Generalne odrednice
Radovi moraju biti bazirani na fotografiji (slike dobijene uređajima koji rade na principima foto senzitivnosti).
Slanjem radova uÄesnik potvrÄ‘uje autorstvo rada i dozvoljava reprodukovanje dela ili celog rada u svrhu promovisanja izložbe bez ikakve nadoknade.
Ovim se omogućava organizatoru postavljanje radova u maloj rezoluciji na veb sajtu.
Organizator ne snosi odgovornost za zloupotrebu ili kršenje autorskih prava.
Fotografije mogu biti modifikovane elektronski ili na drugi naÄin, od strane autora uz oÄuvanje osnovnog motiva fotografisanja koji mora biti dominantan.
1) Senka (u boji ili monohrom)
Termin “senka” se odnosi na Å¡irok spektar intenziteta svetlosti i ne predstavlja tamu. Senka je tamo gde postoji razlika izmeÄ‘u specifiÄnog intenziteta svetlosti i specifiÄnog nižeg intenziteta svetlosti pored njega. Razlika u intenzitetu svetlosti izmeÄ‘u dva nivoa stvara kontrast koji naÅ¡e oÄi mogu da zapaze kao senku.
Senku stvara objekat koji presreće svetlost koja se prostire od svog izvora. Svako svetlo koje može da proÄ‘e kroz objekat će biti jaÄeg intenziteta od svetlosti iza objekta gde zrak je blokiran.
Tako su i ivice senke definisane kao razlike u kontrastu izmeÄ‘u dva razliÄita svetlosna intenziteta.
Å to je veća razlika u intenzitetu izmeÄ‘u svetlosti i senke, jaÄi je i kontrast izmeÄ‘u njih.
U uslovima mekog svetla ivice senke će biti manje definisane, jer zrak dolazi iz difuznog izvora svetlosti. Intenzitet senke će takođe biti smanjen tamo gde se svetlost reflektuje, tj. odbija nazad u zonu senke i time smanjuje kontrast između svetlosti u njenom snopu i svetlosti u senci.
U fotografiji, koja je u suÅ¡tini snima obrasce svetlosti, senki i boja, “prosvetljenja†i “senke” su najsvetliji i najtamniji delovi fotografije. Ekspozicija se može se prilagoditi (osim ako baÅ¡ želimo specijalni efekat) da bi film ili senzor, koji ima ograniÄen dinamiÄki opseg snimao detalje u senci, bez potpunog zatamnjenja.
Kada pravite fotografije, imajte ovo na umu: Svetlo osvetljava, senke definišu.
Gde nema svetla, nema ni fotografije, gde nema senke, nema ni osnovne odrednice u fotografiji.
2) Crveno (u boji ili monohrom)
Ovu temu definiše prisustvo crvene boje na fotografiji. Može biti jedan poseban, ili više detalja, koji je obeležavaju kao kreativnu celinu. Dopušteno je da fotografija bude u monohrom formi crvenih valera.
3) Slobodna (kolor)
U ovu temu spada veoma raznovrstan sadržaj koga karakteriÅ¡e savremena produkcija fotografije u svetu. Tematski su tu ukljuÄeni fotografski radovi iz nekoliko velikih tematskih celina:
• pejzaž (klasiÄni i eksperimentalni)
• boje, oblici, senke
• portret
• radovi u Äijem sadržaju dominira zanimljiv detalj sa bitnim znaÄenjem i senzitivitetom
• kreativna istraživanja koji Äine novi dokument, odražavaju fotografsku misao i senzibilitet vremena
• makro i mikro svet koji nas okružuje
• fotografije iz svakodnevnog života, kao i harmonija ambijenta i života koji se tu odvija
• živi svet u svim svojim modalitetima i pojavnosti
4) Slobodna (monohrom)
U ovoj temi u tematskom smislu, sve kao i u prethodnoj temi, ali svedeno u monohromatske okvire.
FIAP Definicija crno bele fotografije:
Crno bela fotografija pokriva podruÄje od crne do bele sa raznim nijansama sive. Crno bela fotografija tonirana u jednu boju takoÄ‘e spada u ovu kategoriju imože se reprodukovati u katalozima izložbi pod patronatom FIAP-a kao crno bela. Sa druge strane, crno bela fotogafija koja je delimiÄno tonirana ili joj je dodata jedna boja se smatra kolor fotografijom i svrstava se u kategoriju kolor fotografije.
Ovakva fotografija mora biti reprodukovana kao kolor reprodukcija u katalogu.
PSA Definicija crno bele fotografije:
Crno-bela fotografija tj. monohromatska fotografija je definisana prisustvom ne viÅ¡e od jedne boje i može biti bilo koja pojedinaÄna boja u svim njenim nijansama.