Rođen sam 1944. u Batini, pitoresknom naselju pored Dunava, gde sam uz blagi zagrljaj umorne reke, koja ne zna za granice, i milovanje ruže vetrova koji nepristrasno posmatraju tok života u dolini plača, naučio da volim prirodu i ljude.
Odavde sam poneo bisage pune lepote u koje, s vremena na vreme, posežem da bih odagnao sivilo svakidašnjice.
Bio sam nadničar naroda (učitelj), sluga istorije (istorijski arhivist), zastupnik naroda (profesionalni političar) i advokat javnosti (novinar).
Sada sam fotograf – do kraja života.
Fotografijom sam se počeo baviti u Somboru početkom 70-tih godina prošlog veka pod uticajem sada već pokojnog prijatelja Ladislava Petreša, majstora umetničke fotografije.
Ubrzo je, međutim, oprema završila na dnu ormana.
Nakon četrdesetogodišnje stanke, na ohrabrenje Stevana Petea, fotografa 1. kategorije, ponovo sam uzeo fotoaparat u ruke. Zaspao sam, kako volim da kažem, u analogno, a probudio se u digitalno doba.
Pre koju godinu priključio sam se Foto klubu „Rada Krstić“ u Somboru i učlanio se u Foto savez Srbije.
Ove godine sam dobio zvanje F1 FSS.
Tražim lepotu da bih našao dobrotu. Nalazim je u očima znanih i neznanih koje portretišem, u prirodi gde obitavaju oni koji je poštuju.
Posebno me zaokuplja apstrakcija. Smatram je jedinom apsolutno slobodnom formom. Ona je u najtananijem dosluhu sa tajnama stvaralaštva.
Ištvan Virag
