Rođena je u Shigi, u Japanu, 1972. godine. Živi i radi u Tokiju. U 2001. je istovremeno objavila seriju od tri fotografske knjige – UTATANE, HANABI, HANAKO i stvara preko noći senzaciju sveta fotografije u Japanu.
2002. godine dobija prestižnu nagradu Kimura Ihei za dve knjige, UTATANE i HANABI.
Novija izdanja Rinko Kavauchi, koja bi trebalo pomenuti su AILA (FOIL 2004) + oči, uši, Cui Cui (Foil, 2005) i Semear (FOIL, 2007). Dobila je prestižnu Godišnju Infiniti nagradu 2009. od Međunarodnog Centra za fotografiju, USA, u kategoriji umetnosti.
Održala je više grupnih i samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Najbitnije samostalne izložbe su: 2005.,Foundation Cartier pour l’art contemporain, Paris; 2006., The Photographers’ Gallery, London; 2007. AILA + eyes, ears, Hasselblad Centre, Geteborg; 2007.,Semear Museum de Arte Moderna de Sao Paulo, Sao Paolo;
2008., Cui Cui Vangi Sculpture Garden Museum, Shizuoka. 2010., Rinko Kavauchi: Transient Vonders, Everidai Bliss – Photography, Video and Slides 2001-2009 ARGOS ARGOS Center for Art & Media, Brussels.
Njen jedinstven pristup “crtanja čula” koji je u skladu sa motivima svakodnevnih detalja, kao i cirkulacija života i njegova prolaznost, izaziva divljenje ljubitelja umetnosti širom sveta.
Rodjena je 10.04.2009. godine u Zemunu.
Ide u vrtić “Zemunski Biser” Pu Sima Milošević, Zemun.
Pohadja Muzičko zabavište Kosta Manojlović u Zemunu i školicu engleskog Happy Land u Zemunu.
Najmladji je član FSS (Foto savez Srbije)
Učestvovala je do sada na pet regionalnih i medjunarodnih izložbi umetničke fotografije i kompjuterskih crteža, dve u konkurenciji za uzrast do 16 godina i tri u kategoriji odraslih. Dobitnik je jedne regionalne i jedne medjunarodne nagrade za uzrast do 16 godina.
Jedan je od pobednika na tri regionalna konkursa za poeziju za uzrast do 16 godina, gde je osvojila dva puta prvo i jednom drugo mesto.
Na medjunarodnom konkursu za mlade u Hrvatskoj osvojila 2 mesto u kategoriji do 15 godina.
Anastazija je dete koje voli da fotografiše, crta akrilnim bojama, svira gitaru i sintisajzer, piše pesme i prosto se igra i eksperimentise na svim poljima umetnosti. Nema mentora, sve radi sama i spontano.
Fotografijom je počela da se igra i eksperimentiše od treće godine, ostalo je došlo samo, neprimetno i spontano. Za sebe kaže da je fotograf, slikar i pesnik i da sada samo vežba, jer kad malo poraste, želi da napravi svoju video igricu sa Pegazom, koga još uvek ne ume dobro da nacrta.
Večeras, 05.juna 2015 godine, u Svečanom Kraljevskom Salonu Železničke stanice u Beogradu, održana je digitalna projekcija i dodela nagrada Srbija FOTO Salona Refleksija 2015.
Ovo je drugi Salon sa temom Refleksije i četvrta Medjunarodna izložba fotografije i nadamo se da će ih biti dosta u budućem periodu.
Okupili smo se iz ljubavi prema umetnosti fotografije, volimo da iskušavamo svetlost, osluškujemo i igramo se s njom, provociramo mrak i tamu, jer sve dok ne zaboravimo da se igramo – ima života u nama.
Takodje, posebno nam je zadovoljstvo da projektujemo nagradjene i primljene radove u Svečanom Kraljevskom Salonu, koji ujedno predstavlja i izložbeni prostor Noći Muzeja grada Beograda i ekskluzivni izložbeni prostor koji je pod zaštitom spomenika kulture Srbije.
Želja nam je da spomenemo sve ono bez čega ovakvih susreta i ovakve pozitivne razmene osećanja i energije ne bi ni bilo. Zapravo, svi imamo isti cilj – promociju umetnosti fotografije i približavanje ovog veoma popularnog medija svim ljudima dobre volje, kako onima koji se njome već bave i sa njom žive, tako i novim poklonicima ove umetnosti koji lepotu fotografske kreacije tek otkrivaju.
Pri tome mislimo na one koji brižljivo čuvaju svoju viziju, donose nove umetničke forme u oblast kreativne fotografije i ono što je možda i najvažnije – nesebično dele sve to sa drugima, sledeći na taj način ono što je i osnovni cilj svakoj umetnosti na planeti.
Takmičenje mnogih umetnika fotografije širom planete i njihovo okupljanje oko zajedničkih tematskih celina, predstavlja veliki izazov za svakoga ko se bavi organizacijom i edukacijom u oblasti kreativne fotografije, jer je fotografska umetnost svakako jedan univerzalni jezik umetničke komunikacije.
Fotografije iz celog sveta jedine umetnike dobre volje oko zajedničkog cilja. Taj cilj, kao i svaka umetnost što svojom suštinom kazuje, prevazilazi sve nedoumice i čini harmoničnim sve odnose medju ljudima, olakšava komunikaciju, ljubavlju i lepotom briše sve granice.
Izvinjavamo se prisutnima, znamo je to postala već tradicija, ovoga puta su izostale printane fotografije nagradjenih autora iz tehničkih razloga, te molim prisutne da to uvaže i da uživaju u projekcijama. Prvi blok projekcija će biti sa nagradjenim fotografijama, a kasnije i sve ostale pristigle fotografije na Salon.
Prisutne je pozdravila Predsednica Udruženja Srbija FOTO i Predsednica ovog Medjunarodnog Salona Refleksija 2015 – Ljiljana Vrzić, profesor filozofije i sociologije, koja je svojim neizmernim trudom i istrajnošću učinila da se ovakva manifestacija ostvari.
Čast nam je da smo mogli da pozdravimo drage goste – umetnike fotografije iz Novog Sada i Valjeva koji su svojim prisustvom dali poseban pečat ovoj izložbi.
U galeriji Doma kulture “4 oktobar” u Brestovcu, 22. maja 2015. godine, otvorena je 115. samostalna izložba fotografija Božidara Vitasa.
Pod nazivom “DUHOVNI HORIZONTI” autor je izložio 54 (četiri i po tuceta) fotografije srpskih manastira i crkava.
Posetioci su imali priliku da se, makar i delimično, upoznaju sa svetom srpskom carskom lavrom manastorom Hilandarom, predstavljenim sa 17 Vitasovih fotografija nastalih višegodišnjim molitvenim posetama ovoj kolevci srpske duhovnosti i pismenosti.
Otvaranje izložbe počelo je molitvom i blagoslovom sveštenika Gorana Klarića, starešine brestovačke crkve Vaznesenja Gospodnjeg (Spasovdan).
U ime domaćina i organizatora izložbe, prisutne su pozdravili gospođa Nena Đurić, direktorka Doma kulture i Srećko Janković, predsednik Foto kluba “Ponjavica”.
U programu otvaranja izložbe profesor Živojin Velimirović svirao je violinu, a Jelica Milentijević je kazivala svoje stihove.
Izložbu je otvorila Mr. Jasmina Klanica, istoričar umetnosti, istakavši: “Inspiraciju za svoje radove Vitas je pronašao još davne 1960. godine kada je napravio prvi snimak tornja Saborne crkve u Sremskim Karlovcima.
Čini se da je tada i rođeno njegovo primarno interesovanje za crkve i svetinje uopšte kao dominantan objekat njegovog interesovanja.
Ako umetnik-fotograf daje jasan emotivni zapis njegove duše na foto papiru onda je to gospodin Božidar Vitas, čini mi se, uspeo u svojim radovima da prenese na posmatrača putem porteta monaha i monahinja koje godinama fotografiše koji ostavljaju najdublji utisak na ljudsku dušu ukazujući na jedan svet potpuno drugačiji od onog u kome mi živimo, lišen materijalizma i brzine današnjeg života, jer su oni tu zapravo čuvari i
nastavljači tradicije stare najmanje devet vekova.
O svemu tome možda najbolje govori i sama izjava gospodina Vitasa data jednom prilikom:
“Teško je govoriti o tome koji je manastir, od 220 koje sam obišao, na mene ostavio najveći utisak. Svaki manastir ima nešto svoje i svaki čovek, svaki manastir doživljava na drugi način. Mene negde više fascinira arhitektura, negde fragmenti dekorativne plastike, negde krajolik u koji je neki manastir smešten, negde sam čin svečane liturgije. Negde, opet, razgovor sa monasima ili monahinjama. Da ne govorim o svetoj srpskoj carskoj lavri manastiru Hilandaru koji je iznad svih i koji se duboko duhovno i telesno doživljava.
Doživljavajući Hilandar poželeo sam da i prijatelje upoznam, bar donekle, sa kolevkom srpske pismenosti i pravoslavlja te neka moje izložbe, širom Srbije, budu skromni doprinos obeležavanju osam vekova neprekidnog trajanja Svete Srpske Carske Lavre manastira Hilandara i upoznavanju sa zadužbinom Nemanjića na Svetoj Gori Atonskoj.
Hilandar je za mene duhovno ogledalo u kome sagledavam samoga sebe. Pomaže mi da se promenim, doteram i oplemenim. Boravak u Hilandaru smiruje i ohrabruje, poučava i upućuje, vraća nadu i podiže veru.” Pomoću svetlosti i senke umetnik nas pomoću svog specifičnog načina izražavanja koji spaja zapravo duhovno i svetovno uvodi i približava nam svet Pravoslavlja koji nismo imali mogućnosti da na taj način spoznamo.
Sam gospodin Vitas je jednom prilikom rekao da se fotografija doživljava, a ne snima, pa samim tim i brojna tematika koju ova umetnost nosi ima i različite društvene funkcije koje ona obavlja pa iz toga proizilazi i njena vrednost kao dokument i istorijski izvor, čini se da je svo svoje višedecenijsko iskustvo i talenat i svoje kompletno stvaralaštvo podredio tome i sam gospodin Božidar Vitas”.
Obraćajući se prisutnima autor je izneo nekoliko najvažnijih činjenica iz bogatog stvaralačkog opusa poigravši se malo i brojkama. Naime, istakao je da ovom zemljom, po promisli Svevišnjeg, hodi već 75 godina, a da se druži sa foptoaparatom 57 godina, (brojke su samo promenile mesto) te da ova izložba ujedno predstavlja i početak obeležavanja ovog nesvakidašnjeg jubileja.
Biranim rečima Vitas se zahvalio organizatorima i svim prisutnim na podršci koju je ovim činom dobio a kao zahvalnost darivao je po jedan svoj izloženi rad domu kulture, foto klubu, svešteniku Goranu Klariću, Srećku Jankoviću, Zdravku Simijonoviću i Jazmini Klanici.
Nakon uspešnog otvaranja izložbe, druženje se nastavilo uz izmenu iskustava, pošalice, dogovore i naravno meze i piće koje su pripremili vredni i gostoljubivi domaćini.
Ovde možete pogledati detalje biografije Gospodina Božidara Vitasa
Pogledajte predstavljene fotografije i doživite za tren prelepu atmosferu sa izložbe “Duhovni horizonti” jednog od naših najistaknutijih umetnika fotografije Gospodina Božidara Vitasa
29. marta 2015. godine u 18 časova, u prisustvu brojnih zvanica, otvorena je međunarodna izložba fotografija pod nazivom Prvi međunarodni salon fotografije Singdunum 2015.
Izložba je tematski podeljena u šest segmenta: 4 digitalne teme – Ulica, Pejzaž, Portret i Eksperiment, kao i 2 Print teme – Slobodna u boji i Slobodna monohrom.
Organizator izložbe, Srbija FOTO iz Beograda, obezbedio je pokroviteljstvo Foto saveza Srbije (FSS), Međunarodne organizacije umetničkih fotografa (FIAP), Fotografskog društva Amerike (PSA) i Međunarodnog fotografskog udruženja (UPI).
Na konkurs se prijavilo 329 učesnika sa 4670 fotografija, iz 55 država.
Međunarodni žiri, sastavljen od vrhunskih umetnika fotografije, odabrao je 1532 fotografije od 315 autora iz 54 zemlje.
Otvaranje manifestacije, mameći čarobnim zvucima iz svoje violine, označio je profesor Živojin Velimirović.
Nakon kratkog izlaganja od strane sekretara Prvog međunarodnog salona Singidunum, Dr Nenada Nikolića, imali smo posebno zadovoljstvo da se prisutnim dobitnicima i gledaocima obrati Predsednik Udruženja Srbija FOTO, Ljiljana Vrzić, koja nas je upoznala sa pojedinostima o organizaciji i značaju ove izložbe. Prisutne je u ime FSS pozdravio Predsednik Skupštine Božidar Vitas, koji je dobitnicima uručio medalje i pohvale.
Čast nam je bila da pozdravimo i Predsednika umetničkog žirija koji je cenio i birao radove za ovaj Salon, Majstora Fotografije i člana ULUPUDS-a Branislava Strugara.
U galerijskom prostoru Železničkog Muzeja u Beogradu, posetioci su mogli uživati u izloženim printovima najboljih radova koji su primljeni i nagrađeni, kao i u digitalnoj projekciji svih primljenih i nagradjenih radova.
Za ovu izložbu štampan je vrhunski katalog veličine 21×21 centimetar sa reprodukcijama 164 rada i statističkim podacima o ostvarenim rezultatima svih prijavljenih učesnika.
Manifestacija je okončana koktelom u prijatnoj atmosferi uz razgovor o fotografiji.