spoljašnja rasveta
Kao fotograf, radite sa svetlom da proizvede kvalitetne slike. Boja, pravac, količina i kvalitet svetlosti koju koristite, određuju kako će objekat fotografisanja izgledati.
U studiju, sa veštačkim izvorima svetlosti, možete precizno da kontrolišete sve efekte, međutim, većinu slika načinite na prirodnom svetlu.
Dnevna svetlost i sunce nisu pouzdan izvor, jer se menjaju tokom dana, sa vremenom, sezonom, lokacijom i formom scene. Promena dnevne svetlosti može da utiče na oblike, boje i tonove na fotografiji.
Boja sunćeve svetlosti najbrže se menja u sumrak.
Velike promene boje svetla se pojavljuju tokom oluja , izmaglica ili magle i tokom zime.
Pravac svetla menja se kako se sunce kreće preko neba. Oblik i pravac senki se menjaju i različiti pravci sunčeve svetlosti u velikoj meri utiču na izgled scene na fotografiji.
Kvalitet sunčeve svetlosti zavisi od njegove jačine i pravca. Jaka, direktna sunčeva svetlost je “jaka”, jer proizvodi tamne, dobro definisane senke i sjajne akcente, sa jakim modeliranjem forme. Sunčeva svetlost je najjača u toku leta, u podne.
Jako sunce pravi jake boje sjajnijim, ali slabe boje bleđim.
Difuzna ili reflektovana svetlost je mekša, što proizvodi slabe i meke senke i prigušeno svetlo. Difuzna sunčeva svetlost proizvodi fine detalje, ali ublažava i poravnava formu. Slaba sunčeva svetlost daje žive, dobro zasićene boje .
Prednja osvetljenost
Tip osvetljenja koje se kreira kada je sunce iza leđa fotografa zove prednje osvetljenje.
Rad sa ovim osvetljenjem, je verovatno bio prvi fotografski savet koji ste ikada dobili. Ono može da izgleda kao univerzalni recept za dobru fotografiju. Ali to nije.
Argument protiv osvetljenja “preko – ramena”, je to što ono proizvodi efekat spljoštenog objekta fotografisanja, nema ničega što bi iznelo detalje ili dalo utisak dubine.
Ljudsko oko vidi u tri dimenzije i može da nadoknadi loše osvetljenje.
Fotografija je samo dvodimenzionalna, dakle, daje utisak oblika. Dubinu i teksturu može da dočara idealno svetlo koje dolazi sa strane, ili bar pod uglom
.
bočna rasveta
Kada steknete iskustvo sa različitim tipovima spoljnog osvetljenja, možete otkriti zanimljive efekte koje postižete promenom ugla pod kojim svetlost pada na objekat.
Kada sačekate da sunčevi zraci promene ugao, da svetlost padne više na jednu stranu, senke će biti na suprotnoj strani objekta.
Bočno osvetljenje je posebno važno kod crno – bele fotografije, koja se oslanja na sive tonove, a ne na boje. Senke dobijene bočnim osvetljenjem otkrivaju detalje koji mogu da kreiraju upečatljive slike, od običnih predmeta koji su inače jedva vredni fotografisanja u crno – beloj tehnici.
Teksture poput talasa peska na plaži, na primer, daju snažan utisak kada su osvetljeni sa strane. Pejzaži, zgrade, ljudi, svi izgledaju bolje pod bočnim osvetljenjem.
Ovo se odnosi i na fotografije u boji. Boja daje gledaocu dodatne informacije o temi i može da nadoknadi nedostatak teksture kod prednjeg osvetljenja, ali često je rezultat mnogo bolji sa bočnim osvetljenjem.
Slike napravljene pri bočnom osvetljenju, obično imaju oštre senke i jake kontraste.
Da bi ste osvetlili senke i smanjili kontrast, možete koristiti neku vrstu reflektora. Kako bi usmerili dodatno svetlo u senku koristite i osvetljavanje blicem, šta god je zgodno.
Pozadinsko osvetljenje
Kada je sunce ispred fotografa, dolazi direktno u kameru, imate ono što se naziva pozadinsko osvetljenje.
Ovaj tip osvetljenja može biti veoma efikasan za fotografije ljudi napolju, na jakom suncu.
Pozadinsko osvetljenje može da zahteva korišćenje reflektora ili osvetljavanje blicem, što će ulepšati tamne senke i naglasiti detalje na objektu.
Pozadinsko osvetljenje se koristi da proizvede efekat siluete.
Kada koristite pozadinsko osvetljenje, izbegavajte da sunčevi zraci padaju direktno na objektiv (osim za specijalne efekte).
Zonericu ili neki drugi način zasenčenja objektiva, treba koristiti da bi izbegli odbljesak.