O vodi su zborili filosofi i mudraci, pretočio joj bitak u muziku veliki Hendl, da dočara žubor koji tka život.
Život koji spaja i razmiče, plavi, zaceljuje..
U nju potanjaju ljudi, zveri, tonu misli, potanjaju zamišljeni svetovi i ništa oblikom isto bez nje ne ostaje…
Branislav Strugar nam skriva Atlantidu njegovih najdubljih poriva, oseta što se pod površinom samo nazru, pa izmaknu, bez kojih ove fotografije nikada ovako ne bi opstale.
Mirišu njegove fotografije, olfaktivne opsene nadmašuju umetnikovu zbilju, koji opet, hrli dalje – da pronikne, da se napoji, da crpi i utoli večitu žedj kreativne duše…
Za nastajanjem, nestajanjem, taloženjem i sećanjem…
Pustite da vas vodi iskusno oko umetnika, ponekad preumornog, ali uvek brižnog da obznani lepotu, da zastane, da nas pogleda…
Impresija unutarnjih tokova njegove duše, nesebično nam daruje snagu da prodremo, pojmimo, utkamo se…
Da se okupani njegovom iscrtanom svetlošću ponovo u vodi rodimo, obnažimo, ogledamo,
Da se nadamo i da zaboravimo…
Svaki put drugačiji utisci, ponovo različiti, ali uvek isceljujući.
Posvetite malo pažnje Branislavu Strugaru, umetniku fotografije, uronite u život ispod površine, kao sami u sebe što uranjate tako često u potragama predjašnjim i davnašnjim, ovdašnjim i budućim…
Udahnemo, zaronimo i iz vode se ponovo rodimo, nagi i čisti.
„Na ovom svijetu nema ničeg blažeg ni istančanijeg od vode. Ali ona pobjeđuje nepopustljivu tvrdoću i u tome joj ništa nije ravno.“
Lao Ce
