All posts by admin

Šta je zapravo pejzažna fotografija?

© Irene Becker, Spring time
© Irene Becker, Spring time

Termin pejzaž potiče od holandske reči “landschap”, što bi u prevodu na engleski značilo “landship.”
To predstavlja segment prirode iz jedne tačke gledišta i obuhvatala zemlju kao i životinje, zgrade i ljude.

Da se vratimo u blisku istoriju kada su se pejzaži prvobitno koristili od strane slikara i drugih umetnika da prvenstveno popune prazan prostor iza jednog lica (ili licu mesta). Međutim kao umetnost i fotografija on je evoluirao, “pozadina” ima umetničku vrednost sama po sebi!

Danas je pejzaž veoma popularan pravac u fotografskoj umentnosti.

To je fotografija koja se fokusira na prirodni svet i ima svoju svrhu…

Svrha je u sledećem:

Pejzaž mora da nam ispriča priču
Dobra pejzažna fotografija treba da napravi vezu sa gledaocem i da ispriča jedinstvenu priču. Dobar pejzaž će imati zadatak da pronađete nove zanimljive detalje na fotografiji za nekoliko meseci nakon što ste je prvi put ugledali. Hvatanje trenutka u vremenu i njegovo očuvanje je zaista neverovatan proces. To vas može podsetiti na određeno mesto, na određeni renutak ili u period u vašem životu.

© Davide Agnelli, Siblini
© Davide Agnelli, Siblini

Da pokaže nešto više nego što se zaista vidi
Stvarna veština pejzažne fotografije dolazi od pronalaženja lepote u svakodnevnom životu. Eliot Porter, američki fotograf prirode kaže: “Svi ciklusi života su lepi.” Ovaj citat zaista važi za pejzažnu fotografiju koja traga za “specijalnim delovima” u životu oko nas. Mnoge poznate pejzažne fotografije su snimljene na mestima koja se obično ne smatraju lepim. Fotograf bira šta da uključi a šta da isključi iz fotografije i dajući svoje jedinstveno viđenje fotograf bira scenu koja najbolje predstavlja njegov kreativni naboj i viziju. To se sve zajedno desi u trenu kada pritisnete okidač kamere i fotografija nam otkrije nešto posebno i spektakularno.

Kada osećanje za trenutak podelimo sa drugima
Drugi aspekt fotografisanja pejzaža je da podeli osećanja koje dolaze zajedno sa ovim neverovatnim trenucima u kojima nastaje fotografija. Jedno je kada sami vidite ove trenutke, a sasvim drugo kada ih možete podelitisa drugima.

© Meer GHERSBERG, 3 Mrchen
© Meer GHERSBERG, 3 Mrchen

Da podsetimo ljude na lepotu našeg sveta
Konačna svrha govori o sposobnost da podsetimo ljude na lepotu prirode i svet prirode u kome živimo. U životu često nemamo vremena ni da da se zaustavimo i pomirišemo ružu. Tada obično ostajemo bez stvarne veze sa spoljnjim svetom. Pejzažna fotografija treba da nas podseti na vezu koju imamo sa zemljom, da nas podseti da se zaustavimo na tren, duboko udahnemo i da budemo svesni ove naše povezanosti. Pejzažne fotografije takođe pokazuju i snagu i slabost Prirode – nestabilnu lepotu pustinje i zemlju koja treba da bude zaštićena. Čin fotografije samo intenzivira naš vizuelni doživljaj svega navedenog.

Ono što nije landscape fotografija?
Landscape fotografija nije foto-žurnalizam, to nije dokumentarna fotografija, njen cilj nije da nužno uhvati prizor u svom uobičajenom stanju. Mi zapravo čekamo svetlosne i vizuelne uslove koji transformišu obično u neobično.

© Miodrag Veselinovic, Tri ograde
© Miodrag Veselinovic, Tri ograde

Izazovi
Pejzažna fotografija može biti izazovna – u svom odnosu u sa nepromenljivim uslovima zemljišta. Nemamo pomagala za zvuk kao u filmu. Moramo da postojimo unutar prirodnog sveta (za razliku od slikara koji imaju malo više prostora), a nemamo ni studio, ni osvetljenje koje pomaže da izdvojimo najbolji detalj iz svakog kadra. Dodajte tome da pokušavamo da snimimo dinamičnu scenu sa statičkim medijumom i da stvorimo dubinu sa dve dimenzije.
Međutim, nije svaki put svetlost adekvatna, vetar je prejak ili se mnogobrojni turisti ubacuju u kadar – to čini trenutke stvaranja još više posebnim!

Napisao © Robert Hirsch

Bolje u fotoaparatu – John Grawett

© John Grawett
© John Grawett

John Gravett nam pokazuje kako da postignemo što bolje rezultate “u kameri”, bez potrebe da se to ispravi kasnije u kompjuteru.

Uvek me zapanjuje broj ljudi koji kažu: “To mogu to da sredim kasnije u Photoshopu”.

Ne bi trebalo to da radite. Postoji nekoliko jednostavnih koraka koje svako može preduzeti, da bi dobio najbolje moguće rezultate koristeći digitalnu kameru, bez potrebe da trošite mnogo vremena da ispravljate to kasnije.

Ali prvo, hajde da se odagna romantika digitalne fotografije.

Digitalni fotoaparat ne snima fotografije. On beleži podatke i što bolje podatake snimite, bolji kvalitet slike ćete dobiti na kraju. Poznavanje ovih processa rada sa digitalnom kamerom, može vam pomoći na terenu.

© John Grawett
© John Grawett

Što se tiče dobijanja odgovarajućih boja, stvarno nisam ljubitelj auto balansa bele boje (AWB). On pokušava da svaki snimak ujednači u količinama crvene, zelene i plave boje. U zelenom pejzažu, dodaje plavu, “hladi sliku”. U sumrak, smanjuje količinu crvene, a povećava plave i zelene kanale, dajući nezanimljive boje.

Znamo da snimanjem RAW formata ove boje mogu biti ispravljene u postprodukciji, u Photoshopu, ali bih daleko više vremena provodio na terenu u fotografisanju, nego sedeći ispred računara pokušavajući da ispravim greške.

Podesite odgovarajući balans bele boje (dnevno, oblačno, senka itd.) u kameri kada snimate, ili koristite unapred odredjen tj. prilagođen balans bele boje, ako je osvetljenje promenljivo i varljivo. Na ovaj način ćete se približiti ispravnom balansu bele pa će i boje biti bliže bojama koje ste uočili na terenu. Nemojte misliti da morate podeksponirati svoje fotografije prilikom snimanja da bi “intenzivirali boje”. Prateći histogram, dodatno možete “pogurati” svoje tonove na desno, dobićete više podataka ali pazite da ne izgubite svetle tonove na fotografijama.

© John Grawett
© John Grawett

Pokušajte da snimite dva kadra. Kada se vaš prosvetljeni detalj zadržava u obe slike, svetliji snimak će skoro uvek biti veći (u Mb) a tako i boljeg kvaliteta. Štaviše, svetliji snimak će imati mnogo bolji očuvane detalje u senci, dok sama slika može da izgleda bledo, blago podešavanje srednjih tonova u levels-ima će vratiti bogatstvo boja na slici, bez gubljenja osenčenih tonova. Što manje prosvetljavate senke, to bolje, jer tamni tonovi sadrže najmanju količinu podataka i kada ih prosvetljavata dobijate šum (grain ili noice).

Ako imate filter neutralne gustine koji može poboljšati vašu sliku (u smislu količine podataka), koristite ga. Nemojte čekati da dodate isto u Photoshop-u ili Lightroom-u. Bez njega, teren je često veoma taman, što znači da ga treba rasvetliti u postprodukciji što opet dovodi do šuma na slici. Korišćenje filtera na terenu, kada fotografišemo, sprečava ne samo gubljenje svetlog neba, već može rezultirati da zemlju snimite sa mnogo više karakterističnih detalja.

Nemojte se oslanjati na kloniranje ili brisanje nepoželjnih polja na fotografiji. Pregledajte vašu sliku od ivice do ivice pre pritiskanja okidača na aparatu, budite što oprezniji sa kompozicijom. Dok smo snimali sa filmom, bili smo oprezni da isključimo ono što nismo hteli da bude na fotografiji.

© John Grawett
© John Grawett

Mnogi fotografi sada završavaju sa crop-om, isecaju kadar i ne samo da menjaju oblik formata fotografije, već vrše i njenu rekompoziciju. Tako se slika smanjuje i količina podataka koju ona nosi je manja. Potrebno je da povećate a ne da smanjite količinu podataka kako biste postigli najbolji kvalitet štampe. Dakle, pokušajte da to ostvarite prvo u digitalnoj kameri i videćete da li se kvalitet vaše fotografije poboljšava.

John Gravett je profesionalni fotograf sa preko 30 godina iskustva i jedan od najcenjenijih fotografskih pedagoga u Engleskoj. Zajedno sa suprugom Gejl, on je vlasnik  i upravnik Lakeland Photographic Holidays od 1999. godine. Oko 350 fotografa godišnje prođu kroz njihove foto-radionice kako u Lake District-u, tako na inostranim destinacijama.

© Bolje “u kameri” od John Gravett-a

Dođite na izložbu minijatura

Pozivamo Vas na, 8-mu po redu, izlozbu minijatura, koja se tradicionalno organizuje u kafe – galeriji “Žuta Kuća” u Čačku. Adresa, Raićeva br. 2. Izlozba će biti otvorena u četvrtak 12.03.2015. godine u 18 časova.

Pozivnica-Minijature 2015-200 x100

Igra svetla na fotografijama Hadži Miodraga Miladinovića

– Likovni umetnik fotografije ULUPUDS od 1990.godine
– Majstor fotografije FSS (FSJ od 1989.g.)
– AFIAP od 2012.g.
Rođen je u Aleksincu 1957.g. gde i danas živi.
Fotografijom se bavi profesionalno
Do sada je učestvovao na preko 340 izložbi u zemlji i svetu i osvojio oko 120 nagrada, pohvala i društvenih priznanja.
Samostalno je izlagao 36 puta u: Srbiji, Bugarskoj, Austriji, Grčkoj i u Sibiru
Do sada realizovao veći broj autorskih celina:
* pejzaži
* socijalna fotografija ( o ljudima koji žive od socijalne pomoći)
* Priča o aleksinačkim rudarima
* ratna fotografija sa prostora Bosne i Hrvatske
* “Na SvetojGori Hilandar” priča o životu monaha na Svetoj gori
* Sveta Zemlja i Jerusalim

Autor fotomonografije “Ognjem po Aleksincu” i multimedijalne prezentacije o bombardovanju Aleksinca
Održao projekcije slajdova i predavanja o Svetoj Gori u više gradova Srbije
Koautor foto monografije “Aleksinac za nezaborav”
autor foto monografije “Aleksinac”, knjiga o savremenom Aleksincu
Fotografije objavljivao u velikom broju: stručnih, dnevnih i periodičnih listova, kataloga i brošura.

Žiri završio sa radom na Prvom Internacionalnom Salonu Singidunum 2015

Prvi internacionalni salon fotografije „Singidunum 2015“, u organizaciji Srbija FOTO iz Beograda, privukao je 329 autora iz 55 zemalja sveta sa svih kontinenata.
Žiri u sastavu: Branislav Strugar, Beograd, Radisav Filipović, Leskovac i Nenad Nikolić, Beograd, je 13. i 14. februara 2015. godine, pregledala 3363 digitalne fotografije i  odabrala 1088 kao i 1307 fotografija na papirnoj podlozi i za izlaganje izabrala 444.

Regularnost i rad žirija nadgledao je predstavnik FSS-a Božidar Vitas iz Beograda.
Među izabranim fotografijama najuspešniji autori nagrađeni su sa 144 priznanja (zlatnim, srebrnim i bronzanaim medaljama i pohvalama). Kao i sa dve posebne nagrade: GRANDPRIX Salona i Plave značke FIAP-a, koje su dodeljene autorima sa najboljim rezultatima i najviše primljenih fotografija.

István Virag primljen u Svetski savez mađarskih umetnika fotografije

Veoma smo ponosni što je Gospodin István Virag, član našeg kluba Srbija FOTO, FIAP-a, FKVK „Rada Krstić” u Somboru, Foto-saveza Srbije, i FK “Moholy” u Baji (Mađarska) ostvario veliki uspeh u oblasti umetničke fotografije.

Autor pred fotografijom Look03
Autor pred fotografijom Look03
István Virag i Jozef J. Fekete redovni član Akademije umetnosti Mađarske pred fotografijom Trippers02
István Virag i Jozef J. Fekete redovni član Akademije umetnosti Mađarske pred fotografijom Trippers02

Oktobra prošle godine primljen je u Svetski savez foto-umetnika mađarske nacionalnosti (World Association of Hungarian Photographers), koji okuplja istaknute fotografe iz čitavog sveta.

István Virag u društvu sa predsednikom WAFP dr. Patruš Šandorom
István Virag u društvu sa predsednikom WAFP dr. Patruš Šandorom

Prijem u ovu asocijaciju obavlja se na osnovu preporuke ili poziva, uz podnošenje portfolija i na osnovu ocene nadležnog organa WAHP.

U razgovoru s publikom
U razgovoru s publikom

U Đeru (Győr) u Mađarskoj je 20. januara 2015. priređena promotivna izložba novoprimljenih članova. István Virag je predstavljen  fotografijama „Pogled 03/Look 03” i „Izletnici 02/Trippers 02”.

Petar Sabol – Sharpeye

© Petar Sabol
© Petar Sabol

Petar Sabol “Sharpeye”, rođen je 1981. godine. Fotografijom se bavi od 2007.godine. Posebno ga zanima fotografija prirode i divljine.

Specijalizirao se za područje makro fotografije koje mu je najdraži oblik umjetničkog izražavanja.

Član je fotokluba Čakovec iz Hrvatske i fotokluba Danube iz Srbije. Sudjelovao je na nekoliko skupnih izložbi unutar klubova.


Početkom 2012. počeo je redovitim slanjem svojih radova na 
FIAP ( Federation internationale del’ Art Photographique) i PSA (Photographic Society of America) izložbe i do danas ostvario golem uspjeh.

Počasno zvanje AFIAP (Artiste FIAP) dobio je 2013.godine, a 2014. godine dobija počasno zvanje EFIAP (Excellence FIAP). Dosad je sudjelovao na ukupno 176 FIAP salona, radovi su mu prihvaćeni više od 1500 puta te je osvojio ukupno 137 nagrada, od čega je 71 pohvala i 66 medalja u 29 zemalja svijeta. Na PSA izložbama sudjelovao je 27 puta i osvojio dodatnih 23 pohvale i 27 medalja.

Dobitnik je i FIAP zlatne medalje u UAE na 7th Emirates Photography Competition 2012/116 kao pobjednik u makro kategoriji s fotografijom “Natural abstract”, a koja je i trajno pohranjena u Nacionalnoj biblioteci u Parizu.

Autor: Petar Sabol

Izložba Aleksandre Leković – Omedjeni linijama

Between the lines / Omedjeni linijama – je serija fotografija na kojima preovlađuju  geometrijske forme, pre svega linije,  ali su u kadru uvek prisutni i ljudi, do kojih linije vode ili ih ogradjuju.

© Aleksandra Leković
© Aleksandra Leković

Fotografije su snimane u urbanim prostorima, u kojima okruženje  reflektuje otuđenost koja u tim sredinama vlada, pa nije slučajno to što su na njima ljudi sami ili nesvesni drugih.

© Aleksandra Leković
© Aleksandra Leković

Geometrijski oblici,  površine i teksture na fotografijama  deo su okruženja i našeg životnog prostora,  ali  simbolišu i ograničenja koja nameće svakodnevni život, a njihovo ritmično  ponavljanje oponaša  jednoličnu svakodnevnicu i ubrzani ritam savremenog života, sve ono čime je čovek ovom vremenu pritisnut i stešnjen.

© Aleksandra Leković
© Aleksandra Leković

Ipak, često su linije i oblici kojima je čovek „omeđen“ samo igra svetla i senke i stvaraju privid granica zbog kojih se osećamo usamljeno i otuđeno od sebe i drugih, pa se sa ovih fotografija može čitati i mogućnost izlaza, kroz životni optimizam i hrabrost neophodnu da bi se prekoračila „crta“.

© Aleksandra Leković
© Aleksandra Leković

Martin Chambi – miris Anda

© Martin Chambi
© Martin Chambi

Martin Chambi (1891-1973) je bio Peruanski fotograf rođen u Coaza, na severu Titikaka u Peruu. Smatra se jednim od najvećih umetnika američke fotografije.

Priznat je po svojim fotografijama koje ga čine svedokom dubokih društvenih potresa u Peruu tog vremena. On verno oslikava istorijsko i etničko poreklo, prikazuje agrarno i urbanuo društvo u peruanskim Andima.

U ranoj mladosti napušta rodni Puno i počinje avanturu koja ga transformiše u profesionalnog fotografa.

Priča o Martinu Chambi počela je u rudniku, na visinama Carabaia, kada je video prvi put fotoaparat. Interesovanje za učenje o rukovanju “čarobnom kutijom koja zamrzava vreme“, dovela ga je da radi u studiju “Mak T. Arekuipa Fotograf Vargas“.


Kada je naučio tehniku razvijanja i osnove fotografske kompozicije i rada u studiju, on osniva svoju fotografsku firmu u Kusku. Martin Chambi stiže u Kusko, drevnu prestonicu Inka, najbogatiji i najlepši pre Kolumbovski grad, koji doživljava demografski oporavak nakon dramatičnog opadanja broja stanovnika.

Chambi je medjunarodno priznat, ostavljajući nam lični uticaj i pečat možda najviše od svih peruanskih, pa i latinoameričkih fotografa.
Martin Chambi-ove fotografije razotkrivaju društvenu složenost Anda. One nam svedoče direktno iz srca brdskog feudalizma, zemlje veleposednika, sa svojim slugama i konkubinama, kolonijalnim povorkama, ali i skrušenim, pijanim i slabim pojedincima. Chambi-jeve fotografije prikazuju sve: svadbe, proslave, prve komune; pijanstvo i siromaštvo, javne događaje.

Zato, Chambi postaje simbolično fotograf njegove rase, transformiše predstavu čoveka sa Anda, njegovu milenijumsku melanholiju, večno zanemarivanje, pretvarajući njegov suštinski Peruanski, ljudski, “Vallejo – bol” u istinski i univerzalni.

Chambi kaže: “Čitao sam da misle da u Čileu starosedeoci južnoameričkih naroda nemaju kulturu, da nisu civilizovani, da su intelektualno i umetnički inferiorniji u odnosu na evropski beli narod. Umetnička dela su grafička svedočanstva koja govore više od reči. Zastupam moju rasu i moji ljudi će govoriti kroz moje fotografije“. – Martin Chambi , 1936

Ima mnogo da se nauči od Martina Chambija. On je definitivno neko na koga se treba ugledati ukoliko želite ili se već bavite fotografijom.

Jedan od retkih koji zna kako da ispriča celovitu priču u samo jednoj fotografiji.

To je Martin Chambi.