Generalne odrednice
Radovi moraju biti bazirani na fotografiji (slike dobijene uređajima koji rade na principima foto senzitivnosti).
Slanjem radova učesnik potvrđuje autorstvo rada i dozvoljava reprodukovanje dela ili celog rada u svrhu promovisanja izložbe bez ikakve nadoknade.
Ovim se omogućava organizatoru postavljanje radova u maloj rezoluciji na veb sajtu.
Organizator ne snosi odgovornost za zloupotrebu ili kršenje autorskih prava.
Fotografije mogu biti modifikovane elektronski ili na drugi način, od strane autora uz očuvanje osnovnog motiva fotografisanja koji mora biti dominantan.
1) Senka (u boji ili monohrom)
Termin “senka” se odnosi na širok spektar intenziteta svetlosti i ne predstavlja tamu. Senka je tamo gde postoji razlika između specifičnog intenziteta svetlosti i specifičnog nižeg intenziteta svetlosti pored njega. Razlika u intenzitetu svetlosti između dva nivoa stvara kontrast koji naše oči mogu da zapaze kao senku.
Senku stvara objekat koji presreće svetlost koja se prostire od svog izvora. Svako svetlo koje može da prođe kroz objekat će biti jačeg intenziteta od svetlosti iza objekta gde zrak je blokiran.
Tako su i ivice senke definisane kao razlike u kontrastu između dva različita svetlosna intenziteta.
Što je veća razlika u intenzitetu između svetlosti i senke, jači je i kontrast između njih.
U uslovima mekog svetla ivice senke će biti manje definisane, jer zrak dolazi iz difuznog izvora svetlosti. Intenzitet senke će takođe biti smanjen tamo gde se svetlost reflektuje, tj. odbija nazad u zonu senke i time smanjuje kontrast između svetlosti u njenom snopu i svetlosti u senci.
U fotografiji, koja je u suštini snima obrasce svetlosti, senki i boja, “prosvetljenja” i “senke” su najsvetliji i najtamniji delovi fotografije. Ekspozicija se može se prilagoditi (osim ako baš želimo specijalni efekat) da bi film ili senzor, koji ima ograničen dinamički opseg snimao detalje u senci, bez potpunog zatamnjenja.
Kada pravite fotografije, imajte ovo na umu: Svetlo osvetljava, senke definišu.
Gde nema svetla, nema ni fotografije, gde nema senke, nema ni osnovne odrednice u fotografiji.
2) Makro (u boji ili monohrom)
Napomena: Termin foto-makrografije objekta u prirodnoj veličini ili uvećanog je predložio 1899. godine W.H. Walmsley za fotografije koje imaju 1:1 pa do manje od 10 dijametara uvećanja, da bi se razlikovale od pravih foto-mikrografija.
Definicije: Makro fotografija predstavlja fotografiju predmeta koji su nam izrazito blizu. Tehnički ispravna definicija bi bila da se napravi fotografija sa odnosom 1:1 , ali, u širem smislu, termin znači fotografiju izbliza.
Makro fotografija uključuje aktivnost koja omogućava da vizuelno dopremo bliskim mestima i snimimo fotografiju koja će otkriti novi svet koji nije vidljiv golim okom.
Važno: makro fotografija je snimljena u odnosima – u rasponu od 1:1 do 10:1 (od prirodne veličine do 10 puta prirodne veličine) sa različitom fotografskom opremom. Fotografije dobijene sa mikroskopom ili elektronskim mikroskopom nisu dozvoljene. Elementi fotografije ne smeju da se kloniraju, dodaju, brišu ili modifikuju na bilo koji način. Filteri i kompjuterske intervencije nisu dozvoljene. Modifikacije fotografije sa kompjuterskim programima (sa izuzetkom isecanja, minimalnog izoštravanja ili korekcije osvetljenja kao i boja), nisu dozvoljene.
Saveti: Dobra makro-fotografia otkriva detalje i teksture koji ne mogu da se postignu i uoče normalnom fotografijom ili posmatranjem. Ako fotografišete živi predmet, postavite fokus na oko/oči i pazite da budu oštri.
3) Pejzaž (u boji ili monohrom)
Fotografija pejzaža može uključiti prisustvo čoveka, ljudi, životinja u prirodi, čak i deo mora pod uslovom da nijedan od ovih elemenata ne dominira fotografijom.
Morski predeo je fotografija prirodnog pejzaža, primorska studija talasa ili fotografija nastala na otvorenom moru, s tim da je more centar interesovanja fotografije.
Ljudi, čamci i drugi objekti koje je čovek napravio mogu biti prisutni , ali ne smeju dominirati fotografijom. Velike morske uvale su takodje uključene u koncept pejzažne fotografije.
4) Portret (u boji ili monohrom)
Portret u fotografiji predstavlja fotografiju osobe gde se kadar kreće od studije glave do pune dužine tela.
Snima se ličnost tj. suština koju ona donosi. Portret možda neće pokušati da otkrije dušu osobe, ali svakako mora oslikavati nešto jedinstveno za datu osobu – inače to nije portret .
Osvetljenje i pozadina predstavljaju važni deo fotografije, čak i ako je radjeno ad hoc.
Umetnik želi da prikaže određenu osobu i njene uočene karakterisike, tako da i ulični portret stranca uhvaćenog u trenutku može pokazati umetnikovu nameru da oslika bitan energetski transfer izmedju fotografa i subjekta.
Termin “grupni portret” postoji i može se o njemu raspravljati. Takođe možete reći “individualni portret”, ali portret generalno implicira prikazivanje samo jedne osobe. Ako postoje više subjekata, fotografija ne predstavlja portret u pravom smislu te reči.
5) Slobodna (kolor) PRINT
U ovu temu spada veoma raznovrstan sadržaj koga karakteriše savremena produkcija fotografije u svetu. Tematski su tu uključeni fotografski radovi iz nekoliko velikih tematskih celina:
• pejzaž (klasični i eksperimentalni)
• boje, oblici, senke
• portret
• radovi u čijem sadržaju dominira zanimljiv detalj sa bitnim značenjem i senzitivitetom
• kreativna istraživanja koji čine novi dokument, odražavaju fotografsku misao i senzibilitet vremena
• makro i mikro svet koji nas okružuje
• fotografije iz svakodnevnog života, kao i harmonija ambijenta i života koji se tu odvija
• živi svet u svim svojim modalitetima i pojavnosti
6) Slobodna (monohrom) PRINT
U ovoj temi u tematskom smislu, sve kao i u prethodnoj temi, ali svedeno u monohromatske okvire.
FIAP Definicija crno bele fotografije:
Crno bela fotografija pokriva područje od crne do bele sa raznim nijansama sive. Crno bela fotografija tonirana u jednu boju takođe spada u ovu kategoriju imože se reprodukovati u katalozima izložbi pod patronatom FIAP-a kao crno bela. Sa druge strane, crno bela fotogafija koja je delimično tonirana ili joj je dodata jedna boja se smatra kolor fotografijom i svrstava se u kategoriju kolor fotografije.
Ovakva fotografija mora biti reprodukovana kao kolor reprodukcija u katalogu.
PSA Definicija crno bele fotografije:
Crno-bela fotografija tj. monohromatska fotografija je definisana prisustvom ne više od jedne boje i može biti bilo koja pojedinačna boja u svim njenim nijansama.