreće koje se dešavaju širom sveta potvrdjuju, nuklearna energija izaziva seriju nebrojenih opasnosti. Nesreća na Ostrvu Tri Milje u Sjedinjenim Državama pokrenula je brojne reakcije u svetu. Nedugo zatim, radioaktivno izlivanje dovodi do zvanične potvrde da su se slični dogadaji već dešavali u Japanu u prošlosti. Svi takvi incidenti su, zaista, rezultati ljudskih grešaka. Ali u čovekovoj prirodi je da greši i mogućnost da se iste greške ponove u budućnosti su ogromne.” Dijalog sa dr Aureliom Pečei, osnivačem i prvim predsednikom Rimskog kluba, “Pre nego sto bude kasno”, oktobar 1984.

“Dok ne prevazidju odredene kvantitativne granice, otpadi nenuklearnih energetskih izvora nisu fatalni, bez obzira na svoju škodljivost. S druge strane, najmanja količina nuklearnog otpada je potencijalno smrtna. lz tog razloga razvoj i primena nuklearne energije, bez obzira koliko ide u mirovne svrhe, mora biti podvrgnuta najsitnijoj analizi. Obnavljanje korišćenja nuklearnog otpada može se dozvoliti jedino u slučaju nastanka apsolutno sigurnih i neprobojnih metoda vladanja istim. Do tada, medjutim, osećam da bi bilo bolje zaustaviti primenu  nuklearnog otpada i stimulisati modernu nauku da proširi istraživanja na izvore energije koji ne proizvode toksični otpad i koji mogu biti reciklirani, tako da ne postoji opasnost od njihovog ispuštanja.”  Dijalog sa Reneom Juigom. “Zora posle mraka” 1980.

Poruka reziserke filma Hitomi Kamanake

U Rokašo selu se nalazi baza za procesuiranje nuklearnog goriva. U njegovom centru se nalazi elektrana u kojoj se obradjuje istrošeno nuklearno gorivo. Ovo je najnovija fabrika za proizvodnju plutonijuma. Ako ova fabrika nastavi sa radom, Japan ce ući u
novu eru nuklearne energije. Kako bismo mi trebalo da gledamo na ovo? Nalazimo se na raskrsnici i prisiljeni smo da napravimo izbor.

Dokumentarni filmovi Hitomi Kamanake

11. Marta 2011, snažni zemljotresi su pogodili Tohoku oblast u severoistočnom Japanu prouzrokujuci katastrofalno topljenje jezgra nuklearnog reaktora u Fukušima Daici nuklearnoj elektrani.


Medjutim, uprkos tome, veliki broj porodica i dalje živi u kontaminiranim oblastima. Režiserka Hitomi Kamanaka je shvatila da, ljudi koji žive u Belorusiji i koji i dalje pate od posledica černobiljske nuklearne katastrofe, imaju da nam ponude vredne lekcije. Mi se nalazimo na prekretnici: živimo u vreme kada su svi ljudi pod rizikom izloženosti radijaciji, a mi odrasli imamo posebnu odgovornost. Učenje iz iskustava ljudi iz Belorusije može nam pružiti važna znanja za opstanak, kao i nadu za budućnost.

Hitomi Kamanaka (1958-           )
Poznata japanska reziserka koji se bavi snimanjem dokumentarnih filmova na temu nuklearnih katastrofa. Ovom prilikom, ona predstavlja dva filma koji su prikazivani u preko 800 gradova sirom sveta, Dobitnica je nagrade 12. Festivala EARTH VISION – Global Environmental Film Festival-a.

Program

17.11 .2016. (cetvrtak)
17:00 Svecano otvaranje izlozbe- Dam Sindikata (do 22h)
18:00-20:00 Film “Mali glasovi iz Fukusime”, Sala 2

18.11. 2016. (petak)
08:00-22:00 lzlozba fotografija – hol Doma Sindikata
18:00-20:00 Film “Rapsodija u Rokaso selu”, Sala 2

19.11 .2016. (subota)
08:00-22:00 lzlozba fotografija -hol Doma Sindikata
12:00-14:00 Film “Mali glasovi iz Fukušime” -Sala 2

20.11 .2016. (nedelja)
08:00-22:00 lzložba fotografija – hol Doma Sindikata
14:00-16:00 Film “Rapsodija u Rokaso selu” – Sala 2
Ulaz slobodan